- Psiholozi izdvajaju pet obrazaca koji mogu da ukažu na ograničen način razmišljanja: crno-belo deljenje ljudi, odbacivanje novih informacija i prebacivanje krivice na druge.
- Takva osoba često lično iskustvo predstavlja kao opšte pravilo, a razgovor svodi na tuđe živote i tračeve.
Nije stvar u diplomi, fakultetu niti formalnom obrazovanju. Mnogo više o čoveku govori način na koji razmišlja, prihvata informacije i razgovara sa drugima.
U psihologiji se za neke od ovih obrazaca koriste pojmovi poput kognitivne rigidnosti, crno-belоg mišljenja i pristrasnosti potvrde. Oni se mogu videti u svakodnevnim razgovorima, naročito kada osoba ne želi da čuje drugačije mišljenje ili sopstveno iskustvo predstavlja kao univerzalnu istinu.
Evo 5 znakova koji mogu otkriti veoma ograničen način razmišljanja i primitivnu osobu:
1. Sve deli na „dobre“ i „loše“
- „Ako je to uradio, loš je čovek.“
- „Ako nisi sa mnom, protiv mene si.“
- „Normalna osoba to nikada ne bi uradila.“
Ovakve rečenice pokazuju crno-belo mišljenje, potrebu da se ljudi i situacije odmah svrstaju u dve suprotne kategorije. Problem nije u tome što neko ima čvrste stavove. Problem nastaje kada više nema prostora za kontekst, okolnosti i nijanse. Zrelije razmišljanje dopušta da čovek pogreši, a da zbog toga ne bude proglašen potpuno lošim. Takođe, moguće je ne slagati se sa nekim, a ipak razumeti zbog čega on nešto misli.
U galeriji ispod pročitajte 5 osobina fatalnih žena!
2. Jedno lično iskustvo pretvara u „činjenicu“
- „Meni se to dogodilo, znači tako je uvek.“
- „Znam takve ljude, svi su isti.“
- „Nikada nisam upoznao takvu osobu, znači da to ne postoji.“
Ovo je jedan od najčešćih načina na koji se lični utisak pretvara u univerzalno pravilo. Razvijeno kritičko mišljenje podrazumeva razlikovanje onoga što smo lično doživeli od onoga što je potvrđeno širim dokazima. Posebno je problematično kada osoba nije spremna da kaže „možda grešim“ ili „nisam dovoljno upućen“.
3. Kada čuje nešto novo, odmah kaže: „To su gluposti“
Nove informacije mogu da nas nateraju da preispitamo ono u šta smo dugo verovali. Neko će tada pitati:
„Odakle ti ta informacija?“ Drugi će odmah odgovoriti: „Ma kakve gluposti, to nema veze sa životom.“
Skepticizam sam po sebi nije loš, naprotiv, važno je proveravati informacije. Razlika je u tome da li prvo proveravamo argumente ili ih odbacujemo samo zato što nam se ne dopadaju.
Kada neko svoje mišljenje doživljava kao deo ličnog identiteta, svaka suprotna informacija može mu delovati kao napad. Tada više ne brani samo stav, već i sopstvenu sliku o sebi.
4. Za sve što mu se događa krivi druge
- „Da nije bilo njega, meni bi sve bilo drugačije.“
- „Šef je kriv za sve.“
- „Takav mi je život zbog drugih ljudi.“
Naravno, postoje okolnosti koje zaista nisu pod našom kontrolom. Niko nije odgovoran za baš sve što mu se dogodi. Ali problem nastaje kada osoba nikada ne razmišlja o sopstvenoj ulozi.
Zrelije razmišljanje podrazumeva pitanja poput: Šta se dogodilo? Šta je bilo van moje kontrole? Šta sam mogao drugačije? Na šta mogu da utičem sledeći put? Jednostavno traženje krivca može biti mnogo lakše od analiziranja čitave situacije, ali retko daje kompletnu sliku.
U galeriji ispod pročitajte afirmacije za sreću!
5. Razgovor se gotovo uvek svodi na tuđe živote
Ko se razveo, ko koliko zarađuje, ko se kako obukao, čiji je muž šta kupio, ko je kome šta rekao... Razgovor o drugim ljudima potpuno je normalan deo svakodnevnog života. Problem nastaje kada je to gotovo jedina tema koja osobu zanima, dok je sve što zahteva malo dublje razmišljanje odmah „smaranje“.
Radoznalost se vidi kada osoba želi da razume i nešto izvan neposrednog okruženja, psihologiju, istoriju, nauku, umetnost, društvo ili jednostavno drugačije iskustvo od svog.
Nije poenta u tome da neko mora da priča o „velikim temama“. Poenta je u širini interesovanja i spremnosti da se nešto novo nauči.
BONUS VIDEO: