Beograd je jedna od najzelenijih prestonica - kaže mr Marina Vukin, stručni savetnik i spiritus movens Arboretuma Šumarskog fakulteta.
Na samo nekoliko kilometara od Terazija, udobno smešteno između Košutnjaka, Hipodroma i Ade Ciganlije, već više od 50 godina postoji jedno neobično gnezdo za koje ni mnogi rođeni Beograđani nisu čuli - Arboretum Šumarskog fakulteta - zaštićeno prirodno područje i jedinstvena botanička bašta drveća i ukrasnog šiblja.
Prostire se na 9 hektara iza same zgrade fakulteta i studentima fakulteta služi kao svojevrsna učionica na otvorenom, poligon za sprovođenje naučnoistraživačkog rada, ali i terapijski vrt za decu sa posebnim potrebama koja su ovde redovni gosti. Ulaz je slobodan za sve građane, pa se stazama ovog lepo održavanog parka šeta mnogo posetilaca koji ovde žele da odmore dušu i oči.
Stručni savetnik i spiritus movens ovog parka je već 12 godina mr Marina Vukin, energična, topla i efikasna žena zaljubljena u svoj posao, prirodu i drveće.
"Veoma malo ljudi zna da je Beograd sa svojih 40.000 hektara šuma jedna od najzelenijih prestonica u svetu, čak i nakon svih prohujalih ratova u kojima su šume nemilosrdno uništavane. Ovde na Čukarici nalazimo se tačno na ivici dva velika prirodna carstva. Iza naših leđa je krajnji sever šumadijske grede, a ispod nas - prema Novom Beogradu - ležalo je Panonsko more.
Sudar klima je proizveo neverovatnu raznovrsnost flore ovog kraja. Naša malobrojna ekipa koja radi u ovoj bašti oseća se blagoslovenom što ima sreću da radi u "zelenim" kancelarijama jer od ranog proleća do kasne jeseni retko ulazimo u zatvoreni prostor već smo stalno među našim biljkama - brinući o njima i posetiocima. A one nam nesebično uzvraćaju darujući nam svaki dan svežinu, optimizam i radost.
"Šumska terapija" ili "kupanje u šumskom vazduhu" je u nekim zemljama priznato kao zvanična terapijska procedura. Udisanje šumskog vazduha bogatog fitoncidima koje drveće ispušta i to samo nekoliko sati nedeljno, može da podigne nivo imunološkog sistema i do 50 odsto, kažu lekari. A u Arboretumu živi više od 2000 primeraka drveća i žbunja (218 lišćarskih i 24 četinarske vrste). Domaćih vrsta je 77, a 146 uspešno aklimatizovanih vrsta potiče iz inostranstva, čak sa drugih kontinenata.
Raritetni primerci su džinovska sekvoja, himalajski borovac, kedrovi, dlakavi poljski jasen, Pančićev maklen, hercegovački negnjil, američki hrastovi...
"Drveće - to su ekološki stubovi planete bez kojih čoveku nema opstanka. Pokojni dr Branislav Jovanović, naš čuveni dendrolog koji je 1956. godine i osnovao ovaj naš divni zeleni prostor kao botanički institut, ukazivao je na identičnost između hemijske rešetke ljudskog hemoglobina koji prenosi kiseonik do svih ćelija i hemijske rešetke biljnog hlorofila koji je fabrika kiseonika i uslov našeg opstanka na planeti. Jedina je razlika što je u centru ljudske rešetke gvožđe a u centru biljne - magnezijum i to nas neprestano upozorava da imamo zajedničko praiskonsko poreklo.
