- Norveška navika 'friluftsliv' podrazumeva svakodnevni boravak na otvorenom i jednostavno kretanje u prirodi.
- Starijima može da pomogne da smanje stres, poprave raspoloženje i ostanu aktivni bez napornih treninga.
- Uz šetnju, baštu ili odlazak do prodavnice, ova rutina lako se uklapa u svakodnevicu i može da podstakne druženje.
Zamislite naviku koja ne zahteva članstvo u teretani, skupu opremu ni naporne treninge, a može doprineti boljem raspoloženju i aktivnijem životu. U Norveškoj postoji upravo takav pristup svakodnevici, poznat kao "friluftsliv“ - odnosno život na otvorenom. Posebno je zanimljiv starijim osobama jer podstiče kretanje, boravak u prirodi i povezivanje sa ljudima bez pritiska da se stalno postižu određeni rezultati.
Šta zapravo znači "friluftsliv"?
Norveška reč "friluftsliv" označava život na otvorenom i podrazumeva redovan kontakt sa prirodom kao deo svakodnevne rutine. To ne znači da morate da osvajate planinske vrhove ili prelazite kilometre pešice. Dovoljni mogu biti šetnja kroz park, boravak u bašti, odlazak do obližnjeg jezera ili nekoliko mirnih trenutaka na klupi okruženoj zelenilom.
Upravo u toj jednostavnosti leži privlačnost ovog pristupa. Nema strogih pravila, takmičenja ni potrebe da svaki izlazak bude poseban događaj. Ideja je da priroda postane deo svakodnevnog života, a ne mesto koje posećujemo samo tokom odmora.
Za starije osobe to može biti naročito praktično. Aktivnosti se lako prilagođavaju kondiciji, raspoloženju i vremenskim prilikama, a za početak je dovoljno izdvojiti malo vremena i izaći iz kuće.
Kako boravak u prirodi utiče na raspoloženje?
Posle 60. godine svakodnevica se često menja. Odlazak u penziju, drugačiji porodični odnosi i ređi susreti sa prijateljima mogu uticati na raspoloženje i osećaj povezanosti sa drugima.
Boravak u prirodi može pomoći u smanjenju stresa, podstaći opuštanje i doprineti boljem raspoloženju. Za to nije neophodna duga šetnja. Ponekad je dovoljno izaći u obližnji park, posmatrati drveće, slušati ptice ili provesti nekoliko minuta na svežem vazduhu.
Važna prednost ove navike jeste to što ne stvara dodatni pritisak. Umesto još jedne obaveze koju treba ispuniti, izlazak napolje postaje prijatan deo dana. Takva rutina može pomoći da se dan bolje organizuje i da se napravi predah od svakodnevnih briga.
Više kretanja bez napornih treninga
Redovna fizička aktivnost važna je za očuvanje snage, pokretljivosti i ravnoteže u starijem dobu. Međutim, ne odgovaraju svima teretana, grupni treninzi ili unapred određeni programi vežbanja.
"Friluftsliv" nudi jednostavniju alternativu: kretanje kroz svakodnevne aktivnosti. To mogu biti lagane šetnje, rad u bašti, obilazak komšiluka ili odlazak pešice do prodavnice kada uslovi to dozvoljavaju.
Prednost je u tome što se aktivnost lakše uklapa u dnevnu rutinu. Ne morate da odvojite poseban sat za vežbanje ako možete da rasporedite kretanje tokom dana. Važno je da tempo bude prilagođen vašim mogućnostima i da se aktivnost postepeno povećava.
Naravno, osobe koje imaju zdravstvene tegobe ili poteškoće sa ravnotežom treba da prilagode aktivnosti svom stanju i, kada je potrebno, posavetuju se sa lekarom.
Priroda je i prilika za druženje
Boravak na otvorenom ne mora da bude usamljena aktivnost. Naprotiv, može postati lep način da provedete vreme sa prijateljima, komšijama ili članovima porodice.
Šetnja sa prijateljicom, odlazak u park sa unucima, zajednički rad u bašti ili razgovor na klupi mogu spojiti kretanje i druženje. Ovakvi susreti posebno su dragoceni kada se svakodnevni društveni kontakti prorede. Parkovi, šetališta i zelene površine tako postaju više od mesta za rekreaciju. Oni pružaju priliku da izađemo iz kuće, sretnemo poznata lica i ostanemo povezani sa svojom zajednicom.
U tome je još jedna vrednost "friluftsliva": priroda ne mora biti spektakularna da bi boravak u njoj bio prijatan i koristan.
U našoj galeriji pročitajte stihove MIke Antića o ljubavi:
Kako da usvojite ovu norvešku naviku?
Za "friluftsliv" nije potrebno da živite u Norveškoj niti da vam u blizini budu planine i fjordovi. Ovu ideju možete lako prilagoditi svom okruženju.
- Počnite kratkom šetnjom. I desetak minuta napolju može biti dobar početak, ako vam zdravstveno stanje to dozvoljava.
- Pronađite svoje omiljeno mesto. To može biti park, šetalište, dvorište ili bašta.
- Uključite prirodu u svakodnevne obaveze. Prošetajte do prodavnice ili odaberite prijatniju, zeleniju rutu.
- Pozovite nekoga da vam se pridruži. Zajednička šetnja može biti dodatni podsticaj da ostanete dosledni.
- Ne čekajte savršeno vreme. Prilagodite odeću vremenskim uslovima i birajte bezbedne staze, a tokom nepovoljnih prilika pronađite drugi način da budete aktivni.
Najvažnije je da pronađete ritam koji vam odgovara i da boravak na otvorenom ne pretvorite u još jednu obavezu.
Manje pritiska, više života napolju
Suština "friluftsliva" nije u velikim podvizima, već u jednostavnoj ideji da priroda treba da bude deo našeg svakodnevnog života. Redovne šetnje, malo više kretanja i vreme provedeno na otvorenom mogu doprineti boljem raspoloženju, očuvanju fizičke aktivnosti i kvalitetnijem druženju.
Ponekad je najlakši način da promenimo dan upravo taj da izađemo iz kuće, udahnemo svež vazduh i krenemo svojim tempom. Ne zbog rezultata, ne zbog takmičenja, već zato što nam prija. A možda je upravo to najvrednija lekcija ove norveške navike: ne morate da promenite ceo život da biste se osećali bolje. Ponekad je dovoljno da deo svakog dana provedete napolju.
BONUS VIDEO: