5 svakodnevnih mentalnih zamki koje morate da izbegnete: uspešni ljudi nikada ne prave ovakve greške

Naš um u svakom trenutku traži vezu između misli, ideja, uzroka i posledica, ali ove veze ne moraju uvek nužno biti istinite, već mogu biti izgrađene i na pogrešnim principima, piše Lovesensa.

1. Emocionalna racionalizacija

Često koristimo svoje emocije kako bismo potrvdili da li je nešto istinito ili ne, a to je jedna od najvećih mentalnih zamki.

Na primer: "Smatram da su moje ideje trenutno bezvredne, pa ih neću deliti na ovom sastanku."

Psiholozi ističu da u ovakvim situacijama možemo da se odupremo emocionalnoj racionalizaciji. Postavite sebi sledeće pitanje - Da li imam neke činjenice koje potvrđuju moju odluku ili je ona zasnovanu na emocijama?" Ili, recimo, "Da li je moguće da su moja osećanja zamračena nekim predrasudama koje me blokiraju? "

Kada prestanete da posmatrate svoja osećanja kao istinite zaključke, pronalazite logiku koja vam omogućava donošenje pravih odluka.

2. Prenošenje krivice na druge

Velika mentalna zamka jeste prenošenje krivice na druge ili na okolnosti zbog svojih grešaka.

Kada druge okrivimo za naša dela, polako podižemo lažno samopoštovanje izbegavajući da shvatimo sopstvene greške i neodstatke.

Na ovaj način gubimo jednu od najvažnijih životnih sposobnosti - učenje lekcija iz sopstvenih grešaka.

"Igra prebacivanja krivice je neracionalna i predstavljaju pokušaj omalovažavanja drugih ljudi", rekao je Gustavo Rosetti, autor knjige "Vežba za tvoj um". Da bismo se oslobodili tendencije optuživanja drugih ljudi za ono za šta smo krivi, moramo pokušati da razvijemo empatiju. "Usredsredite se na razumevanje druge osobe. Pokušajte da se stavite na njeno mesto. I što je najvažnije, prestanite verovati da ste uvek u pravu", savetuje Rosetti.

3. Sklonost katastrofalnom pesimizmu

Postoje ljudi koji su konstanstno negativni i koji smatraju da će buudućnost doneti samo loše stvari. U pitanju je jedna od najneprijatnijih i najtoksičnijih emocija - STRAH. Psiholozi ističu da je strah sigurno jedan od najvećih uzročnika velikog pesimizma.

PageBreak

Ako konstantno očekujete da će se nešto loše dogoditi, to značajno pogoršava vaš kvalitet života. Psiholozi ističu da negativan pogled na život dovodi do stresa, anksioznosti i depresije.

Psiholog Džudit Bet preporučuje da u takvim situacijama napravite malu listu za sebe, navodeći sve prednosti i mane gubitka vremena i energije u predstavljanju najgoreg scenarija. Ili možete igrati ulogu "đavoljeg advokata" i napraviti za sebe listu najgorih, ali i najboljih (ili barem ne tako loših) opcija za razvoj događaja. Moguće je da će ovo pomoći da se oslobodite stresa i anksioznosti.

4. Potreba da se zadovolji pravda

Neke osobe smatraju da svet treba da bude kreiran prema smernicama pravde i istine kojih se oni sami pridržavaju. Na neke stvari jednostavno ne možete da utičete, pa zato zbog njih ne treba ni da se uznemniravate.

Zamislite sledeću situaciju. Kolega mkoji stalno kasni na posao dobije unapređenje, a vi ostanete na istom mestu iako radite znatno teži posao od njega.

Slažemo se da je to nepravedno, ali ne treba da pričate i stalno mislite o toj nepravdi opterećujući svoju dušu.

Niko nije obećao da će život biti fer u svakoj situaciji. Naučite da se nosite sa olujama koje donosi.

Umesto da jadikujete nad svojojm sudbinom i zamišljate svet krojen po vašim merama, recite sebi ovako - "Bilo bi lepo da me unaprede, ali nekad ne mogu da dobijem sve što poželim. Možda bih trebala razgovarati sa šefom i uveriti ga da bi sledeća prilika trebala meni da pripadne. "

5. Personalizacija

Personalzacija znači da primate k srcu sve što se događa oko vas. Ili da krivite sebe za svaku negativnu situaciju koja se događa vam i vašim voljenima, čak i kada je potpuno logično a vi za to niste odgovorni.

Na primer: "Moj sin je dobio loše ocene na ispitu i ja sam kriv. Bila mu je potrebna dodatna pomoć tokom učenja."

Psiholozi veruju da ova mentalna zamka dovodi do krivice, sramote i inferiornosti. Da biste s eoslobodili ove stege, pokušajte trezveno da procenite koju ste ulogu odigrali u onome što se dogodilo i da li svu krivica snosite samo vi.

Ako posmatrate situaciju spolja, možda ćete uočiti da su na rezultat situacije uticali mnogi faktori i da za nju uopšte niste 100% odgovorni - ako ste uopšte odgovorni.

Izvor: Lovesensa