Kako da prepoznate emocije koje su u telu zarobljene tenzijom i da ublažite bol (NLP vežba)

Dragi Prijatelji,

Pre nekoliko dana sam pričala sa prijateljicom, i obe smo se prisećale svoje tranzicije - obe smo bile bankari, koje su postale NLP entuzijaste, i na kraju pretvorile NLP u svoju strast i profesiju - i nismo mogle a da se grohotom ne nasmejemo... To su bili dani kada smo radile stvari samo zato što smo imale osećaj da je to prava stvar...

Nismo to radile jer smo imale plan ili cilj. Ne zato što je NLP bio popularan, in, u trendu, ili zato što smo htele da se basnoslovno obogatimo, već zato što smo zaista uživale u procesu učenja NLPa, iskustvima koje smo imale, uvidima, ko smo postajale u tom procesu. Ono što nas je iznenadilo, dok smo neobavezno ćaskale, je činjenica da u tom periodu naših života nismo ni malo bile opterećene vremenom. Pojam vremena kao da uopšte nije postojao. Nije bilo žurbe, brojanja, računanja...

Vreme je nešto o čemu me često pitaju u toku naših treninga... Koliko brzo ću steći majstorstvo? Kada ću moći da počnem da predajem ovo? Kada ću moći da radim sa klijentima? I tako dalje...

Kako prihvatiti osećaj

Većinu vremena ovo predstavlja uživanje i prijatno je, ali ne uvek. Ponekad, kada idemo duboko u proces, možemo da osetimo nešto što smo možda godinama izbegavali i potiskivali, a što je želelo i želi da izađe na površinu. I upravo u tom trenutku, kada emocije, osećanja, dođu na površinu, kada im se pruži prilika da se razreše, baš tada da rastemo, evoluiramo, širimo se...

Tada je vreme irelevantno, tada brzina nema smisla, tada je doživljaj, čist, sirov doživljaj sve što je važno. Tada doživljavamo sebe u ovom momentu, tada nema žurbe, i ono što ostaje je samo čisto bezbrižno i slobodno prepuštanje onome što jeste.

U ovom procesu, kada postajem jedno sa doživljajem, naučila sam da taj doživljaj postaje nešto što me oblikuje, što dodaje tome ko sam, daje aromu mom karakteru, čini me onom ko sam ja. Otkrila sam da je to, iznova i opet, veoma pročišćujuće, veoma oslobađajuće, veoma isceljujuće, veoma lagano...

I zar suština života nije u osećanju, disanju, lakoći? Zar to nije jedno od plemenitih stanja, stanje lakoće, bez prtljaga, bez planiranja, bez šema... Samo ja. Samo lakoća. Samo sada.

Sa ovim na umu, želim da vas pozovem da doživite ovaj divan proces koji ima mnogo nivoa, ali mu je glavna namera da vas pripremi za život i da vas drži prisutnim. Tako da, kada primetite da prolazite kroz doživljaj, nemojte žuriti, nemojte bežati od njega, već dajte sebi sve vreme koje vam je potrebno da ga doživite, da ga učinite svojim, da naučite iz njega i da dozvolite svojoj Duši da iz njega raste.

Nađite tiho i udobno mesto, bilo da sedite ili da ležite, obratite posebnu pažnju na to da vam je telo oslonjeno i opušteno. Nekoliko puta duboko udahnite i izdahnite i dovedite sebe u sadašnji trenutak. Izaberite situaciju koja se ili ponavlja, ili koja sa sobom nosi određenu klasu emocija, određeni nivo bola sa kojim biste želeli da radite.

Primetite šta se dešava u vašem telu kada mislite o toj situaciji. Možda ćete primetiti da doživljavate više od jedne emocije, ostanite otvoreni i budite sa tim emocijama kako se koja pojavljuje, ako želite, možete im dati ime, i postarajte se da to radite sa puno nežnosti i saosećanja. Bez osuđuvanja. Samo prihavatanje i otvorenost.

Sada, izaberite jednu emociju sa kojom biste želeli da radite, i usmerite svoju svesnost i pažnju na svoje telo. Gde u svom telu doživljavate tu emociju? Ako je na više od jednog mesta, izaberite ono najjače. I budite neko vreme sa njim. Koje je boje? Da li ima teksturu? Da li je meko ili tvrdo? Toplo ili hladno? Vrlo često emocije zarobljene u našem telu su okružene tenzijom. Vidite da li možete da opustite taj deo oko te emocije, laganim disanjem u taj deo.

Kakvu bajku želite za sebe? (VIDEO)...

Dok lagano dišete u taj deo, primetite šta se dešava kada mu pošaljete ljubav, umirujuću nežnu ljubav. Šta god da ljubav znači za vas... Setite se, ovo je VAŠ doživljaj. Možda ćete želeti da stavite ruku na to mesto gde doživljavate tu emociju, kako biste dobili osećaj ublažavanja bola, opuštanja tenzije.

Ako želite, možete da se obratite toj emociji. Setite se, vaša namera nije da to osećanje nestane, prihvatite ga, kao što biste prihvatili gosta. I kao i svaki gost, znate da neće ostati zauvek. Prigrlite ga, zainteresujte se za njega, naučite iz njega i, najvažnije, pokušajte da se oslobodite želje da ono nestane. Istog trena ćete se osetiti lakše.

Ključna stvar ove vežbe je da dozvolite čemu god je potrebno da ispliva da ispliva. Pustite da sve bude onako kako treba da bude, pustite stvarima da se dese onako kako treba da se dese, znajući da što više gurate i opirete se, to će vas više proganjati. Samo dozvolite i gledajte kako se čarolija odvija. 
Primetićete da će vaš um početi da igra po ustaljenim koracima. Samo mu se zahvalite i budite svesni šta je to što pokušavate da radite, i vrlo lagano usmerite svoju pažnju na emocije.

Ova vežba je izuzetno korisna, ali i pomalo teška, jer mnogi ljudi nemaju naviku da rade sa emocijama ili teškim situacijama koristeći zdrave metode. Većina ljudi beži od emocija, beži u hranu, seks, drogu, društvene mreže. Bilo šta što će im dati brzo rešenje i što će maskirati osećanja.
Uživajte u procesu i javite nam kako vam ide.

Šaljemo vam okeane ljubavi,

Lidija Marković Rosati i Tomas Rosati, međunarodni NLP treneri

NLP Momentum Strategies