1. Negiranje

Ovaj obrambeni mehanizam jednostavno se prepoznaje kad su u pitanju drugi, ali može nas voditi daleko od realnosti kad smo u pitanju mi sami. To je ono kad postoji neka želja ili neki motiv s kojima iznova idemo glavom kroz zid. Na primer neko želi da bude pevač, a pritom negira činjenicu da baš nema sluha. Ili, muškarac želi da osvoji ženu koja ga ignoriše i odbija, a on nikako da shvati kako ga upornost ne vodi nigde. Ispod čvrstog sloja negacije nalazi se ono što se doživljava vlastitom manjkavošću ili slabošću. U prvom primeru - nedostatak talenta, u drugome nesigurnost u svoju privlačnost.

2. Potiskivanje

Potiskivanje je osnovni mehanizam obrane koji nastaje na temelju negacije. Kad nismo u stanju da se suočimo s nekim impulsom ili željom, moramo je potisnuti. Tako se cenzurišu seksualne želje, agresivni porivi i ostalo što nam se ne sviđa jer „nismo takvi". Zbog potiskivanja nesvesnih želja, naizgled vrlo moralna i mirna osoba može imati snove pune perverzija i nasilja. Osim u snovima, potisnuti sadržaji mogu se manifestovati u šalama, dvosmislicama i omaškama u govoru. Što je sastav moralnih normi krući, to je potiskivanje veće. Zato najviše problema s potisnutim sadržajima imaju ljudi koje su odgajili religiozni fanatici. Na primer, osoba koja seksualnost smatra prljavom ili lošom i zato je se boji, može postati impotentna ili frigidna.

Pet saveta za poboljšanje emocionalne inteligencije...

3. Regresija

Ovaj odbrambeni mehanizam aktivira se kad smo frustrirani, povređeni ili pod stresom, a manifestuje se kao povratak na neku od ranijih faza razvoja. Kako bismo izbegli odgovornost, počinjemo da se ponašamo infantilno - durimo se, povlačimo, tražimo zaštitu. Na taj način nesvesno pokazujemo da se ne možemo nositi sa situacijom i da je uloga odrasle osobe koja jasno izražava svoje osećaje i donosi zrele odluke trenutno za nas preteška. Primer za tipično regresivno ponašanje je povratak roditeljima i ponovno preuzimanje uloge deteta nakon propale veze. Vraćanje daje privremeni osećaj sigurnosti - „nekome je ipak stalo do mene".

4. Projekcija

Projekcijom na drugu osobu prenosimo ono što nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo u sebi samima. To znači, imamo li neki film u glavi, možemo ga projektovati na drugu osobu kao da je on/ona platno, a ne biće s vlastitim osećanjima i mislima, odnosno vlastitim filmovima.

PageBreak

Racionalizacija je obrambeni mehanizam koji štiti od osećaja krivce i manje vrednosti

Na primer, osoba koja se neprijateljski ponaša može da optuži druge da imaju nešto protiv nje. Ili, devojka sklona koketiranju može imati osećaj da je svi muškarci žele zavesti. Zato kad vas kod nekoga nešto nervira, dobro je zapitati se - je li to nešto što i ja nosim u sebi?

5. Reaktivna formacija

To je obrambeni mehanizam koji se sastoji u zauzimanju stava koji je suprotan našim željama. Tim stavom se branimo kako naše potisnute želje ne bi izašle na videlo. Na primer, kad neka ozbiljna starija osoba s prezirom komentariše kako se današnja mladež ponaša suviše slobodno, a zapravo i sama vapi za divljim, neobuzdanim ponašanjem koje bi je oslobodilo. Slično je i s rigidnim stavovima prema homoseksualcima. Ili, preterano ljubazne osobe koje svojom „srdačnošću" prikrivaju neprijateljstvo. Zato kad osetite izrazitu odbojnost prema nekome ili nečemu, dobro je zapitati se - ima li tu nečeg što i ja nosim u sebi?

6. Identifikacija

Ovaj obrambeni mehanizam sastoji se iz poistovećivanja s nekim (ili nečim) preko koga (ili čega) pokušavamo da ostvarimo svoje želje. Na taj način, identifikovaće se s nekom važnom osobom ili institucijom, i sami postajemo „važni", što nas štiti od osećaja manje vrednosti. Primarna identifikacija je pokrenuta kroz poistovećivanje s roditeljima i, u zdravom smislu, omogućuje nam empatiju i saosećanje ili uživljavanje u likove iz filmova ili romana. Uz pomoć identifikacije tuđe uspehe možemo doživljavati kao svoje. Na primer, sin govori o kući koju je sagradio njegov otac kao da ju je sagradio sam. Ili, identifikacijom s duhovnim učiteljem stečemo dojam da i sami postajemo duhovniji.

7. Racionalizacija

Ovaj obrambeni mehanizam štiti nas od osećaja krivce i manje vrednosti, a manifestuje se na tri osnovna načina. Prvi je „opravdavanje", drugi je poznat pod nazivom „slatki limun", a treći pod nazivom „kiselo grožđe". Kad se „opravdavamo", to znači da pronalazimo hiljade razloga za neuspeh i tako prikrivamo pravi razlog neuspeha. Na primer, student koji je pao ispit optužiće profesora, skripte, loš dan i tako dalje kako bi prikrio manjak vlastitog truda. Racionalizirajući na preostala dva načina umanjujemo vrednost cilja koji nismo uspeli da postignemo i ističemo kvalitete izbora na koji smo bili prisiljeni.

Vladeta Jerotić: Zašto je ljudima teško da vole...

Kad je u pitanju „kiselo grožđe", omalovažavamo ono što nam je zapravo nedostižno. Na primjr, osoba koju je odbio partner kojeg je želela odjednom mu počinje da pronalazi bezbroj mana, pa je još i bolje što nisu u vezi. Uz pomoć treće varijante racionalizacije, „slatkog limuna", ulepšavamo ono što imamo. Na primer, neko se nije uspeo da upiše na fakultet, ali govori kako je to bolje za njega jer će imati priliku da stekne vredno iskustvo kroz rad.

8. Kompenzacija

Da bismo nadoknadili, ispravili ili prikrili svoje stvarne ili umišljene slabosti na jednom području, nastojimo da istaknemo i izgradimo samopouzdanje ili osećaj snage i važnosti na drugome. Kompenzacija nedostatka snage i sigurnosti je često agresija. Tako će, na primer, dečak koji strepi od jačih od sebe bez razloga tući slabije. Ili, neko može biti frustriran zbog neostvarivanja uspeha u sportu pa težnju za uspehom prebacuje na područje studija. To je neka vrsta utehe - nadomeštanje neuspeha uspehom.

9. Sublimacija

Mehanizam sublimacije zasniva se na preusmeravanju energije. Energija koja je prvobitno bila pokrenuta težnjom za određenim ciljem preusmerava se na druge ciljeve. Često je to seksualna energija koja nije realizovana telesnim užitkom. Putem sublimacije, ona se ostvaruje kroz umetnost, kulturu, nauku i kroz ambiciju. Neko ne može doći do željene osobe pa svoju seksualnu energiju kanališe bavljenjem sportom. To je zdrav odbrambeni mehanizam pomoću kojeg se nezadovoljeni porivi i želje zamenjuju zrelijim ciljevima, čineći osobu boljom i prilagođenijom stvarnim zahtevima.

Izvor: Sensaklub