Anita ima 35 godina, u braku je, ima dvoje dece predškolskog uzrasta. Anitini roditelji, koji su u penziji, od nje očekuju veliki angažman i pomoć u kući, dogovaranja s majstorima, vožnju kod lekara i na terapije, neretko i finansijsku pomoć. Anita je svesna da im penzija nije velika i da ih muče neke bolesti, ali ipak, pita se gde je granica u kojoj svojim roditeljima trebamo uzvraćati za brigu koju su nam podarili kad smo bili mali. Njena majka lako manipuliše sa njom, izazivajući joj osećaj krivice, a Anitin suprug sve se više buni zbog takvog odnosa, smatrajući da se glavni angažman treba odvijati oko njene nove porodice (supruga i dece), a ne roditelja. Šta joj stručnjak za energetsku relaksaciju Mirko Vragovićmože savetovati?

Koje energetske vibracije roditelji prenose na dete...

Znate li da se na našem podneblju često može čusti izreku "Ja rodila, ja ubila?!" Ne znam koliko je ona zaista rezultat stvarnih , ali nameće se pitanje koja je pozadina tako teških reči, makar izrečenih u afektu. Često se u svom radu susrećem s pitanjem kako se postaviti prema prezahtevnim roditeljima. Tu ne mogu, a da se ne osvrnem na Froma i njegovu knjigu "Umeće ljubavi", u kojoj tvrdi da nezrela ljubav kaže: "Volim te jer te trebam", a zrela: "Trebam te jer te volim".

Neverovatno je čuti od roditelja kako su se žrtvovali za nas dok smo bili mali, pa im iz tog razloga kada odrastemo moramo sve to vratiti. Istina je da su imali decu iz raznih razloga, ali sigurno ne zbog žrtve. Neki od njih imali su decu jer je takav bio red, baš kao čovek koji pali svetiljku na jednoj planeti u Malom princu, a na pitanje zašto to čini, odgovara: "Tako je naređeno!". Drugi su, pak, imali decu jer su osetili zov prirode, majčinsku i očinsku ljubav koju su želeli podariti bebi čiji lik još nisu ugledali. Trećim se roditeljima dete jednostavno dogodilo, bez puno priče, prirodno, sledom okolnosti. Neki od ovih trećih su srećno, a neki manje srećno prihvatili vest. Ali, svima je zajedničko da su prihvativši roditeljstvo, doneli odluku i preuzeli odgovornost. Niste to vi odlučili, nego oni. Uz tu odluku dolaze prava i obaveze, davanja i primanja.

Kažu da nema veće sreće nego videti ljubav u očima malenog deteta koju nam ono tako nesebično daje. Možemo li i smemo li svoj trud posle naplaćivati od svoje odrasle dece? Ali već smo isplaćeni upravo tom ljubavlju.

Odgovor leži upravo tu. Vi kao odraslo dete svojih roditelja niste im ništa dužni. Koliko im želite dati, odgovor možete dati jedino vi. Budući da pravog odgovora nema, sami ocenite koliki je to angažman koji možete odvojiti za njih, a da bude u skladu s vašim mogućnostima i vremenom. Pokušavajući da racionalizujete odnos s roditeljima, došao sam do zaključka da tu nema matematike, to je jednostavno ljubav. Koliko osećate, toliko dajete. Međutim, imate jednu sebe, pa razdelite ono što možete dati, a ne ono što ne možete. Vašoj porodici ste podjednako potrebni.

Pedagoški mit ili istina: da li roditelji mogu da vaspitaju dvoje dece na isti način...

Imati roditelja koji manipuliše veliki je izazov, ali svešću možemo prevazići svaku prepreku. Bez obzira na to koji su dublji razlozi, osoba koja manipuliše čini to radi zato što nije svesna da postoji drugačiji način na koji bi puno više dobila, i to iz srca. Teško je preći preko nečijeg ružnog ponašanja i u njemu videti dobro, pa ipak, isplati se. Sve ono loše što biste majci rekli ili napravili, na kraju će najviše boleti upravo vas.

Posmatrajte svoje roditelje kao decu, jer svi smo mi zapravo deca, neki mala, a neki velika. I vaša je majka poput deteta koje ljutito zahteva, pokazujući tako svoju nemoć koje nije ni svesna. Nemojte joj zameriti, nego oprostite iz ljubavi koju imate prema njoj. Kao što ćete ga puno puta morati naći za svoju decu, nađite strpljenja i za svoje roditelje. Kako biste to mogli učiniti, preporučujem da iz svoje glave isključite majčin glas i svoje srce zapitate kako postupiti i koliko dati.

Izvor: Sensa klub