Do 18. februara 2016. godine Venera boravi u Jarcu, a sekstil Neptuna u Ribama je do 3. februra 2016. godine.

"Znam da nisam jedina koja žali za stvarima koje je učinila. Ponekad osećam da sam samo ja ona koja nije postala ono što je željela..."

Mislim da teatar koji osećaš pod nogama može da napuni samo aplauze tvoje duše. Tišina teških preispitivanja. Odakle smo zaista krenuli? Šta smo se usudili da budemo? Da li te diram dodirima od stakla? Grebem li svoj pogled o tlo? Da li te motam u rolnu svojih sećanja. Igram film sa tobom. Ne znam po koji put si se u meni već raspao... Venera u Jarcu preispituje naše kretnje. Naše živote.

Nedokučiva zvezda horoskopa: žena Vodolija igra život po svojim pravilima...

Naša uverenja. Naše vrednosti. Mislimo da je sve u ljubavi, a zapravo daleko je više nekih tereta u nama. Mislimo da umemo da budemo zavedeni samo u emotivnom plesu nečije slutnje. Da samo ljubav može da iscrta prašnjave paragrafe na odru naših koža. Mislimo da samo u ljubavi zalećemo svoja krila u slomljivi let. Kao. Pravimo se da samo ovde znamo da živimo svoje zablude. Koliko vrede naši životi? Kakve smo cene postavili svojim zahtevima? Koliko smo uspeli da zalepimo svoju stabilnost za svoje korake.

Tako se teško odvajamo od realnosti u kojoj jesmo. Od stvarnosti naših života. Tako teško prekidamo odnose koji to i nisu. Jer mi se u njima odnosima sami prema sebi. Gde su druge strane naše ličnosti? Ti imaginarni emotivni likovi naših života. Iskreirani toliko dobro, da bole. Osećamo grebanje noktiju na svojoj koži. Prvo vođenje ljubavi izgleda kao poslednje. Dajemo se bez da smo se dali. Bole nas stvarnosti od kojih trčimo pa se zaglavimo u svetu nerealnih radnji. Više no ikad umemo da zamislimo neko treće lice. Prevareni. Varani. Ili verni. Svejedno je. Sada sami sebe oplakujemo kao najlepša pesma. Stare odnose popravljamo do nepopravljivosti.

PageBreak

Venera, Neptun i naše verovanje

Umesto da na takve odnose stavimo tačku, onako crnu i veliku po sredini naših "ekrana" kao što je to učinio Pikaso. Ne. Trudimo se. U jagnjećoj koži bijemo vučje bitke. Ne umemo da progledmo. To su naša čudesa. Pa zaglavimo, sa 10 mlađim, 10 starijim. Tražeći sigurnost.

Pa se vraćamo onima koji nam se nikad nisu ni dali. Pa su ćutke ispevamo neku priču u završecima koji ne vuku na kraj. Utaborili smo se u svojim niskim visinama. Prestoli naših života venu pred našom potrebom da dokažemo da umemo da spajamo i nečije tuđe živote. Strpljivo čekamo. Čekajući Godoa.

Ljubav se ovih dana piše u tačkicama. Nastavcima. Epohama. Vekovima. Susreću se neke vanserijske priče. Dotaknemo se u rasponu od hiljadu kilometara. Pregledno opipavamo svoje duše. Karma nas poziva da je još jednom odradimo. Onako samoubilački kako samo mi to znamo. Jer u krajevima smo uvek pronalazili početke. U razlozima smo tražili izgovore.

U sebi smo pronašli njega. U njemu smo tražili sebe. I mnoge priče još gore, na nekih hladnim ivanjskim vatrama. Nekada, negde, upaljenima. Odgovornost popušta našu omču oko vrata, barem na kratko. Dah neke nade kotrlja naše telo. Umemo da se predajemo kao izdajnici, kao žrtve, kao pobornici, kao borci. Ukus naših želja gotovo da izgara na mestima gde smo bili. Nije kraj. Barem dok sami ne odlučimo da je tako.

Godišnji horoskop novih perspektiva u 2016. godini: kakve promene donosi vaš zodijački podznak, a kakve vaš znak...

Jer naučeni smo. Da živimo živote nametnute i pre nego što shvatimo bit našeg postojanja. Da nam neko drugi ugradi vrednost. Da nam neko kaže ko smo i šta ćemo biti. I kao da tek tada umemo da postojimo. A nije tako.
Mi smo tu. Iako su 5 minuta nakon našeg rođenja odredili naše živote. Naše puteve. Dali nam ime, veru, odredili nacionalnu pripadnost.

I ostatak života nas pustili u zabludi da se borimo za nešto što nismo ni odabrali. Jer to nije naše. Kao ni mnoge emocije koje nam ne pripadaju. Kao i mnogi odnosi koji odavno to nisu. Ali i kao oni i kojem utonemo svaki puta kada pomislimo koliko smo svoji. Kada se sklopimo u trenutku bivanja i dopustimo Biti. Kada se ušunjamo u okove svojih poriva i kada se istinski raspadnemo u nekome.

Venera sa Neptunom dotiče misli naših verovanja. Podseća nas ko smo i tera nas da zaboravimo sve ono što su želeli da budemo. Vraća nas u neke priče da bismo preispitali svoje vrednosti i stali u odbranu sebe. Da bismo zaštitili druge. Da bismo naučili da se nosimo sa stvarnošću, a ne sa rasplivenim balončićima nečijeg tuđeg pakla. Jer živimo u onome što odaberemo i ležemo u postelje koje sami prospremimo. I biramo. Ponekad i pogrešno. A ponekad i baš preko potrebno. I treba biti tako. Makar na tren. Jer imati negde, sa nekime, svoj svet, makar razdvojen na hiljadu dimenzija znači imati deo nečega što je naše. Neodbranjivo.

Astrolog: Astro Aiša