Ako je duhovnost vaš put, život će na razne načine da vas usmerava na njega. Možete tome da se opirete. Neko vreme možete to i da ignorišete, ali pre ili posle moraćete da ga prihvate - reči su mog mentora, kojih se često setim kada razmišljam o tome kako sam krenula putem duhovnosti. U mom životu oduvek je bila aktuelna tema boga. Odrasla sam u religioznoj porodici, pa sam u tom duhu od malih nogu i vaspitana. Ali dugo sam svemu tome pristupala kao nečemu što se mora. U crkvu sam odlazila po navici, ne zato što sam za to osećala potrebu, nego zato što su tako činili i drugi ljudi iz mog okruženja, a na jednak sam način izgovarala i svoje molitve. Čak i kada bih se svesno trudila da se dublje povežem s božanskim, deo mene bio je svestan da u toj komunikaciji postoji ogromna barijera.
Tek kad sam se našla pred većim životnim raskorakom, shvativši da sam, zbog raznih uslovljavanja, i sama učinila niz životnih grešaka, počela sam dublje da propitujem značenje boga i smisao duhovnosti. Što sam dublje u nju ulazila, to me je duhovnost više i privlačila. Ali od svih pristupa s kojima sam se u svom duhovnom traganju susrela, u taoističkoj mudrosti pronašla sam najviše odgovora - o sebi, životu i duhovnosti uopšteno. Tek sam u taoizmu dobila istinsku motivaciju za traženjem sebe pa sam, sprovodeći taoističku praksu, konačno postala spremna da se u pravom smislu suočim sa sadržajem svoje suštine.
Taoizam je, naime, put osvešćivanja naše izvorne prirode. Kada osvestimo svoju božansku prirodu, koju taoisti nazivaju tao bićem, postajemo jedno sa životom i jedno s izvorom. Povezani s božanskim, postajemo manje podložni zakonitostima ove materijalne realnosti pa uprkos krizama, ograničenjima i problemima, u sebi zadržavamo lakoću i mir. Zahvaljujući tome, sposobni smo da u potpunosti iskusimo lepotu sadašnjeg trenutka, a time, po taoistima, bivamo oslobođeni i od svojih karmičkih zadataka.
Da bi naša duša, koja u svom izvornom obliku postoji kao najfiniji energetski zapis, ušla u materijalni svet (koji je vibraciono puno grublji) i sama mora da zadobije grublju energetsku formu. Ta energija preko koje se inkarniramo, koja nam u ovoj dimenziji daje život i iz koje se razvija fizičko telo je naša seksualna energija (na kineskom ching). Ta energija nastaje interakcijom seksualne energije naših roditelja (čiji kvaliteti bivaju utkani u našu energetsku strukturu).
Duša sama bira roditelje
Kvalitet te energije utiče na naše fizičko zdravlje i vitalnost. Potrebna nam je za sve što činimo u životu, omogućuje nam ekspanziju i ostvarenje ciljeva. Kako smo preko ove energije i došli na ovaj svet, prema taoistima, ona je ključna i za naš duhovni razvoj. Upravo se iz te energije - njenom destilacijom i pretvaranjem u puno finiji oblik - iznova stvara naša duhovna energija, a samo s dovoljno duhovne energije u sistemu možemo i u ovoj dimenziji da živimo svoju božansku realnost.
Ali, kako već pri ulasku u ovaj svet imamo razne zadatke, naša duša, prema taoizmu, sama bira roditelje koji će da nam omoguće da se inkarniramo u takvoj energetskoj strukturi koja će od samog početka da nas usmerava na iskustva koja su nam potrebna da bismo mogli da ispunimo svoje zadatke. Ako su nam potrebne veće lekcije, izabraćemo roditelje čija će energija, koju ćemo od njih da nasledimo, i sama da bude prepuna kontrakcija (strahova, potisnutih osećaja tuge, ljutnje i drugih nepodržavajućih emocija). Zbog takvih ćemo nasleđenih kontrakcija, prema ovom učenju, od malena biti izloženi raznim bolnim i neprijatnim situacijama koje će da ograničavaju našu ekspanziju i otežavaju naše kretanje kroz život pa ćemo u svim tim situacijama konstantno da gubimo životnu energiju.
Takve kontrakcije će uticati i na naše fizičko telo i ograničiće ga u stvaranju nove, kvalitetne ching energije, pa ćemo zbog svega toga konstantno da budemo u energetskom manjku. Ukoliko se ne uhvatimo svesno s tim u koštac, ne samo da se nećemo rešiti svojih karmičkih zadataka nego će i naš život u ovoj dimenziji postajati sve teži i ispunjen sa sve više boli, a zbog manjka energije nećemo biti sposobni da razrešimo situacije kojima smo nezadovoljni. Međutim, to ne znači da nema izlaza, naprotiv. Upravo nas takve, teške situacije i motivišu da se okrenemo prema sebi, da preispitamo svoj odnos prema životu i da počnemo više da komuniciramo sa svojim izvorom. Ponekad takve teške situacije na nekom nivou i sami biramo kako bismo kroz njih mogli brže da učimo.
Kako bismo izašli iz tog začaranoga kruga i konačno razvili i svoje duhovne kvalitete, prema taoizmu, potrebno je da pročistimo svoju ličnu ching energiju od svih kontrakcija tj. blokada i omogućimo stvaranje nove, kvalitetne ching energije. To se postiže pomoću nove, sveže energije koju unosimo u svoj sistem. Takva, univerzalna energija (na kineskom chi) postoji svuda oko nas (u sunčevoj svetlosti, vazduhu, vodi i sl.) pa tako i u Zemlji kojoj taoisti u duhovnom razvoju pridaju posebnu važnost. Ali, da bi nas ta energija pročistila, moramo da budemo sposobni da je zadržimo u svom sistemu.
Prema taoistima, za zadržavanje i akumulaciju chi energije u našem sistemu zaslužna je hara - energetski portal u telu, smešten dva centimetara ispod pupka. Taj je portal po svojoj prirodi pasivan i da bi obavljao svoju funkciju, potrebno je da ga otvorimo. Kada se uz pravilno disanje i zauzimanje određenih poza tela uskladimo sa Zemljinom silom teže, naša se hara otvara i kroz nju u naš sistem počinje da ulazi velika količina Zemljine energije. Upravo su na to i usmerene različite stojeće meditacije i meditacije u pokretu poreklom iz taoističke prakse (od tai chi chuana i plesa wu tao do različitih verzija vežbe zhan zhuang, ali i mnogih drugih). Te nam vežbe u život polako donose više stabilnosti i lakoće i omogućuju nam puno lakše nošenje s izazovima na koje nailazimo.
Ipak, potrebno je mnogo vremena da bi se naša lična energija pročistila i da bismo počeli zaista da doživljavamo dobrobiti ovog procesa. Koliko će nekome biti potrebno vremena zavisi od njegovog energetskog sistema i upornosti s kojom pristupa vežbanju. Naime, proces energetskog čišćenja često nije jednostavan jer kad energija počne da prodire u naše blokade, moguće su razne neprijatne manifestacije i tek ovakvim procesom u pravom smislu shvatamo šta imamo u sebi.
Strpljenje i prihvatanje trenutnih ograničenja
Tako sam i sama u poslednjih godinu i po dana, otkako svakodnevno po nekoliko sati kroz praksu zhan zhuanga sprovodim energetsko čišćenje, nebrojeno puta i u fizičkom telu osetila bol ili bih iznenada osetila intenzivnu emocionalnu reakciju, naoko ničim izazvanu. Vrlo sam često, bez vidljivog razloga, osetila bes, ljutnju, tugu pa i poriv za plakanjem. Sve je to bilo izazvano iznenadnim fleševima raznih neprijatnih situacija iz prošlosti koje sam bila potisnula u nesvesno i sa kojima sve do tada nisam uspevala da se suočim.
Iako sam ovom praksom mnoge potisnute emocije iznova iskusila, mnoge su od njih pročišćene, a da uopšte nisam bila svesna šta se događa. Zahvaljujući ovakvom procesu, uspela sam da otpustim i neke svoje najdublje uslovljenosti, što nijednom prethodnom praksom nisam uspevala. Nakon svake otpuštene kontrakcije osetila sam olakšanje i puno više energije koju sam na ovaj način vratila i koju sada, umesto na potiskivanje emocija, mogu konstruktivno da usmeravam i lakše se nosim sa životnim izazovima.
Tokom ovakvih procesa neprimetno su nestali i neki moji strahovi, a menja se i moj doživljaj sebe i ove materijalne realnosti. Strpljivija sam, mnogo lakše prihvatam svoja trenutna ograničenja, ali svesnija sam i svoje snage i svojih stvarnih mogućnosti, što mi daje odlučnost i pouzdanje za kretanje kroz život.
Mnoge stvari u kojima sam još donedavno uživala odjednom su prestale da me privlače, što me je na početku plašilo. Ali, pojavili su se neki potpuno novi interesi pa sam osvestila neke svoje davno potisnute talente, a oni mi daju nove smernice u životu i novu viziju budućnosti.
Sve je ovo u potpunosti usklađeno s taoističkim učenjem. Naime, kada u dovoljnoj meri pročistimo svoj energetski sistem od uslovljenosti koje smo nasledili od roditelja, od sopstvenih unutrašnjih ožiljaka i drugih oblika blokada, tada počinjemo da spoznajemo ko smo zapravo i šta želimo od života. Pouzdanje i poverenje koje pri tome osećamo, kao i brojne situacije kroz koje neočekivano dobijamo podršku u ostvarenju onoga što smo zacrtali (poput ljudi na koje nailazimo i koji nam u tome pomažu, iznenadnih prilika koje to omogućavaju i slično), znaci su da počinjemo da komuniciramo i sa svojom duhovnom dimenzijom.
Naime, kada je naša lična, ching energija dovoljno pročišćena, naše srce, kao veza zemaljskog i nebeskog principa, tu energiju unutrašnjom alhemijom pretvara u njen najfiniji oblik - našu izvornu duhovnu energiju. Tek kada u svom sistemu imamo dovoljno duhovne energije, možemo da razvijemo i svoj duhovni identitet i da konačno i živimo svoje duhovne kvalitete.
Za razliku od mnogih religijskih ili duhovnih pravaca u kojima se božansko doživljava kao nešto spoljašnje, prema taoistima ne samo da ono nije odvojeno od nas nego se duhovna energija, zahvaljujući našem energetskom radu, doslovce rađa unutar nas, destilacijom one iste energije preko koje smo se inkarnirali. I zato, dokle god u sebi ne probudimo božansko, sve dok u nama postoji bilo kakav oblik destrukcije ili malodušnosti, molitve kojima pokušavamo da komuniciramo s božanskim i ostvarujemo svoje namere imaće malo učinka i često nam neće pomoći da se pomerimo u neku drugu realnost kojoj težimo.
Ova spoznaja imala je transformišući rezultat i na moju percepciju duhovnosti, ali i na moj odnos prema životu. Shvatila sam da isključivo o meni, o mojoj istrajnosti i sposobnosti da u sebi probudim božansko, zavisi kakav će da bude moj život i koliko ću kvalitetno da živim. Sve to podrazumeva odvajanje od identiteta žrtve i potpuno prihvatanje odgovornosti za svoj život. To nije jednostavno pa sam se toga u početku plašila. Ali, ta mi je spoznaja dala veliku snagu pa sam, zahvaljujući njoj, dobila još veću motivaciju da istrajem na svom duhovnom putu. Danas na izazove s kojima sam se u životu suočila gledam sa zahvalnošću jer sam shvatila da su me upravo oni podstakli da krenem putem duhovnosti i istražim svoje duhovne potencijale. Prema rečima velikog taostičkog mudraca Lao Cea, taj put lične transformacije najveći je poklon koji u ovoj dimenziji sami sebi možemo da damo.
Izvor: Sensa