Srpski pravoslavni vernici uoči Bogojavljenja proslavljuju zimski Krstovdan, praznik koji vraća uspomene na prve hrišćane, piše Lovesensa.

Krstovandan, poznat je i po nazivu Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske vere, ustanovljen je još 326. godine pre nove ere, godinu dana posle Vaseljenskog Saora u Nikeji. Zimski Krstovdan je nepokretan praznik, a za njega se vezuju razni običaji i rituali.

Povezane vestiDuhovni razvojMolitva časnom krstu na Krstovdan: čudesne reči za radost i odbacivanje loših misli

Na ovaj praznik pravoslavni vernici poste i tako čiste dušu i pripremaju se za ritual ispijanja Bogojavljenske vodice.

Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.

Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.

Povezane vestiDuhovni razvojKrstovdan uoči Bogojavljenja: slavi se uspomena na prve hrišćane koji su primili veru

Prema običaju, danas je važno da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite "čisti" i bezbrižni u ovu godinu.

Krstovdanska vodica se prema narodnim verovanju čuva u domu zbog zdravlja članova porodice, a na Krstovdan se jedu jabuke, voće koje je simbol ljubavi, mladosti, plodnosti i lepote.

Izvor: Lovesensa