Brojni običaji koje pravoslavci praktikuju za Badnji dan, Badnje veče i Božić menjaju se sa vremenom a veoma zavise i od narodnih rituala koji se prepliću sa crkvenim učenjima, piše Lepa & Srećna.
Badnjak, česnica i parica neodvojivi su simboli najradosnijeg hrišćanskog praznika, a uz njih je i pozdrav koji tog dana razmenjujemo - Hristos se rodi! i odgovor Vaistinu se rodi.
Čestitka Srećan Božić, međutim, ne sme da bude lišena dela u kojem se kaže "mir božji". Ovaj običaj - mirbožanje - posebno je važan u rano božićno jutro, kada u kuću dolazi najvažniji gost tog dana - položajnik.
Kao što se prenosi tradicijom, položajnik ulazi u kući vodeći računa da stupi desnom nogom, a dočekuje ga domaćin.
Tada njih dvojica prislanjaju obraz uz obraz - u nekim krajevima se i ljube, ali ređe - ali razmenjuju pozdrav "Mir božji! Hristos se rodi" i odgovor "Vaistinu se rodi!".
Zašto je važan i deo pozdrava "Mir božji!"? Mirbožanjem ostvarujemo zapovest da se izmirimo jedni s drugima, da se ponovo zbližimo, da oprostimo. Na Božić se, kažu stari, niko ne sme posvađati.
Kako navodi naš poznati etnolog i istoričar Veselin Čajkanović, ovaj "propis" božjeg mira ne važi za sve praznike, ali važi za Božić i obavezno za sve zadušnice u godini.
Mir, zbliženje i upućivanje dobrih želja drugima, ljubav prema bližnjemu svome donosi nam unutrašnji mir, onaj koji toliko priželjkujemo i za kojim tragamo a koji nas čeka u nama samima, u okrilju porodice i u okruženju nama dragih ljudi.
Tekst: K. I.
Izvor: Lepa & Srećna