Smešteno između obrva i korena nosa, treće oko se smatra središtem naše duše u budnom stanju, a deluje na našu intuiciju, duhovnost, predviđanja i sećanja...
U istočnoj, ali i zapadnoj kulturi treće oko se povezuje s intuicijom, vidovitošću, duhovnošću i mnogim paranormalnim pojavama. I danas mnogi Hindusi nose tilak (znak od gline Gange na čelu) koja ima mistično značenje i predstavlja treće oko. Da treće oko nije fikcija svedoče i crteži na čelima drevnih bića iscrtanih na zidovima pećina i skulpturama u budističkim hramovima. Naučnici koji se bave tim fenomenom smatraju da treće oko predstavlja memoriju vanzemaljskih ljudskih predaka, odnosno bogova.
Kod normalne osobe, pinealna žlezda je atrofirana i neaktivna. Ljudi su vekovima bili odsečeni od meditacija moći gde energija cirkulira te je puno delova ljudske duše prestao da funkcioniše, što je rezultat religijskih dogmi. Treće oko sadrži poslednja tri čvora. Kad se ti čvorovi otvore i energija poteče, krunsku čakru je lako otvoriti. Treće oko omogućava astralnu projekciju. Kroz treće oko astralne slike se prenose u mozak. Takođe je važno u telepatiji, te je osetljivo na usmeravanje energije.
Ajna čeona čakra: mesto otkrivanja smisla...
Ono u kombinaciji sa šestom čakrom kontroliše vid, sinuse i kožu. Sa trećim okom možemo videti aure, proricati i videti energiju. Pinealna žlezda i šesta čakra su iza njega. Šesta čakra je gde se ida i pingala zmije susreću. Kad kundalini dosegne šestu čakru otvara zadnja tri čvora. Bljesak svetla se obično iskusi kada se ovo dogodi, a i samo otvaranje trećeg oka je svakako veliki korak u svesnosti.
Treće oko ima i univerzalnu mitološku istoriju. To je srednje oko Šive, oko Horusa u egipatskoj tradiciji, Kiklopa i roga jednoroga. U duhovnom smislu, ono se nalazi u sredini obrva iznad korena nosa. Središte je naše duše u budnom stanju i deluje na intuiciju, predviđanja, ali i na sećanja, sposobnost vizualizacije i razumevanje mentalnih pojmova. Nazivano i okom mudrosti, treće oko zapravo predstavlja šestu, odnosno čeonu čakru, koja je indigo plave boje.
Praktičan test: proverite da li su vam čakre otvorene...
Većina medicinskih stručnjaka koja je proučavala treće oko smatra da je zapravo reč o epifizi, žlezdi smeštenoj između dve moždane hemisfere. Određene ćelije unutar epifize nalikuju na fotoreceptore oka, a osim toga, epifiza izlučuje i melatonin. To je hormon koji se smatra hemijskim prethodnikom snova, iskustva blizu smrti, meditacije, vizije i drugih oblika svesti. Povezan sa simpatičkim nervnim sistemom, treće oko je (odnosno epifiza) uspostavljalo vezu s voljnim delom nervnog sistema i na taj način davalo čoveku uvid u "više svetove".
Postoje teorije koje kažu da ćemo tu žlezdu svi ponovno aktivirati kad čovečanstvo dosegne nivo duhovnosti kakav je nekad postojao. Nauka do danas nije objasnila pravu ulogu atrofirane žlezde, iako neka istraživanja pokazuju da je njena uloga u duhovnom životu čoveka znatna. Kroz vekove filozofi, mudraci i duhovni učitelji su povezivali epifizu s trećim okom čija percepcija nije zamagljena ni ograničena fizičkim čulima. Francuski filozof Rene Dekart je u svojim delima naglašavao važnost epifize nazivajući je "sedištem duše" i "delom tela u kojem duša direktno obavlja svoje funkcije". Zanimljivo je što je Dekart upotrebio upravo izraz "sedište duše" kako bi opisao epifizu.
Naime, postoji uska veza između pojave duše u telu prema učenju raznih duhovnih tradicija i oblikovanja epifize. Utvrđeno je da epifiza počinje da se stvara u fetusu 49 dana nakon začeća. Prema učenju tibetanskih budista zapisanom u "Tibetanskoj knjizi mrtvih", upravo je toliko vremena potrebno da duša nakon smrti i izlaska iz jednog tela provede u bestelesnom stanju prije nego što uđe u drugo telo.
