Zašto treba da jedemo u miru? Ruski psiholog Sergej Lazarev otkriva kako nehotice sebe povređujemo

Dr Sergej Nikolajevič Lazarev je ruski psiholog koji je sproveo opsežna istraživanja osamdesetih godina 20. veka da bi otkrio uzrok između čovekovog pogleda na svet i događaja koji mu se dešavaju. Objavio je 29 knjiga koje su postigle veliku popularnost, a poznat je po svojim radovima u oblasti duhovnosti i zdravlja. Razvio je teoriju o povezanosti duhovnog i fizičkog zdravlja i kako emocionalna stanja utiču na naša tela. 

1. Zašto treba da jedemo u miru?

"Nisam razumeo zašto u kulturi postoji nepisano pravilo koje zabranjuje čitanje tokom jela. Ispostavilo se da jedenje ispred televizijskog ekrana dok se razgovara o političkim i porodičnim pitanjima može da povredi dušu čoveka jer informacije slobodno teku u podsvest dok jede."

2. Zašto se neko okreće porocima?

"Čovek treba da voli svet oko sebe, a ako ne oseća ljubav prema svetu, u njegovoj duši se razvija stanje nelagodnosti, počinje duševni bol. Čovek pokušava da na neki način barem uguši duševni bol. To dovodi do zavisnosti od droga, alkoholizma i raznih vrsta zloupotrebe supstanci. Pravi uzrok narkomanije i alkoholizma je snižen nivo ljubavi u vašoj duši. A takvo stanje nastaje iz silne ozlojeđenosti, iz potiskivanja ljubavi prema ljudima."

3. Zašto ne bi trebalo da govorimo loše o sebi?

"U svakodnevnom životu često dozvoljavamo sebi da govorimo loše o ljudima, o sebi, o svojoj sudbini. Ispostavlja se da ova navika uništava čovekove... zube."

4. Šta možemo da promenimo u svom životu?

"Okolnosti oko nas se zaista mogu promeniti ako promenimo samo sebe. Prva stvar koju treba da promenimo jeste da se oslobodimo želje da kontrolišemo situaciju. Shvatite da svaka situacija u suštini radi za vas.

Na primer, ako je neko agresivan prema meni, to znači da imam sličan program u duši. Deinstaliram program i napad automatski prestaje. Svaki oblik agresije je nemoguć ako moja duša nema sličan program."

5. Koliko je važno osećati bol?

"Ko može da podnese veliku tugu, može podneti i veliku sreću. Zamislite da ste upoznali lepu ženu (ili muškarca), vaša duša žudi za njom i spremni ste da plačete od sreće. Kad pomislite na nju, u vama sve zadrhti i javi se osećaj neobjašnjivog. U vašoj duši se pojavljuje neopisiva lepota i osećate da počinjete da se menjate, vaša duša postaje ljubaznija i lepša, i mislite da je to ljubav, ali to nije ljubav, to je pola ljubavi.
Sada zamislite da vas je ova vaša voljena žena uvredila, izdala ili se ponašala nedolično. A ako ste uspeli da održite sva ona osećanja koja ste iskusili na početku, onda je ovo prava ljubav. Istinsko poznavanje sveta ne počinje toliko zadovoljstvom i bolom, tačnije, njihovim prevazilaženjem. Najveći bol može da podnese onaj ko može da podnese najveću sreću."

6. Kako se ispoljava bes prema sebi?

"Ne možete se moliti i verovati nekome koga mrzite. Svako direktno nezadovoljstvo bogom ogleda se u našoj duši. U kritičnim situacijama čovek počinje da se moli i njegova molitva ne deluje.

Pored direktnih zahteva prema bogu, postoje i posredne. Oni prolaze kroz tri tačke:

Prvi je nezadovoljstvo bogom kroz svet, društvo, zemlju, grupu ljudi.

Druga molba bogu je preko roditelja i voljenih.

Treći zahtev bogu je nezadovoljstvo situacijom, sobom, svojom sudbinom.

Svako dugotrajno nezadovoljstvo sobom ili situacijom je podsvesna ogorčenost prema sebi, prema sudbini i prema bogu.

Ako ste nezadovoljni svojom zemljom, društvom, porodicom, partnerom, nezadovoljni ste samim sobom – sve je to podsvesna ljutnja prema sebi, prema bogu."

Sensa.metropolitan.si/Sensa/Zorica Antonijević

BONUS VIDEO: