Iz besede O ljubavi prema ubogima[1]
Reč XIV
Braćo i saučesnici u nemaštini (svi smo mi, naime, ubogi i imamo istu potrebu u Božjoj blagodati, mada nam se čini, ukoliko ljude merimo malim merama, da su jedni uzvišeniji od drugih)! Primite ovu reč o ljubavi prema ništima, ubogima i sirotima, ne sa bednim, nego sa štedrim raspoloženjem duha svoga da biste nasledili bogatstvo Carstva nebeskoga. Ujedno se pomolite za mene da bih i ja bio u mogućnosti da vam prezentujem bogatu reč kojom ću napojiti duše vaše, a gladnima razdeliti hleb[2] duhovni, ili ću nalikovati drevnom Mojseju i nizvešću, kao kišu, hranu sa neba,[3] deleći anđeoski hleb[4] ili, pak, da malobrojnim hlebovima nahranim hiljade u pustinji, kao što je učinio Isus - istinski hleb naš[5] i uzročnik istinskog života.
Uopšte nije lako izdvojiti vodeću među vrlinama i ovenčati je preimućstvom, baš kao što je u miomirisnoj i rascvetaloj šumi teško pronaći i izdvojiti najprekrasniji i najmirisniji cvet pošto te čas ovaj, a čas onaj, privlači svojom lepotom i mirisom tj. mami da baš njega osmotriš. Po mome shvatanju, različite vrline možemo upravo tako porediti.
Prekrasne su vera, nada i ljubav, ove tri.[6] Svedok vere je Avraam, koji se opravdao verom; nade - Enos, koji je pre svih ljudi zaželeo da prizove Gospoda;[7] i svi pravednici koji, oduševivši se nadom, pretrpeše nevolju. Svedok ljubavi je božanski Apostol koji se osmelio da i sebe samog prozove zbog spasenja Izrailja,[8] i sam Bog koji se naziva ljubav.[9]
- Prekrasno je stranoljubije. Svedok ovoga, među pravednicima, je Lot Sodomljanin, koji nije bio sodomljanin po svojoj naravi;[10] a među grešnicima - Raava bludnica, ali ne bludnica raspoloženjem srca svoga, nego zbog ljubavi prema ubogima se udostojila pohvale i spasenja.[11] -
Prekrasno je bratoljubije; svedok - Isus, koji se nije postideo ne samo nazvati se bratom našim,[12] nego i postradati za nas. - Prekrasno je i čovekoljubije; svedok - opet On, Isus, koji ne samo da je stvorio čoveka za dobro[13] i sjedinio sa telom obličje svoje, pokazujući nama najbolji put i uzvodeći nas - tuđine, u višnja staništa, nego je i sam radi nas postao čovek.
- Prekrasna je i dugotrpljivost; svedok je opet Isus koji ne samo da nije hteo da prizove legione Anđela protiv svojih mučitelja, nego je još prekoreo Petra kada je potegao nož, a potom je iscelio uvo ranjenom.[14] Ovo je kasnije posvedočio i Stefan, učenik Hristov, moleći se za one koji ga zasipaju kamenjem. - Prekrasna je krotost; svedoci su: Mojsej i David, najhvaljeniji u ovim vrlinama, ali i Učitelj njihov koji nikada nije protivurečio, niti povisio glas u stradanju, niti se opirao onima koji su Ga vodili na stradanje.[15]
Post pobeđuje iskušenje
- Prekrasna je revnost; svedok - Fines, koji je jednim zamahom koplja proburazio Madianićanku sa Izrailjcem, da bi sinove Izrailjeve izbavio kazne, i za svoju revnost je zaslužio slavno ime sebi; a posle njega svi oni koji su govorili: revnovah veoma za Gospoda; revnujem za vas Božjom revnošću; revnost doma tvoga jede me.[16] Ne samo da su ovi govorili to, nego su tako i osećali. - Prekrasna je uzdržljivost; u to nas ubeđuje David koji nije prestao da živi u strogosti, istavljajući ljudima za primer Izrailjce koji su se opustili i dali na volju telu svome;[17] ubediće te i Isus koji se podvrgao kušanju i, posteći, pobedio kušača.[18]
- Prekrasne su molitve i bdenja; u to će nas ubediti Bog koji je noć pred stradanje svoje probdeo na molitvi.[19] - Prekrasni su čistota i devstvenost; neka te u to uveri Pavle koji je ovo i zapovedao i pravedno vrednovao bračni i bezbračni život,[20] ali i Isus koji se rodio od Djeve da bi time ukazao poštovanje rađanju, ali da bi ispoštovao i devstvo. - Prekrasna je uzdržljivost; neka te opet ubedi David koji se, osvojivši bunare vitlejemske, uzdržao od pijenja vode, već je samo izlio u čast Gospodu, ne želeći da ugasi svoju žeđ krvlju drugih.[21]
- Prekrasna je pustinja i tihovanje; ovo mi svedoče Karmil i Ilija, Jovanova pustinja, gora Isusova na koju je Gospod često odlazio da bi u tihovanju razgovarao sam sa sobom.[22] - Prekrasna je umerenost; ovome me poučava Ilija koji se priljubio udovici, Jovan koji se oblačio u odeću od kamilje dlake i Petar, koji se hranio voćem ne većim od asa.[23] - Prekrasna je smernost; bezbrojni su primeri ovome, a najbolji primer pruža nam Spasitelj i Vladika svih, koji ne samo da je smirio sebe do izgleda sluge, ne samo da je podmetnuo obraz svoj da ga ruže i ne samo da se pomešao sa bezakonicima i prestupnicima, nego je On, koji ceo svet čisti od greha, oprao noge svojim učenicima kao da je sluga.[24]
- Prekrasno je siromaštvo i preziranje bogatstva, o čemu nam svedoči Zakhej i - Hristos; Zakhej - kada je primio u svoj dom Hrista, prinesavši na dar skoro celo svoje imanje; Hristos - kada je bogatom mladiću ukazao na ovu vrlinu, kao na granicu savršenstva.[25] Jednom rečju: prekrasno je sazercanje, prekrasna je delotvornost; prva zbog toga što nas uznosi iznad zemaljskog, što uhodi u Svetinju nad svetinjama i uznosi um naš ka onome što je sa njim srodno; druga zbog toga što, primajući Hrista i služeći mu, delima potvrđuje i dokazuje svoju ljubav. Svaka od vrlina je osobeni put do spasenja i bez sumnje privodi nas jednoj, bilo kojoj, među večnim i blaženim obiteljima. Kao što su različiti i mnogi načini života, tako su u Bogu i mnoge obitelji, koje se svakome dodeljuju prema ličnom dostojanstvu.[26]
Zbog toga, neka neko ispuni ovu vrlinu, onaj drugi - onu, neki - mnoge, a koji može, neka ispuni sve; neka samo svaki hodi bez zastoja, neka stalno gleda napred i nepokolebivo ide stopama dobrog putevoditelja koji pravim putem, kroz uska vrata[27] i kroz tesnace usmerava njegovu putanju na prostranstvo nebeskog blaženstva.
Međutim, ako po rečima Pavlovim i Gospoda Hrista, kao prvu i najvažniju zapovest treba smatrati ljubav, kao okončanje proroka i zakona[28], onda ja smatram da je najprevashodnije ljubav ukazivati sirotima, a žalost i saučešće svoje unesrećenima, jer smo svi međusobno istog roda.
Naime, ni jedno drugo služenje nije toliko ugodno Bogu kao milosrđe (ono je najsrodnije Bogu, a prethode mu milost i istina, i njemu treba prinositi milost pre suda na dar),[29] a pravedni Darodavac, stavivši milost na vagu,[30] ni za čega drugo neće toliko nagraditi svojim čovekoljubijem kao za ispoljeno čovekoljubije.
Dakle, shodno zapovesti koja kaže da se treba radovati sa radosnima i plakati sa uplakanima,[31] mi smo dužni da otvorimo utrobu svoga milosrđa svima bednima i stradalnima koji pate ili stradaju iz bilo kojeg razloga; dužni smo, kao ljudi, da činimo dobro svakome, u bilo kakvoj nevolji da se nalazi: da li udovstvo, da li sirotanstvo, da li progonstvo iz otadžbine ili žestokost vlastodržaca, naglost vladalaca ili bezočnost poreznika, ubojita ruka razbojnika ili halapljivost kradljivaca, zaplena imovine ili brodolomstvo. Svi oni jednako imaju pravo na naše sažalenje i milost našu, te zbog toga i pogledaju u naše ruke, kao što i mi upiremo svoj pogled u ruke Božje kada nešto molimo.