Svi jednako imaju pravo na naše sažalenje i milost našu, te zbog toga i pogledaju u naše ruke, kao što i mi upiremo svoj pogled u ruke Božje kada nešto molimo.
Iz besede O ljubavi prema ubogima[1]
Reč XIV
Braćo i saučesnici u nemaštini (svi smo mi, naime, ubogi i imamo istu potrebu u Božjoj blagodati, mada nam se čini, ukoliko ljude merimo malim merama, da su jedni uzvišeniji od drugih)! Primite ovu reč o ljubavi prema ništima, ubogima i sirotima, ne sa bednim, nego sa štedrim raspoloženjem duha svoga da biste nasledili bogatstvo Carstva nebeskoga. Ujedno se pomolite za mene da bih i ja bio u mogućnosti da vam prezentujem bogatu reč kojom ću napojiti duše vaše, a gladnima razdeliti hleb[2] duhovni, ili ću nalikovati drevnom Mojseju i nizvešću, kao kišu, hranu sa neba,[3] deleći anđeoski hleb[4] ili, pak, da malobrojnim hlebovima nahranim hiljade u pustinji, kao što je učinio Isus - istinski hleb naš[5] i uzročnik istinskog života.
Uopšte nije lako izdvojiti vodeću među vrlinama i ovenčati je preimućstvom, baš kao što je u miomirisnoj i rascvetaloj šumi teško pronaći i izdvojiti najprekrasniji i najmirisniji cvet pošto te čas ovaj, a čas onaj, privlači svojom lepotom i mirisom tj. mami da baš njega osmotriš. Po mome shvatanju, različite vrline možemo upravo tako porediti.
Obrazac hrišćanske molitve: Očenaš...
Prekrasne su vera, nada i ljubav, ove tri.[6] Svedok vere je Avraam, koji se opravdao verom; nade - Enos, koji je pre svih ljudi zaželeo da prizove Gospoda;[7] i svi pravednici koji, oduševivši se nadom, pretrpeše nevolju. Svedok ljubavi je božanski Apostol koji se osmelio da i sebe samog prozove zbog spasenja Izrailja,[8] i sam Bog koji se naziva ljubav.[9]
- Prekrasno je stranoljubije. Svedok ovoga, među pravednicima, je Lot Sodomljanin, koji nije bio sodomljanin po svojoj naravi;[10] a među grešnicima - Raava bludnica, ali ne bludnica raspoloženjem srca svoga, nego zbog ljubavi prema ubogima se udostojila pohvale i spasenja.[11] -
Prekrasno je bratoljubije; svedok - Isus, koji se nije postideo ne samo nazvati se bratom našim,[12] nego i postradati za nas. - Prekrasno je i čovekoljubije; svedok - opet On, Isus, koji ne samo da je stvorio čoveka za dobro[13] i sjedinio sa telom obličje svoje, pokazujući nama najbolji put i uzvodeći nas - tuđine, u višnja staništa, nego je i sam radi nas postao čovek.
- Prekrasna je i dugotrpljivost; svedok je opet Isus koji ne samo da nije hteo da prizove legione Anđela protiv svojih mučitelja, nego je još prekoreo Petra kada je potegao nož, a potom je iscelio uvo ranjenom.[14] Ovo je kasnije posvedočio i Stefan, učenik Hristov, moleći se za one koji ga zasipaju kamenjem. - Prekrasna je krotost; svedoci su: Mojsej i David, najhvaljeniji u ovim vrlinama, ali i Učitelj njihov koji nikada nije protivurečio, niti povisio glas u stradanju, niti se opirao onima koji su Ga vodili na stradanje.[15]
