Verovanje kaže da se prorok Ilija živ uzneo na nebo, u plamenim kočijama praćen grmljavinom, a narod ga poštuje kao strogog i nepokolebljivog svetitelja.

Na dan 2. avgusta, u najtoplije doba godine, narod ne radi u polju jer slavi jednog od najstrožijih svetitelja, nepokolebljivog gromovnika Iliju, piše Lisa.

Rođen u Izrailju u 9. dan veku pre Hrista, prorok Ilija se sklonio od progona u jednu pećinu gde mu je, po predanju, jedan gavran donosio hranu kao božji izaslanik.

Bio je, po predanju, jedan od proroka koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Po jednom narodnom običaju, tri dana pre i tri dana posle Sv. Ilije, žene ne peru košulje jer se veruje da će se pokidati. Iskazuje se veliko poštovanje prema vodi - verovalo se da tih dana ni orlovi ne piju vodu.

Najveća hrišćanska vrlina je čovekoljublje: dužni smo, kao ljudi, da činimo dobro svakome...

Veruje se da će doći pred drugi Hristov dolazak, a biće mu data vlast od Boga da zemlju udari svakom mukom, da ljude osvesti i privede pokajanju.

Narod mu se moli da "otkloni pravedni gnev Božiji i izbavi sve gradove i sela naša od suše i gladi, od strašnih bura i zemljotresa, od smrtonosnih rana i bolesti, od napada neprijatelja i međusobne borbe".

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću Kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.