Buđenje unutrašnjeg plesača

Pet ritmova za sopstveni život

Tečni ritam (zemlja) – ritam žene, ritam tela, rađanje, uzemljenje

Kako kaže Gabriella Roth, "tečni ritam je specifično polje energije u kome je ženski aspekt duše otkriven u svoj svojoj zadivljujućoj lepoti, žestokoj moći i životinjskom magnetizmu. Duboko u svima nama je majka koja čezne da neguje i hrani, ljubavnica nestrpljiva da koketira i madona mirna u svojoj mudrosti. I sve one iskaču u ples kada ritam krene." Tečni ritam je ritam stalne promene, ritam koji nas podseća da slobodno tečemo u beskrajnom kontinuumu energije i da se ne fokusiramo na pokrete već na ono što ih povezuje, sam tok. Kroz tečni ritam krećemo se kružnim pokretima, vode nas stopala, a akcenat je na udahu koji nas uzemljuje i produbljuje svest. Tečni ritam naučio me je da usporim, da uživam u sopstvenoj ženstvenosti, da obratim pažnju na energiju u sebi i oko sebe, kao i da imam poverenja u sopstvene korake jer me nepogrešivo vode tamo kuda treba.

Stakato ritam (vatra) – muški ritam, ritam srca, akcija, afirmacija

Pulsirajući ritam koji nas oblikuje na hiljadu različitih načina, pokret koji daje izražaj, pomaže da pronađemo jasnoću i preciznost. Svrha stakata je u delovanju, ostvarivanju. To je ritam srca i strasti koji nam omogućava da se emotivno odblokiramo i iznesemo zaključane osećaje izvan tela. Ritam akcije i komunikacije koji usmerava svu našu pažnju na sadašnjost. Energija se usmerava na izdah i kreće se u linijama, a ne u krugovima. Ovo je ples unutrašnje vatre tokom kojeg nas kukovi vode u istraživanje misterije i traganje za istinom. Plešući stakato, plešem sa ratnikom u sebi, svesna sam otkucaja svog srca, otvaram se prema svetu i dopuštam sebi da budem ranjiva u svojoj strasti i snazi. Moji pokreti postaju kratki i oštri, presecajući niti iluzija i očekivanja i iznoseći potisnute emocije na površinu.

Ritam haosa (voda) – ritam prepuštanja, ritam uma, prihvatanje, stvaralaštvo

Spajanje ženskog i muškog ritma kroz neponovljivu plesnu ekstazu. Ritam haosa je ritam čistog stvaralaštva, ritam koji ujedinjuje sve suprotnosti. Telo prati glavu, a disanje je svesno, glasno i protočno. Haos je ritam naše sudbine, svrhe, doprinosa i dubokog oslobađanja – pomaže nam da otpustimo prošlost i sve što zadržavamo, svu neodlučnost, turbulenciju i zaglavljenost. To uključuje slamanje obrazaca uma koji znače vezivanje za negativne emocije iz prošlosti ili očekivanja od budućnosti. U haosu učimo kako da zaronimo ispod površinskog, logičkog uma, da pristupimo intuitivnom umu, da dođemo u dodir sa svojim hirovima, impulsima, spontanom poetičnom inteligencijom i da ih osetimo kako se kreću kroz telo i srce. Sa svakim korakom u ritmu haosa moja potreba za samokontrolom je bledela, a moj racio pretvarao se u nepregledno more neukrotivog kreativnog uma. Potom me je preplavio osećaj blistavosti, a svaki pokret postao je zarazan osmeh.

Lirski ritam (vazduh) – ritam igre, ritam zanosa, mašta, samospoznaja

Kad nakon ritma haosa psiha uzleti u lirskom plesu, mašta je oslobođena. Lirski ritam je ritam u kome se težina svesti o samom sebi rastapa dok se opuštamo u sopstvenom jedinstvenom pokretu, i počinjemo da verujemo svemiru. U lirskom ritmu pronalazimo slobodu i učimo kroz igru i eksperimentisanje. To je ritam radosti i slavlja, oslobođen od ega. Kroz ovaj ritam vode nas ruke poigravajući se sa dahom. Pokreti su lagani i graciozni, izražavaju osećaj zanosa i zaigranosti. Lirski ritam vodi nas ka samospoznaji tako što kroz igru tražimo istinu o sebi i svojoj svrsi. Istražujemo nepoznati, misteriozni deo sebe samih. Kroz ples razvijamo kreativni proces samootkrivanja, kao i disciplinu slobodnog duha. Skidamo sve sa sebe i otkrivamo golu istinu duše. Kad plešem lirski ritam, osećam radost u rukama, plesom prizivam snove i vizije, osećam da jesam i princeza i umetnica i ljubavnica...

Ritam duboke tišine – ritam daha, ritam isceljenja, molitva, meditacija

U dubokoj tišini se obnavljamo i povezujemo sa izvorom unutrašnje mudrosti, gde život postaje dinamička meditacija. Učenje duboke tišine je mudrost, saosećanje i nadahnuće. Kroz pokret u sebi pronalazimo to mirno mesto potpune jasnoće gde prepoznajemo sopstveni duh. Plesati duboku tišinu znači postati dah, postati jasan svedok i ući u stanje potpune prisutnosti i praznine. Tu učimo kako da prestanemo da tražimo i da dopustimo odgovorima da pronađu nas. Duboka tišina je mesto mudraca, staraca i predaka. Pokret budnosti, spoznaje i isceljenja. Osećaj zajedništva sa svemirom, osećaj pripadnosti mnogo većem od sebe. U ovom ritmu moji nežni pokreti vođeni dahom podižu se i spuštaju, počinju i završavaju u polju tišine i postaju molitva u pokretu, mesto slobode. Osećam se kao da hodam po medu u zagrljaju muzike sfera... Pokret koji umiruje i isceljuje. Ja sam spokojna, ja sam tiha, ja sam mir.

Suština prakse pet ritmova jeste da pronađemo slobodu u fizičkom pokretu. Što naša praksa postaje dublja, to se više svaki ritam otvara u čitavo polje svesnosti sa sopstvenim izazovima, učenjima i darovima. Za početnika ovo je suštinsko uzemljivanje u ritmovima, a za iskusnog plesača lepota jednostavnosti – povratak praznom prostoru plesa gde pronalazimo slobodu da idemo kuda god nas duh pokrene. Posle jednog fantastičnog plesa ritmova osećam u sebi nadahnuće, promenu, radost, zahvalnost. Moguće je ponovo kreirati sebe i ples nam nudi tu ludu vožnju do novog. Ponovo se pojavljujemo promenjeni, snažniji, sve više svesni ko smo zapravo, povezani i usmereni, spontani, slobodni i otvoreni. Plešite životnu pesmu koju pevate, jer ako sami ne plešemo za sopstveni život, niko drugi neće. Ples pet ritmova može se shvatiti kao duhovna praksa, jer ima više zajedničkog sa jogom, meditacijom ili tai chijem nego sa salsom, savremenim plesom ili baletom.