Praznik Velika Gospojina je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđeoskom predanju, to je dan kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Prema verovanju pravoslavnih vernika, u periodu prelaza između dve Gospojine (Velike i Male), važno je obaviti određene obrede, jer donose sreću, mir i zdravlje.
Prazniku prethode dve nedelje Goospojinskog posta, pa oni koji su postili na ovaj datum pristupaju tajni svetog pričešća. Velika Gospojina je praznik koji naročito slave žene i majke. Običaj je da se na ovaj dan slavi Bogorodica, a žene ne bi trebalo da obavljaju kućne poslove, već da dan posvete odmoru i molitvi.
Na ovaj praznik žene obavljaju rituale kojima se zahvaljuju Bogorodici i mole se za svoju decu. Smatra se da je Bogorodica zaštitnica bolesnih, pa se prema starom običaju na ovaj praznik treba umiti lekovitom vodom sa prirodnih izvora.
Veruje se da u periodu između Velike Gospojine (28. avgusta) i Male Gospojine (21. septembra), treba brati lekovito bilje, čuvati ga, sušiti, pa od njega spremati prirodne meleme i čajeve. Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik ne treba započinjati nov posao.
Izvor: Sensa