Svedoci smo da ljudi za koje kažemo da imaju veliko srce i dušu češće pate od onih koji se prema mnogim životnim pitanjima odnose olako. Zašto se to događa?
Kada kažemo za nekoga da je previše osetljiv, zabluda je posmatrati to kao čovekovu manu. To su ljudi koji sa puno osećanja reaguju na ono što se događa oko njih, nikada nisu ravnodušni i uvek pokazuju ljubaznost. Neke osetljive osobe sjednostavno imaju takav karakter, dok neki postaju osetljivi jer su prošli kroz razne izazove i iskušenja.
Ljude široke duše karakteriše empatija i sposobnost otvaranja srca za svakoga i za sve. Oni ne mogu ravnodušno da prođu pored mačića koje je neko ostavio, pored beskućnika, uplakanog deteta....
Sa druge strane, ljudi koji su manje osetljivi, praktičniji su, njihovo iskustvo ih je naučilo kako da buzdu ravnodušni u mnogim situacijama, ali to može biti i štiti ili strah od pokazivanja osećanja. Ovakve osobe imaju jasne granice, dok su te granice osetljive osobe izbrisale. Ne možemo reći ni za jednu od ove dve strane da je bolja, jer je u ovde jedino rešenje ravnoteža, spoj emocija i razuma.
Osetljivi ljudi su saosećajni, često počinju da pate umesto drugih i pomažu im. Takav im je instinkt prirode, jednostavno im je teško da budu distancirani od tuđih problema i brige, oni prelaze sve granice kada je reč o empatiji. Često takvi ljudi pomažu tamo gde je potpuno nepotrebno, ali mogu i nekome promeniti ceo život.
Izbrisane granice omogućavaju takvim ljudima da lakše pristupe ljudima, otvarajus voje srce, ali postoje osobe koje to ne umeju da cene, sklone su manipulaciji i mogu biti koristoljubive. Zbog toga su osetljive osobe češće prevarene i razočarane nego oni sa čvršćim granicama.
Velika duša istovremeno uključuje širok spektar radosti i bola. Iako često pate, ljudi za koje kažemo da imaju veliko srce, otvoreniji su za radosti i iskustva. Uglavnom imaju više radosti nego pragmatični ljudi, mogu uživati u sitnicama, na primer u izlasku Sunca ili kapima kiše. Po prirodi su optimisti, ćešće veruju u pozitivan ishod što im daje motivaciju. Takvi ljudi obično imaju kreativnu prirodu, mogu da vide lepotu u bilo kojoj stvari.
Ali, nažalost, preosetljivim ljudima nije lako da ostanu ravnodušni prema onome što se dešava okolo, pa često preuzimaju na sebe više nego što mogu. Kao rezultat, to im donosi više patnje nego jednostavnim i pragmatičnim ljudima koji većinu vremena misle na sebe i svoj život.
Irina Golovkina, ruska književnica s početka 20. veka za ljude sa velikom dušom je govorila:
"Velika duša može da prihvati i tugu i radost više od obične."
Izvor: Sensa