Bili jednom jedan mudri učitelj i njegov nesrećni učenik. Učenik je stalno jadikovao zbog gorčine života, kaže stara narodna priča. Učitelju to dosadi, pa ga pošalje u grad po dve šake soli. Kad se učenik vratio, učitelj mu reče da ubaci šaku soli u čašu vode, a zatim da je popije.
"I, da li ti se sviđa?"
"Strašno“, odgovorio je mladić i ispljunuo vodu.
Učitelj se zakikotao, a zatim zamolio mladića da uzme još jednu šaku soli i da nju baci u jezero. Obojica su nečujno otišla do obližnjeg jezera u koje je učenik bacio šaku soli.
"Sada pij vodu iz jezera“, rekao je učitelj.
Dok je voda tekla niz mladićevu bradu, učitelj je upitao: "I, kakav je ukus?“
"Nije loše!", odgovorio je mladić.
"Možete li da osetiš ukus soli?“, upitao je učitelj.
"Ne“, primetio je mladić.
Učitelj je seo pored ovog nemirnog mladića, uzeo ga za ruke i rekao:
"Bol života je ova so, ni više, ni manje. Količina bola u životu ostaje ista. Ali bol koji doživljavamo zavisi od zapremine posude u koju ga stavljamo. Dakle, kada patimo i grčimo se u bolu, jedino što možemo da uradimo je da ispunimo život raznovrsnošću i smislom, a takođe i naučimo da na mnoge stvari gledamo šire. Prestani da budeš čaša. Postani jezero."
BONUS VIDEO:
Sensa/Z.A.