Viktor Frankl bio je uspešan mladi austrijski psihijatar i neurolog, a nacisti su ga 1942. deportovali je iz Beča, zajedno sa svojom porodicom – trudnom suprugom Tili, roditeljima i bratom – prvo u geto kojim su upravljali nacisti u Čehoslovačkoj, a zatim u koncentracione logore.
Odvojen od supruge, lišen identiteta i svakog osećaja čovečnosti, Frankl je proveo tri godine u četiri različita koncentraciona logora, uključujući Aušvic, ozloglašeni logor smrti u Poljskoj. Tamo je svakodnevno trpeo poniženje, lišavanje i nasilje, i bio je svedok bezbrojnih smrti prijatelja i saboraca koji su podlegli bolestima, gladi i očaju.
Frankl je svoj opstanak pripisao metodi psihoanalize, koju je počeo da razvija tokom svog teškog iskušenja. Pristup, koji je nazvao logoterapijom ili "terapijom značenja", fokusira se na verovanje da ljudi mogu prevazići čak i najgore patnje i razočaranja u životu ako pronađu smisao i svrhu.
Po oslobođenju, Frankl se vratio u Beč, saznao da su nacisti ubili celu njegovu porodicu, uključujući i njegovu voljenu Tili. Posvetio se radu i 1946. anonimno objavio na nemačkom jeziku delo "Iskustva jednog psihologa u koncentracionom logoru“, koje je kasnije prevedeno na engleski kao "Čovekova potraga za smislom “. Knjiga je prodata u više od 16 miliona primeraka na 50 jezika i smatra se jednom od najuticajnijih knjiga 20. veka.
Ova 4 citata Viktora Frankla vredi znati:
1. Šta je cilj
"Ono što čoveku zaista treba nije stanje oslobođenja od napetosti, već težnja i borba za neki cilj koji je dostojan njega.“
Frankl je studirao kod vodećih bečkih psiholoških umova, među kojima su najznačajniji Sigmund Frojd i Alfred Adler. Ali Frankl se razočarao psihološkim modelima koji su se fokusirali na unutrašnje neuroze, poput Frojdove opsesije libidom ili Adlerovog kompleksa inferiornosti.
Frankl je rekao da ove teorije opisuju osobu kao da je izolovano ostrvo, zainteresovano samo za 'Kako se osećam?'“ i ignorišu najvažnija pitanja: 'Zašto sam ovde i koja je moja svrha?'“, kaže Aleksandar Batijani, direktor Instituta Viktor Frankl u Beču.
Frankl poručuje da cilj života nije postizanje sreće ili udobnosti, što je često u srži današnje kulture "samopomoći“ i "samousavršavanja“. "Glavna motivacija za život je potraga za smislom“, napisao je Frankl.
Cilj je shvatiti kako živeti na način koji daje svrhu i smisao postojanju, često služeći ili žrtvujući sopstvene želje za dobrobit drugih.
2. Kada prestaje patnja
"Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada pronađe smisao, poput smisla žrtvovanja.“
Kada je Frankl prvi put doveden u logore, u kaputu je nosio nedovršeni rukopis knjige o logoterapiji. Rukopis, kao i sva njegova lična imovina, oduzet mu je i uništen.
Njegov "razlog da ostane živ“ bio je dvostruk: da ponovo vidi svoju Tili i da završi knjigu. To je bilo značenje koje je Franklu bilo potrebno da bi preživeo. U logoterapiji on pokušava da pomogne svojim pacijentima da prepoznaju svoju svrhu, čak i usred velike patnje ili tuge. Saznajte na kojih 6 načina možete da se suočite sa životnim poteškoćama.
3. Niko ne treba da sudi
"Niko ne bi trebalo da sudi, a da se prethodno iskreno ne zapita da li bi i sam postupio na isti način u sličnoj situaciji.“
Frankl je bio otvoreni kritičar koncepta "kolektivne krivice“, koji tvrdi da je ceo nemački ili austrijski narod kriv za zločine koje je počinio nacistički režim.
Navedeni citat je iz knjige "Čovekova potraga za smislom“, u kojoj Frankl takođe otvoreno govori o svojim sazatvorenicima koji su "zaverili“ ili se dogovarali sa stražarima kako bi osigurali sopstveni opstanak. Ljudi u očajnim situacijama čine očajne stvari.
4. Ključ spoznaje je u jednoj emociji
"Niko ne može u potpunosti shvatiti suštinu druge osobe ukoliko je ne voli.“
Frankl je učio da je svaka osoba jedinstvena i nezamenljiva. Za razliku od drugih psiholoških škola, logoterapija prepoznaje postojanje duše, istinske suštine pojedinca, koja postoji izvan tela i uma.
U duši svake osobe leži njena jedinstvena priroda i neiskorišćeni potencijal. Cilj terapeuta, kao i prijatelja ili članova porodice, jeste da pomogne drugima da ostvare svoj puni potencijal.
A ključ ove spoznaje, za Frankla, jeste ljubav.
BONUS VIDEO: