- Mnogi se pitaju kako se pravilno pali sveća za bliske ljude u crkvi, a zapravo je najvažnije da sve dolazi iz srca.
- Saznajte da li može jedna sveća da se nameni za više ljudi.
U pravoslavlju paljenje sveća za žive predstavlja pre svega čin molitve, a ne običaj koji ima sam po sebi neku “moć”. Prema učenju Srpska pravoslavna crkva i širem pravoslavnom predanju, sveća je vidljivi znak naše unutrašnje molitve Bogu za zdravlje, spasenje i napredak onih za koje se molimo. Zato je najvažnije da čovek tom činu pristupi sabrano, sa verom i iskrenom namerom.
Kada vernik uđe u crkvu, prilazi mestu predviđenom za paljenje sveća za žive, koje je obično odvojeno od mesta gde se pale sveće za upokojene. Međutim, u nekim hramovima se sveće za žive i mrtve pale na istom mestu, i u takvim slučajevima obično tu stoji natpis koji glasi: "U Bogu su svi živi." Pre nego što zapali sveću, uobičajeno je da se prekrsti i kratko pomoli u sebi. Sveća se najčešće pali od već upaljene sveće, čime se simbolično pokazuje da se svetlost vere prenosi i umnožava među ljudima. Dok postavlja sveću u svećnjak, vernik izgovara molitvu za konkretnu osobu, najčešće jednostavnim rečima poput: "Gospode, pomiluj slugu Tvoga (ime)" ili "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji pomiluj grešnog slugu tvog (ime)". Nije presudno da molitva bude tačno određena, već da dolazi iz srca. Važno je da se sveće ne pale u toku trajanja Svete liturgije kako se ne bi prekidalo bogosluženje, već pre ili posle završetka.
Sama sveća u pravoslavnom razumevanju ima duboku simboliku. Njen plamen podseća na svetlost Hristovu koja prosvetljuje svet, dok sagorevanje voska predstavlja žrtvu i spremnost čoveka da se približi Bogu. Dim koji se uzdiže nagore često se tumači kao slika molitve koja se uzdiže ka nebu. Međutim, crkva jasno naglašava da sveća nema smisla bez molitve i vere — ona nije zamena za lični odnos sa Bogom, već njegov izraz.
U galeriji ispod pročitajte najlepše citate oca Tadeja!
Zbog toga se vernici upozoravaju da ne pristupaju paljenju sveća mehanički ili iz sujeverja, kao da će sam čin doneti rezultat. Mnogo je važnije unutrašnje stanje čoveka nego broj upaljenih sveća. Jedna sveća zapaljena sa iskrenom molitvom ima veći značaj nego mnoge zapaljene bez pažnje i vere. U tom duhu, paljenje sveće za žive ostaje jednostavan, ali duboko smislen čin kojim vernik poverava bližnje Božijoj brizi i milosti.
U pravoslavnoj praksi, kako je tumači Srpska pravoslavna crkva i šire crkveno predanje, nije propisano strogo pravilo da li moraš zapaliti posebnu sveću za svaku osobu ili jednu za više njih. Suština nije u broju sveća, već u molitvi koja se uznosi Bogu.
Uobičajeno je da vernici pale po jednu sveću za svaku osobu, jer to pomaže da se svako ime posebno pomene i da molitva bude pažljivija i ličnija. Na taj način se i simbolično pokazuje briga za svakog pojedinca.
Međutim, potpuno je ispravno i da zapališ jednu sveću za više ljudi, naročito ako se moliš za celu porodicu ili za više bližnjih odjednom. Tada u molitvi jednostavno navedeš sva imena ili kažeš, na primer: "Gospode, pomiluj i sačuvaj moju porodicu."
Crkva ne gleda na ovo kao na matematičku stvar — nije „više sveća = jača molitva“. Mnogo je važnije da se imena izgovore sa pažnjom i verom. Ako pališ više sveća ali bez sabranosti, to nema posebnu vrednost; dok jedna sveća uz iskrenu molitvu ima puni smisao.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.