- Starac Siluan Atonski otkriva ono šta skoro niko ne voli da čuje - a može da pomogne svima.
- Svi mislimo da smo u pravu, a grešimo u najvažnijoj stvari - svaki put kada nekoga osudimo.
Reči svetogorskog starca starac Siluana Atonskog deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Postoji jedna loša navika koja se uporno vraća: ljudi lako ulaze u podele, brzo presuđuju i još brže proglašavaju druge izgubljenim slučajevima. Brzi smo na osudi, spori na razumevanju. Čini se da nam je danas jednostavnije da nekoga “otpišemo“ nego da ga ponesemo u molitvi. A ipak, u samom središtu hrišćanske poruke stoji nešto što ruši tu naviku do temelja. Jednu takvu, veliku i
tešku istinu, ostavio je starac Siluan Atonski u jednoj od svojih pouka.
Hrišćanski odgovor nije uništenje
“Gospod nam je zapovedio: Volite neprijatelje svoje (Mt.5,44). Ali kako ćemo ih voleti kada čine zlo? Ili kako voleti one koji gone Crkvu? Kada je Gospod išao u Jerusalim i kada Ga Samarjani nisu hteli primiti, Jovan Bogoslov i Jakov hteli su da nizvedu oganj s neba i da sve Samarjane pogube; ali Gospod im je milostivo rekao: ‘Nisam došao da pogubim već da spasem (Lk.9,54–56)’”, govorio je starac, pozivajući se na Jevanđelje po Luki, a onda bi dodao:
“Tako smo i mi dužni da uvek samo jedno želimo: da se svi ljudi spasu. Duša žali neprijatelje i moli se za njih jer su se udaljili od istine i idu u propast. Eto, to je ljubav prema neprijateljima. Kada je Juda rešio da preda Gospoda, Gospod ga je milostivo urazumljivao. Tako smo i mi dužni da postupamo sa onima koji su zalutali i tada ćemo se spasti milosrđem Božjim“, besedio je starac Siluan Atonski.
Pročitajte u našoj galeriji najbolje citate patrijarha Pavla:
Granica između "nas" i "njih" prolazi kroz srce
Starac Siluan jasno pokazuje da hrišćanski odgovor nikada nije u uništenju drugog, nego u upornom odbijanju da se neko prepusti propasti. Čak i Juda, u času izdaje, ostaje onaj koga Hristos ne prestaje da doziva. Možda je baš u tome skrivena najteža, ali i najplodnija lekcija: granica između “nas” i “njih“ ne prolazi spolja, nego kroz sopstveno srce.
Pravoslavna vera tu ne traži da zatvaramo oči pred zlom, već da ne zatvaramo srce pred čovekom. Jer, kako nas podseća starac Siluan, ne spasavamo se time što ćemo nekoga izgubiti, nego time što ćemo, uprkos svemu, odbiti da ga prestanemo voleti.
BONUS VIDEO:
Republika.rs/ Sensa
