Preko Himalaja korak po korak

Jedinstvo sa svetom

I polako, kako se penjemo, ulazimo u meditativno stanje. Razgovor jenjava, sve smo tiši, sve više u sebi, sve svesniji moćnog uticaja planine.“

Jedno od najsnažnijih osećanja koje opisuju osvajači i posetioci Krova sveta je – koliko smo mali pod zvezdama i koliko su problemi kojima zagađujemo život u stvari beznačajni i lažni...

„Kako smo se lagano kretali ka pustoši, svaki korak je počeo da bude napor, postajala sam sve svesnija da sam u jednom od najlepših krajolika sveta, na planini koji je veličina i suština, a da je u meni potpuna disharmonija. Poznato je da ekstremne planine izvlače iz čoveka sve potisnuto: misli se roje, napadaju me, uznemiravaju... Penjanje je u stvari čišćenje, na trenutke veoma bolno. Koračam teško u nekoj vrsti transa od fizičke nelagodnosti, utisaka spolja i nemira iznutra. Mantrala sam, molila, brojala...

Ništa nije pomoglo. Onda odjedanput krene smirivanje, osetiš koliko si mali, gde ti je mesto, da si deo prirode, koliko su beznačajni svi tvoji tereti... Osetila sam jedinstvo sa celim svetom – ne metaforički, ne figurativno, već fizički – svojim telom. Kao da sam se slila sa jednim nepreglednim prostranstvom rastvorivši se u njemu. Pri tom su iščezle nametljive, dosadne, uznemirujuće misli, sumnje, brige, sve – ostala je samo čista radost postojanja i sjedinjenje sa svetom.

U tom jedinstvenom, dubokom, zasićenom trenutku postojanja – o kome većina ljudi i ne sluti u uskomešanosti svakodnevnice – ponovo sam zadobila sebe, ceo svet, život. U svemu je postojalo jedinstvo. Samo zaroniviši unutar sebe i otkrivši svoje jedinstvo sa Univerzumom možemo da uđemo u nepresušno stanje zdravlja, dubokog mira i harmonije. Mislim da sam taj mir silazeći sa Krova sveta ponela sa sobom, kao i uverenje da čovek može sve što hoće – samo treba načiniti prvi korak. Dalaj Lama kada su ga pitali kako je prešao Himalaje dok je napuštao Tibet bežeći u Indiju rekao je:' Korak po korak'.“

Šta su za vas prave vrednosti života?

„Ljubav prema životu, prema bližnjima, ali ona koja ništa ne traži zauzvrat. U mom poimanju ona je uvek i poštovanje, požrtvanost i nesebičnost. Ja tako živim – punim plućima, potpuno se predajući: volim da jedem prstima, da su mi usta puna bresaka, da curi... da se valjam po podu, da igram, igram, igram dok mi se ne zavrti u glavi, ali i da radim sve dok ne padnem od umora. Takva sam i u svojim intimnim ljubavima i mislim da je to jedini pošten odnos u ljubavi. Nema ega, ti si ljubav! To nije nikakvo žrtvovanje nego moja potreba, opredeljenje, iskonski impuls koji sa lakoćom pratim i koji me ispunjava. Osećam se potpuna hraneći se zadovoljstvom drugih.“

Koji mali ženski hirovi mogu da vas usreće?

„Najviše volim da budem osunčana, u belom i bosa.“

Šta mislite o preobraženju čovečanstva koje se najavljuje 2012. godine?

„Naša civilizacija je dospela u ćorsokak. Pokušavajući da nađe izlaz, većina bira pogrešan put zavodljivo nametnut medijskom kulturom i spektaklom. Uverena sam da će promene koje nam slede biti uzrokovane kosmičkim zakonima i principima, da će 2012. godine misli blagih i autentičnih ljudi dostići kvantitet neophodan za promenu svesti i sveta. Prema vedskoj literaturi pored vidljive materije postoji i ona, našim čulima nedostupna, suptilna materija koja čini osnovu svesti.

I Tesla je uočio značaj nehercijanske forme inteligentne energije, bio je uveren da je naš Tvorac na tim elektromagnetnim talasima stvorio planetu, da će oni predstavljati osnov tehnologija 21. veka. Svako od nas u svojoj svesti ima usađen deo kosmičkih znanja. U sebi nosimo moć da prepoznamo i prihvatimo našu prirodnu božanstvenost. Verujem da će univerzalna tradicija ratnika koji ovladavaju izazovima života razvijanjem sopstvenog osećaja slobode i snage putem blagosti, neustrašivosti i samospoznaje, ponovo oživeti i da ćemo svi slediti njenu doktrinu gradeći sebe i svet oko nas. Klanjam se vitezovima novog doba!“