Svirati istinu

Kada se Jasna nasmeje zvuči kao da je vetar zanjihao nekoliko nežnih staklenih klongova. Smejući se kaže:

Napisala je muziku i s grupom muzičara Improv Kolektiva, s kojima nastupa već dve godine, izvela koncert na kome su umetnici koristili instrumente od otpadaka i prirodnih materijala, dodajući klasične instrumente, elektronske efekte i video-radove, stvarajući tako fuziju između savremenog, autentičnog, novog, zagađenog, svežeg, iznova iskorišćenog i prerađenog modela originalnosti. Koncert je počeo njenim šouom - svirala je na vinskim čašama s nožicama, napunjenim vodom iz nesrećnog jezera i bocama koje je punila i praznila. Jasna komponuje i svira džez: alt i sopran saksofon, kalimbu, flautu i nekoliko vrsta frula.

"Završila sam nižu muzičku školu u Subotici, svirala sam flautu, a s deset godina sam znala da ću biti saksofonistkinja. Ne pitajte me kako sam to tada znala! Bila sam obuzeta tim instrumentom, njegovim zvukom i oblikom. I dan-danas muziku koju sviram duboko inspiriše moja veza sa tim čudesnim instrumentom. Kroz njega sam naučila da dišem, da puštam svoj glas i da topao vazduh svog tela transformišem u zvuk. Saksofon je postao nastavak mog tela i naučio me da uočim, kontrolišem i usmeravam energije. Svirajući saksofon, stigla sam do džeza, prvenstveno do Charlie Parker-a, pa Dexter Gordon-a, Cannonball Adderley-ja, Kenny Garrett-a, David Liebman-a i najzad, hvala Bogu, do Wayne Shorter-a!"

Osim što je manifestacija slobode, šta je to još džez?

"Nenaučeno, nepoznato, sve ono što se bori protiv šablona u glavi, što te tera da budeš sad, ovde, da budeš prisutan dušom i telom. Mene su džez i improvizacije dovele u duhovnu praksu -yogu i druge metode za samospoznaju i samoanalizu kojima se bavim. Treba sve naučiti, ali iako si sakupio mnogo muzičkog znanja i sviračkih recepata, stvarna improvizacija počinje tek kada si u stanju da dosegneš do onoga što je iza tog znanja i tvog uma, iza ega. Tek tu počinje muzika.

PageBreak

Devojčica koja svira saksofon

Fokus na svoje unutrašnje Biće i koncentracija svesnosti na sadašnji momenat, otvaraju mogućnost za pravu improvizaciju. Moj cilj je da s vremenom kroz muziku stignem na taj nivo svesti, jer znam da samo ako uspeš da budeš u kontaktu sa svojim Bićem, možeš da stvaraš istinu. Pored svih predivnih muzika sveta, improvizativna muzika je ona koja mi dopušta momentalne transformacije, a najzahvalnija sam joj na interakciji među muzičarima koju ona zahteva."

Rođena je u Subotici, u kojoj je živela do 15. godine. Ima starijeg brata, velikog ekološkog aktivistu, ali je posebno vezana za majku koju opisuje kao slobodnu dušu, zato što ju je podsticala da hrabro sledi svoje izbore, dok su joj svi drugi govorili:  "Gde to ima da devojčica svira saksofon?" Poruke koje je dobijala od majke bile su: Osloni se na sebe, saznaj šta hoćeš, i uspećeš u tome!

U Budimpeštu je otišla s 15 godina, tamo najpre završila gimnaziju, pa školu za zabavnu muziku, a zatim i diplomirala na Muzičkoj akademiji Franz Liszt 2004. godine na smeru za džez saksofon. Magistrirala je muzičku kompoziciju četiri godine kasnije, na York University u Torontu kod profesora Davida Mott-a, saksofoniste, profesora kompozicije, ali i zen mastera i praktikanta chi gonga. On je, takođe, bio važna figura u njenom sazrevanju, njen prvi učitelj, osoba koja joj je pomogla da poveže duhovnost i muziku.

Aplicirala je i dobila brojne stipendije, pa je živela na raznim adresama: u Njujorku, Brazilu (godinu dana), Kanadi (usred šume u Rocky Mountains) , Španiji, Austriji... učeći i usavršavajući se. Svirala je različite vrste muzike u gomili bendova - od srpskih svadbi do koncerata u Kolarcu i drugim velikim koncertnim salama sveta. U Kanadi je izdala i svoj debi album  "Invented Reality" s originalnim kompozicijama i aranžmanima u saradnji sa najpoznatijim džez muzičarima Kanade. Svuda se otiskivala lako, bez straha, s jednim koferčetom i saksofonom. Sebe definiše kao  "štreberku" koja je putovala u potrazi za znanjima gde god da joj je rečeno da bi nešto mogla da nauči. Usput je naučila engleski, mađarski, portugalski, donekle i španski jezik. Nakon 18 godina, 2008. se vratila u Srbiju i sada živi u Beogradu.

Samorazvoj je postao imperativ današnjeg vremena i preduslov opstanka u svetu brzih promena. Šta vam pomaže u naporu da pojmovi kakvi su: sreća, harmonija, zdravlje i bogatstvo ne ostanu samo reči za kojima tragate?

"Prihvatanje i nevezivanje vidim kao jedine načine pomoću kojih mogu da postignem harmoniju, zdravlje, sreću... Kada sam završila Akademiju u Budimpešti, probudila sam se i rekla sebi: Vreme je za promene, moraš da se pokreneš da bi zadovoljila glad za znanjem. Od onda često ponavljam tu rečenicu! Bilo mi je važno da nađem sebe u sredinama u kojima me ne poznaju, jer sam nova, pa niko ne može da me klasifikuje, stavlja u fioke, niko nema nikakva očekivanja od mene, a ni ja od njih, pa ni od sebe - ne moram da odgovorim nijednom socijalnom standardu. Tako sam živela pet godina da bih izbegla društveno, socijalno, materijalno pozicioniranje.

Nisam se vezivala ni za stvari, ni za mesta, a to je osnova, dobra plaforma sa koje čovek može da uči. Osećala sam se kao slobodna duša, a to je za mene najbolji osećaj na svetu. Ako si nevezan, shvataš da je važno samo to kako se prema svemu postavljaš. Tvoj život ne čine događaji, nego odnos prema njima. To ne znači odsustvo saosećanja, nego - da sve što ti se događa vidiš kao situaciju, ništa nije lično. Stvari su takve kakve jesu i ti tu ništa ne možeš. Ne treba na sebe preozbiljno gledati. Kad to shvatiš - tebi je super, opušteno.

Naš zadatak je da damo najbolje što možemo, jer smo dobili toliko toga da celog života treba da se zahvaljujemo tako što ćemo uzvraćati tu sreću. Ja to činim akcijom koja me drži u pokretu. Kad god osetim šansu da nešto novo izmislim ili da napravim promenu, na bilo kom nivou, bez mnogo razmišljanja, upadam u nebrano grožđe. Svaka akcija izazvana instinktom ili osećajem je akcija naše duše, potpuno čiste, odrešene svih ovih ludih obrazaca misli u koje se upetljavamo. Naravno, najvažnija je namera s kojom to činimo, a kada brzo uletim u nepoznato, gde ni moji sopstveni šabloni ne rade, zaboravim na sebe i namera akcije postaje čista, puna ljubavi i saosećanja."

Nedavno ste se vratili iz Bihara u Indiji, s Himalaja i Nepala... Šta ste tamo tražili?

"Videla sam vrhove snežnih Himalaja koji cepaju bele oblake Nepala. Osetila sam snagu molitve mira hiljadu tibetanskih budista u Katmanduu. Pre toga sam bila u ašramu kod svog gurua - učitelja yoge. Kada čovek boravi u ašramu, doživljava pročišćenje na mentalnom, energetskom, emotivnom i duhovnom planu. Ašram služi da bi ubrzao taj proces, jer se tamo dobija uvid, saznanje i blagoslov.

PageBreak

Bihar je najsiromašnija oblast Indije, ali je tamo smešten veliki broj svetih mesta. Za mene su jako važna duhovna učenja sa tradicijom, a ključ je učitelj koji to učenje prenosi. Napredovanje i razvoj nije moja želja, nego moranje, kao potreba za vazduhom. Svi se u jednom momentu zateknemo nesrećni sa milion pitanja, pa počinjemo da tragamo za odgovorima kroz duhovna učenja. Guru ima te odgovore i naš je kanal s Bogom (istinom, svešću...)."

Tamo ste i zvanično postali instruktor yoge...?

"Da, sada praktikujem i bavim se yantra i satyananda yogom, a u okviru satyananda tradicije, i nada yogom. Satyananda yoga, koju kod nas obično zovu hatha yoga, dobila je ime po Swami Satyananda Saraswati-ju, velikom yoginu našeg doba koji je 1960. godine osnovao Biharsku Školu Yoge. Osnovna učenja su proistekla iz filozofije Tantre, Vedante i Samkhyae, mada su u velikoj meri usklađena sa potrebama današnjeg doba, orijentisana da naprave most između savremenih naučnih dostignuća i drevne mudrosti. Praktikovanjem ove yoge, osećamo se bolje na svim nivoima: fizičkom, psihičkom, mentalnom, emocionalnom i duhovnom.

Nada yoga, koja se za sada drži samo kod nas u centru (www.joga.co.rs), oslanja se na vedska učenja - to je tehnika koja omogućava prodiranje u dublje slojeve uma, a kao sredstvo se koristi zvuk. On nije ništa drugo do određeni oblik vibracije. Svako nosi svoju vibraciju, a govor je njena najgrublja manifestacija. Pomoću tonova čistimo čakre, idući sve dublje dolazimo do jednog jedinog, najvažnijeg - zvuka svoga bića. Od početka mi je ova tehnika bivala bliska, time što je samim osećajem zvuka i muzike možemo razumeti. Otkada praktikujem ove tehnike, shvatam da je sve muzika. Uočavam odgovornost muzičara, jer svaki moj udah nosi određenu nameru, misao, energiju i emociju. Zvuči komplikovano kada se raščlani, ali ako si prisutan samo se opustiš, sviraš i sve je OK.

Yantra yoga (yoga pokreta), sa Tibeta, a sada i kod nas, jedan je od najstarijih sistema ove veštine na svetu. To je fundamentalni metod za integraciju duboke suštine budističkog Dzogchen učenja putem sva tri aspekta našeg postojanja - tela, glasa i uma. Preko određenih položaja i pokreta, kombinovanih sa disanjem, energija pojedinca se harmonizuje i postižu se opuštenost uma i ravnoteža, što čini osnov za kontemplaciju. Poseta Namkhai Norbu Rinpoche-u prošlog leta u Toskani bila je jedna od onih mojih nepromišljenih akcija, za koju ću ceo život biti zahvalna. Idem i ovog leta!"

Istorija čovečanstva pokazuje da je predugo negovan predatorski odnos među ljudima da bismo mogli da očekujemo jedni od drugih nešto plemenito - kako da razvijemo novu nežnost i da zadržimo našu ljudskost, zdravu ljubav prema sebi i svetu oko nas?

"Ono što bih kod sebe želela da razvijem je saosećanje, jer je to osnovni aspekt ljudstva. Svako od nas je rudnik saosećanja, ali je um tu nešto zapetljao, pa se svađamo i sukobljavamo. Drugi su isto što i mi, i ako se prema njima ponašamo onako kako se ponašamo prema sebi onda je sve lako i jasno. Naravno, u slučaju da volimo sami sebe! Koliko dobroga damo, toliko ćemo dobiti. Nadam se da ne zvučim previše romantično kada kažem da verujem u ljubav, empatiju i dobrotu, da možemo, radeći na sebi - i ako dobijemo nešto loše - da to transformišemo i vratimo dobrim. To je posao za ceo život i za svakoga. Ali, drugog izbora nemamo."

Šta su za vas prave vrednosti života?

"Sve što dolazi iz samospoznaje, harmonija u ljudskim odnosima, poštovanje prema drugima... Koliko si dobar sa sobom, toliko si dobar sa drugima. Mir, samoća i tišina su, po mojim kriterijumima, velike vrednosti, a važni su mi i potreba za učenjem kao i kreativnim izražavanjem. Priroda je veliki deo mene i strašno mi je vredna. Kada se smestim na livadu to sam ja.

Kada se vratim u grad šrafovi počinju da se odšrafljuju. Priroda je nežna, bez ega, drvo je savršeno, lepo, korisno, stoji mirno i diše. Priroda je savršena vizuelno-energetski, emotivna jedinka, harmonična u svom savršenstvu. Cvet je skroman, a prelepo i divno miriše. Ne zato da bi se nama dopao, nego zato što je savršena manifestacija Boga. Kada uđeš u tu dimenziju, shvataš da si i ti deo prirode, takođe manifestacija božanstva... osvojio si mir. Više nisam sam, svet više nije drugi i ja, nego smo svi jedno. Moja najveća potreba, ali i cilj kojem težim nije ništa drugo nego da budem mirna i tiha i da sam u harmoniji s ljudima koje volim. Bitna je i muzika... Ona je moja yoga, osnovna praksa i kanal do Istine."