Dobrota se plete od malih činova

Većina knjiga samopomoći traži od čitaoca da „radi na sebi" - šta taj pojam vama znači?

- To je suština življenja, ne znam šta bi čovek važnije imao da radi nego da se razvija. Reći ću vam svoju omiljenu rečenicu koja je gramatički neispravna, ali je tačna: moj životni cilj je da budem najbolja od sebe. Da na tome radim do kraja. „Upoznaj samog sebe" - i upoznao si svemir! U filmu „Kobna veza" čiji je originalni naziv „Damaged" Juliette Binoche kaže Jeremy Ironsu rečenicu zbog koje je, verujem, napravljen film: „oštećeni seju štetu". Čovek mora da radi na sebi, da svoja oštećenja isceli da ne bi sejao štetu. Nije dovoljno da budete dobronamerni, morate biti dobri, a to znači da ne smete da oštećujete druge ljude, da imate svest o drugom biću i odgovornost prema njemu. Da ne tražite od drugih da budu onakvi kakvi se vama dopadaju, nego onakvi kakvi jesu - što je i suština ljubavi. Ne možemo naravno voleti sve, ali one koje smo odabrali, moramo da se trudimo da volimo kako treba. Mi živimo u horizontali, savladavamo život svakog dana, ali imamo i duhovnu vertikalu. Svaki čovek ima težnju ka duhovnosti, svako je homo religiosus, samo tu vertikalu na različite načine artikulišemo. Iako naizgled imaju sve, iz nezadovoljstva nekih ljudi možete da vidite da im nešto nedostaje. Ako osvojite mir u spostvenoj duši - osvojili ste ceo svet.

U šta verujete, na putu prema uspostavljanju lične vertikale?

- Ne može se racionalno doći do vere, to nije pitanje izbora. Češće - tako što vas pritisne neka muka. U jednom trenutku bila sam na dva koraka od smrti i tada sam došla do doživljaja vere u Boga i postala aktivan pravoslavni vernik. To mi je donelo veliku radost, mir i spokoj, tek tada počela sam da učim šta je ljubav i kako se može voleti drugi čovek. Do tada sam se bavila trgovinom (voleću samo one koji mene vole ili prestaću da volim one koji me razočaraju). A onda sam videla da koliko dajem - toliko ljubavi imam. Dobijam iz onog rezervoara u koji unosim. I to je suština vere u Boga: da je Bog ljubav u mom srcu. U praktikovanju svoje religioznosti imala sam sreće da upoznam najfantastičnije duhovnike, duboke, istinite, veličanstvene božje ljude i da od njih mnogo naučim i dobijem.

„Samo nas praštanje može spasti", kako ste naučili da praštate?

- Jedva. I moram da se opominjem. Jedno je kad vi to verbalizujete, kažete da ste oprostili, ali je pravo praštanje samo ono kad to uspete u srcu - i sebi i drugima. Ima blagorodnih ljudi koji to umeju sami od sebe, ja imam mnogo nedostataka i tome se učim, to je proces. Nije problem oprostiti onome ko vam je nevažan, teško je kada vas povredi neko koga ste pustili blizu, ko je ušao u vaš mikrokosmos. Ali mi to ipak moramo činiti, jer to je život. U stvari, kad ne možemo da oprostimo onima koji su nas povredili znači da ih ne volimo dovoljno, jer da ih zaista volimo pustili bismo ih da budu onakvi kakvi jesu, pa nas njihovi postupci ne bi povređivali jer bismo znali da nisu upereni protiv nas, nego izviru iz njihovog karaktera. Stalno sebi ponavljam Kierkegaardovu rečenicu: Ako sam pogrešno rizikovao, dobro, onda mi život pomaže kaznom, ali ako uopšte nisam rizikovao, ko će mi tada pomoći?

U vremenu velikog ubrzanja u kome su odnosi među ljudima pragmatični, često manipulativni, lišeni empatije vi ste odabrali da živite u nekoj vrsti usamljeništva - koje su njegove prednosti?

- Možete da budete dosledni. Ne čitam novine, ne gledam televiziju, da bih mogla da sačuvam dobru i koncentrisanu energiju. Krećem se u uskim krugovima, uglavnom vezanim za branšu, skoro da ne izlazim na javna mesta, idem peške kući i imam veoma malo susreta sa stvarnošću, jer svaki šalter može da me dezintegriše. To nisu prave pobede. Ja se povlačim, ne učestvujem, zato što se tako štitim. Pravo bi bilo da u životu učestvujem stopostotno, a da mi uspeva da budem dobra osoba, ali ne mogu, jer se sa svim što život jeste borim sama. To je moj način da živim onako kako hoću. Međutim, uspelo mi je da poznajem i volim neke divne ljude.

Ko su vaši heroji?

- Oni koji ne kapitalizuju svoje herojstvo. Urade šta imaju, i odu svojim poslom. Oni su na suprotnoj strani od profitera koji znaju da iskoriste trenutak u kome su učinili nešto dobro. Osoba koja je istinski heroj neće se hvaliti onim što je za druge učinila. Ako ste osoba hrabrog srca vi ćete učiniti i zaboraviti. I zato su uglavnom nepoznati. Heroj je autentičan, integrisan, neće popuštati, neće povlađivati modama i trendovima, i neće činiti velike kompromise sa životom nego će terati svoje. Napisala sam priču „Hrabro srce" o svom prijatelju Stojanu Ceroviću koji je sinovima govorio da je najvažnije da čovek bude hrabar.