Ljudima mogu da dam znanje, inspiraciju i motiv da otkriju svoje potencijale, priliku da se rašire i dožive svoju punu ekspanziju, ali ne mogu to da uradim umesto njih, kaže Siniša Ubović, glumac i trener jedinstvene metode Heal ...
Ostvarenje punog potencijala ličnosti
I na kraju je pitao da li postoji način da se uključim u globalno osvešćivanje i ozdravljenje planete, a prvenstveno moje zemlje. Nekoliko meseci kasnije stigao mi je mejl od Lujzine asistentkinje koja me je obavestila da je moje prvo pismo bilo izgubljeno, da ga je ona pronašla, prosledila Lujzi kao zanimljivo, a ona mi je napisala divno pismo u kome je stajalo da je uvek srećna kad neko ima dobrobit od njenog rada, i pozvala me da dođem u San Dijego. Prošao sam intenzivnu obuku za trenera i od tada u mnogim gradovima Srbije organizujem radionice sa snažnim i moćnim programom kojim uklanjamo negativna uverenja, radeći na svim mentalnim i emotivnim segmentima - od unutrašnjeg deteta, preko opraštanja, do pravljenja slike novog života. Kasnije sam prošao radionice i kod mnogih drugih autora, ali taj stepen jednostavnosti, sistematičnosti u pristupu čoveku i rezultate koji stižu brzo, nisam sreo ni u jednom drugom učenju."
Rođen je u Zemunu pre 40 godina. Odrastao je sa majkom, babom i dedom u njihovoj porodičnoj kući. Otac je njega i majku napustio pre nego što se Siniša rodio, ali je kako kaže, bez obzira na tu činjenicu imao uzbudljivo i zanimljivo detinjstvo. Svoju baku Zorku opisuje kao osobu velikog unutrašnjeg mira, iako je imala težak život i preživela mnogo iskušenja. Živela je instiktivno, odgovarajući na izazove iskonskom mudršću. Siniša je nedavno objavio knjigu Put promena... i neće biti kraja čudesima... u martu će se pojaviti i druga Afirmacije za Put promene, a priprema i zbirku mudrosti koje je čuo od svoje bake i beležio ih strpljivo kroz decenije.
"Moja baba često ume da kaže: 'polako, polako, pa će biti brzo', i za svaku priliku ima smirujuću misao koja nepogrešivo pogađa u centar napetosti, nesigurnosti, nervoze. Deda je imao tešku narav, ali je bio majstor inovator koji je sve umeo da napravi sopstvenim rukama - i danas je, prema mnogim svojim osobinama za mene velika inspiracija. Moja majka je majka hrabrost. Imala je mnogo talenata, između ostalog bila je i sjajan sportista, divno je pevala i bila na pragu pravljenja muzičke karijere, ali je svoj život posvetila meni, a njena bezuslovna i bezrezervna ljubav donela mi je sigurnost i veru da će uvek, šta god da se dešava, na kraju sve biti dobro. I ona i očuh su me prodržavali da istrajem u onome za šta sam verovao da je moja vokacija, zov moga Izvora."
Ljudsko biće u sebi sadrži sva potrebna sredstva za postizanje najvišeg stupnja mudrosti - u stvarnosti većina ne ostvaruje svoj puni potencijal. Zašto?
"U nama su sva pitanja i svi odgovori, a ono što je upitno je - koliko smo spremni da se zagledamo u sebe. I - ako to uradimo, šta ćemo s onim što otkrijemo. Naša podsvest je ispunjena milionima informacija, stotinama uverenja, kodova, zadatosti, uslovljavanja - svega što smo na životnom putu sticali. U suočavanju sa sobom teško je priznati da smo do tada živeli u neskladu sa svojom suštinom. Mnogima je lakše da ostanu u onome što im je poznato, koliko god mučno bilo, nego da iskorače u nešto nepoznato jer ih to tera da aktiviraju neke nove talente i mogućnosti kojih nisu svesni, plašeći se susreta s novim ja.
U toj zamci leži kočnica većine promena. Ljudsko biće najčešće reaguje ili iz ljubavi ili iz straha. Pod ljubavlju podrazumevam ne samo emocije kao njene manifestacije, nego i poštovanje i konkretna dela, doslednost prema sebi i drugima, poverenje u život, u sebe i svoj unutrašnji glas. Sve što je u suprotnosti s tim je - strah, a njegove manifestacije su bojazan od neuspeha, ljubomora, zavist, kritika i samokritika... Umesto što obezvređujemo tuđe domete, upravo u onome što drugi umeju ili poseduju trebalo bi da nađemo inspiraciju za sebe."
Sreća nije samo sudbina, nego i način života - po nedavnom istraživanju Gallup International za 2012. godinu Srbi, zauzimaju visoko šesto mesto na svetskoj listi pesimista. Izgleda da ne čitamo Lujzu Hej...?
"Mi pripadamo prostoru stare, teške energije koja se vuče kroz vreme kao neki zapis. Ja ne verujem u lošu sreću ni u zadatosti koje su neizmenjive, ali verujem da kroz vreme vučemo tamna uverenja i prenosimo ih na sledeće generacije. Jedna od tih kategorija je naš čuveni, iracionalni inat kojim se ponosimo. Kome u inat radimo bilo šta? Inat ne bi trebalo da bude ono što nas pokreće, jer ono što dajemo to nam se i vraća, pa će se kad-tad neko drugi inatiti sa nama. Činjenica je da zvuči licemerno kada ljudima koji ne znaju kako će da prežive današnji dan govorite "misli pozitivno". Međutim, pozitivan pristup životu nije laganje sebe, samozavaravanje, nego otvaranje ka mogućnosti da nam se nešto dobro desi.
