Sinišu Ubovića žene obožavaju", rečeno mi je pred odlazak na intervju sa njim. To nije samo zato što je on glumac (najpoznatiji po ulozi u TV seriji "Miris kiše na Balkanu"), nego i zato što je Heal Your Life trener koji kod nas vodi jedinstvene radionice bazirane na učenjima Amerikanke Lujze Hej, pomažući ljudima da otkriju svoje potencijale, da probude unutrašnju snagu i da uz pomoć jednostavnih, ali snažnih vežbi dopuste sebi da svakim minutom budu rođeni u novom životu, što ih ohrabruje da umesto u energiji straha koja nam se servira, izaberu da žive u energiji ljubavi gde leži svaki naš kreativni impuls, stvaralaštvo i sloboda. Sam život.
Kada vas je i kako zainteresovao rad Lujze Hej koju smatraju jednom od vodećih ličnosti na polju motivacije, samopomoći i ličnog razvoja?
"Pre nekoliko godina osećao sam opšte nezadovoljstvo svojim životom. Nisam bio zadovoljan pravcem kojim se razvija moja glumačka karijera, pa sam pokrenuo privatni biznis koji je trebalo da mi obezbedi finansijsku sigurnost, ali sam se suočio s više poblema nego dobrih rezultata i nakon tri godine truda i napora počeo da izlazim iz tog posla. Negde u to vreme moja supruga je na hodniku zgrade u kojoj stanujemo pronašla ostavljenu knjigu Lujze Hej Moć je u vama, donela je kući, ali je knjiga završila na polici, da je niko nije pogledao. Posle nekog vremena, počeo sam da se vraćam glumi, ali opet ne na način na koji sam želeo i završio u krevetu s brojnim zdravstvenim problemima, koji su u stvari bili beg od generalnog nezadovoljstva svojim životom.
Tražeći šta bih mogao da čitam dok sam se oporavljao, posegnuo sam za tom knjigom. Znam da zvuči kao fraza iz nekog filma, ali u mom životu zaista više ništa nije bilo isto. Kao da me je neko rasklopio, a zatim sklopio na novi način. U jednom danu mi se otvorila svest o tome kako funkcionišu zakoni prirode i Univerzuma: postalo mi je jasno zbog čega sam tek iz petog puta položio vožnju, zašto sam na glumu primljen tek nakon petog pokušaja... Zato što sam do tada verovao da mi je predodređeno da do svega dolazim teško. To je bila moja dnevna mantra, moj model verovanja koji se reperkutovao u moju stvarnost. Ono što sam na podsvesnom nivou uvek znao je da će na kraju ipak sve biti dobro jer je to je ono što svi posedujemo kao iskru iskonskog znanja. To je deus ex machina koju potiskujemo, više volimo da se žalimo kako nam je teško, jer nam je to u kodu, živimo na prostorima koji nose takvu matricu: da ovde stvari idu teško, da smo predodređeni za trpljenje...
Shvatio sam da sam sam sebe doveo u nevolju, i da, ako želim to da promenim, moram da donesem odluku o tome. Svestan realnosti zemlje u kojoj živim, znao sam da postoje aspekti na koje ne mogu da utičem, ali ono što jesam mogao je da u svojoj svesti počnem da stvaram prostor za nove događaje, slike, ideje. Počeo sam da koristim sve ono što je Lujza Hej u svojoj knjizi ponudila, za početak afirmacije, rečenice koje sebi šaljemo kao najdivnije poruke onoga što želimo da se u našem životu manifestuje. Počeo sam da odlazim na probe pola sata ranije, peške - i za to vreme mentalno ponavljao afirmacije, šaljući poruke Univerzumu i životu da sam spreman. Bila je to neka vrsta meditacije u pokretu. Prošlo je samo nedelju dana i stvari su počele da se odvijaju na čudesan način. Čvor se razvezao, počele su da mi se otvaraju nove mogućnosti."
Po čemu se učenje Lujze Hej razlikuje od drugih pravaca pozitivističke psihologije?
"Osnove svih pravaca su slične. Ima dosta autora koje volim: Vejn Dajer ili Merijen Vilijamson na primer, ali čitajući literaturu iz te oblasti nisam upoznao nijednu toliko snažnu autorku kakva je Lujza Hej, zato što ona simplifikuje stvari, njene poruke su jednostavne, razumljive ljudima svih nivoa obrazovanja, kultura i socijalnih statusa. Tu leži i odgovor na tako masovno prihvatanje njenog učenja jer je ono što zagovara blisko i razumljivo beskućniku koliko i vođi kompanije. Nakon mesec dana rada na afirmacijama, došao sam do filma Možete da izlečite svoj život koji je produbio ono što sam o njenom radu znao i ubrzo zatim osetio potrebu da joj se obratim lično. Otkrio sam da u Americi postoji obuka za HYL trenere, ali je ona bila izvan mojih finansijskih mogućnosti. Međutim, bio sam na neki čudan način spokojan znajući da sam na dobrom putu i da će na kraju sve biti dobro. Napisao sam iscrpan mejl o sebi, zemlji i okolnostima u kojima živim, želeći da sa njom podelim svoje ushićenje i preporod koji sam doživeo.
Ostvarenje punog potencijala ličnosti
I na kraju je pitao da li postoji način da se uključim u globalno osvešćivanje i ozdravljenje planete, a prvenstveno moje zemlje. Nekoliko meseci kasnije stigao mi je mejl od Lujzine asistentkinje koja me je obavestila da je moje prvo pismo bilo izgubljeno, da ga je ona pronašla, prosledila Lujzi kao zanimljivo, a ona mi je napisala divno pismo u kome je stajalo da je uvek srećna kad neko ima dobrobit od njenog rada, i pozvala me da dođem u San Dijego. Prošao sam intenzivnu obuku za trenera i od tada u mnogim gradovima Srbije organizujem radionice sa snažnim i moćnim programom kojim uklanjamo negativna uverenja, radeći na svim mentalnim i emotivnim segmentima - od unutrašnjeg deteta, preko opraštanja, do pravljenja slike novog života. Kasnije sam prošao radionice i kod mnogih drugih autora, ali taj stepen jednostavnosti, sistematičnosti u pristupu čoveku i rezultate koji stižu brzo, nisam sreo ni u jednom drugom učenju."
Rođen je u Zemunu pre 40 godina. Odrastao je sa majkom, babom i dedom u njihovoj porodičnoj kući. Otac je njega i majku napustio pre nego što se Siniša rodio, ali je kako kaže, bez obzira na tu činjenicu imao uzbudljivo i zanimljivo detinjstvo. Svoju baku Zorku opisuje kao osobu velikog unutrašnjeg mira, iako je imala težak život i preživela mnogo iskušenja. Živela je instiktivno, odgovarajući na izazove iskonskom mudršću. Siniša je nedavno objavio knjigu Put promena... i neće biti kraja čudesima... u martu će se pojaviti i druga Afirmacije za Put promene, a priprema i zbirku mudrosti koje je čuo od svoje bake i beležio ih strpljivo kroz decenije.
"Moja baba često ume da kaže: 'polako, polako, pa će biti brzo', i za svaku priliku ima smirujuću misao koja nepogrešivo pogađa u centar napetosti, nesigurnosti, nervoze. Deda je imao tešku narav, ali je bio majstor inovator koji je sve umeo da napravi sopstvenim rukama - i danas je, prema mnogim svojim osobinama za mene velika inspiracija. Moja majka je majka hrabrost. Imala je mnogo talenata, između ostalog bila je i sjajan sportista, divno je pevala i bila na pragu pravljenja muzičke karijere, ali je svoj život posvetila meni, a njena bezuslovna i bezrezervna ljubav donela mi je sigurnost i veru da će uvek, šta god da se dešava, na kraju sve biti dobro. I ona i očuh su me prodržavali da istrajem u onome za šta sam verovao da je moja vokacija, zov moga Izvora."
Ljudsko biće u sebi sadrži sva potrebna sredstva za postizanje najvišeg stupnja mudrosti - u stvarnosti većina ne ostvaruje svoj puni potencijal. Zašto?
"U nama su sva pitanja i svi odgovori, a ono što je upitno je - koliko smo spremni da se zagledamo u sebe. I - ako to uradimo, šta ćemo s onim što otkrijemo. Naša podsvest je ispunjena milionima informacija, stotinama uverenja, kodova, zadatosti, uslovljavanja - svega što smo na životnom putu sticali. U suočavanju sa sobom teško je priznati da smo do tada živeli u neskladu sa svojom suštinom. Mnogima je lakše da ostanu u onome što im je poznato, koliko god mučno bilo, nego da iskorače u nešto nepoznato jer ih to tera da aktiviraju neke nove talente i mogućnosti kojih nisu svesni, plašeći se susreta s novim ja.
U toj zamci leži kočnica većine promena. Ljudsko biće najčešće reaguje ili iz ljubavi ili iz straha. Pod ljubavlju podrazumevam ne samo emocije kao njene manifestacije, nego i poštovanje i konkretna dela, doslednost prema sebi i drugima, poverenje u život, u sebe i svoj unutrašnji glas. Sve što je u suprotnosti s tim je - strah, a njegove manifestacije su bojazan od neuspeha, ljubomora, zavist, kritika i samokritika... Umesto što obezvređujemo tuđe domete, upravo u onome što drugi umeju ili poseduju trebalo bi da nađemo inspiraciju za sebe."
Sreća nije samo sudbina, nego i način života - po nedavnom istraživanju Gallup International za 2012. godinu Srbi, zauzimaju visoko šesto mesto na svetskoj listi pesimista. Izgleda da ne čitamo Lujzu Hej...?
"Mi pripadamo prostoru stare, teške energije koja se vuče kroz vreme kao neki zapis. Ja ne verujem u lošu sreću ni u zadatosti koje su neizmenjive, ali verujem da kroz vreme vučemo tamna uverenja i prenosimo ih na sledeće generacije. Jedna od tih kategorija je naš čuveni, iracionalni inat kojim se ponosimo. Kome u inat radimo bilo šta? Inat ne bi trebalo da bude ono što nas pokreće, jer ono što dajemo to nam se i vraća, pa će se kad-tad neko drugi inatiti sa nama. Činjenica je da zvuči licemerno kada ljudima koji ne znaju kako će da prežive današnji dan govorite "misli pozitivno". Međutim, pozitivan pristup životu nije laganje sebe, samozavaravanje, nego otvaranje ka mogućnosti da nam se nešto dobro desi.
Sazrevanje je dobar ishod
Ako bi se osoba koja negira mogućnost u dobar ishod svog života zapitala: "Da li radim ono što volim? Sa koliko ljubavi dajem? Koga ću izneveriti ako budem uspešan? Ko će biti razočaran ako budem srećan?" došla bi do čudesnih saznanja o sebi i suštinskim potrebama svoga srca, o dubokoj istini koju nosi u sebi i koja nas konstantno zove da joj se vratimo. Naša prošlost je neizmenjiva, na nju ne možemo da utičemo. Ono što možemo je da pogledamo dokle nas je doveo sled događaja iz prošlosti, gde smo sada.
Moramo biti zahvalni za sve što smo doživeli, jer su nas svi ti događaji pretvorili u osobu koja smo danas. Ljudi uglavnom nisu zadovoljni sobom, ali ono što u vezi s tim mogu da učine je da zamisle da ne postoje nikakva ograničenja, da oslušnu unutrašnji izvor koji su zamutili i puste svoje srce da izmašta život kakav žele. Da kažu sebi koji talenat i koje želje su zapostavili, a za većinu tih snova nisu potrebni ni novac, ni specijalni uslovi. Onaj ko je sanjao o pevačkoj karijeri može na primer sada da se priključi nekom horu. Ja sam živi dokaz za mogućnost takve vrste transformacije, 80 odsto slika iz moje mašte postalo je deo moje stvarnosti."
Sugestija je baza savremenog života, možete pročitati tonu knjiga, otići na bezbroj radionica i seminara, imati osećaj da ste mnogo naučili, ali to će ostati samo prolazni, inspirativni sadržaji dok ne uključimo sebe - bez direktnog iskustva, informacije koje sakupljamo iz spoljnih izvora uvek ostaju upitne...?
"Ima ljudi koji godinama obilaze razne programe i radionice, na kojima raščišćavaju teške momente iz svog života. Ali mnogi imaju potrebu da ostanu vezani za prošlost umesto da krenu dalje. Osnovno pitanje je: da li ću da gledam iza, ili ću da se usredsredim na sada, da bih mogao da krenem napred. To je držanje za prošlost. Ljudi se takođe previše često drže za svog učitelja ili gurua - ako ne mogu da se otisnu u život sami nakon svega što su naučili i uveli u svoju praksu, tada se isto tako radi o vezanosti. Ja ljudima mogu da dam znanje, inspiraciju i motiv da žive život dostojan njih, sa svim svojim potencijalima, priliku da se rašire i dožive svoju punu ekspanziju, ali ne mogu to da uradim umesto njih. Sreća je stvar odluke."
Psihijatrija kaže da je 60-70 odsto današnjih bolesti psihosomatskog porekla - ako nas duh razboljeva, znači da može i da nas ozdravi?
"Okosnica rada Lujze Hej je upravo veza između nezdravih misli i bolesti tela. U svojoj prvoj knjizi Možete izlečiti svoje telo ona navodi bolesti tela i psihološke razloge za to, uverenja i ideje o životu koji nas razboljevaju. Takođe navodi i afirmacije, odnosno metafizičko razrešenje kojima možemo da utičemo na bolesti. Pre nekoliko godina imao sam nevolje s bubrezima i pročitao da ta vrsta problema može imati veze sa detinjastim reagovanjem na stvarnost. Počeo sam da radim afirmaciju: U mom životu se sve uvek razreši na pravi način. Iz svakog iskustva mogu da izvučem nešto dobro. Dobro je kada čovek sazreva. Bilo mi je potrebno da radim na sopstvenom sazrevanju, da prihvatam stvari onakve kakve jesu i da verujem da će se sve razrešiti na pravi način. To je u stvari duboko poverenje u životni proces".
Ali, nije na kraju uvek sve dobro, nemaju sve priče srećan kraj...
"Kada nam se dese nesreće moramo da prođemo kroz period patnje. To nije trenutak kada treba da kažemo: pozitivno mislim, i sve je uredu. Jer nije. Prirodno je da u tim teškim trenucima nemoći budemo ljuti na sebe, na život, na Boga. Korisno je i zdravo da osetimo sve svoje emocije i da ih proživimo, ali kad odbolujemo, moramo da krenemo dalje. 'Iako ne znam kako' deo je brojnih afirmacija, jer podrazumeva traženje vođstva, Više inteligencije, snage mnogo veće od nas. Tako izbegavamo pominjanje pojmova Boga, Izvora ili Univerzuma, jer ne moramo svi imati isto poimanje tih pojmova. Ako bi se meni dogodilo nešto zaista loše, osamio bih se i rekao sebi u tišini: 'Iako ne razumem zašto mi se to dogodilo, spreman sam da saznam šta je poruka ovog događaja. Iako ne znam kako, spreman sam da saznam šta je dobro u svemu ovome, kuda me to vodi i kako sebi da pomognem u ovoj situaciji'. Uveren sam da će nakon dosledne namere doći i pročišćenje i odgovor."
Šta biste u svom životu promenili da ponovo živite, znajući ono što sada znate?
"S obzirom na mir koji mi je donelo bavljenje ovom disciplinom ne znam da li bih išta menjao. Verujem da se sve odigralo baš na ovakav način zato što je meni baš to bilo potrebno i baš tako. Da imam hipotetičku mogućnost da utičem na prošlost, možda bih voleo da sam ranije upoznao mir i spokoj koje mi je donelo bavljenje filozofijom Lujze Hej."
Informacije o programima koje vodi Heal Your LifeSiniša Ubović, HYL trener. možete dobiti ako pošaljete mejl na adresu [email protected], na sajtu www.putpromene.com ili na tel. 064-922-34-73.
