Moć nepokolebljive vere

Pipi Mila Dragica Rajić Racić je, nakon što su je doktori otpisali, dokazala da su čuda moguća i sada je zdrava žena koja pleni pozitivnom energijom i snagom.

Mila otkriva i kako je živela u tri različite zemlje, sve u potrazi za boljim životom i širim mogućnostima, ali je potraga bila uzaludna sve dok nije shvatila da nije bitno gde smo, nego ko smo i da se ta lepota - pipi - nalazi u nama. Danas živi u Švajcarskoj sa trećim suprugom i sinom Kristjanom, bavi se pisanjem i slikanjem, kom se vratila tek nakon saznanja da boluje od karcinoma.

PageBreak

Lepota je u nama

Priču o sebi započinje sećanjem na dedu. On je bio najznačajnija figura u njenom životu i osoba od koje je naučila niz lekcija koje će joj kasnije, naročito u periodu lečenja, biti od neprocenjivog značaja.

"Iako neobrazovan, moj deda je bio mudar čovek od koga sam naučila mnogo vrednih životnih lekcija. Uvek mi je govorio da treba da hranim ono pozitivno u sebi i da to pustim da raste, umesto da posvetim pažnju onoj drugoj - mračnijoj strani koju svi imamo.

Ipak, tada nisam sve razumela, ali sam kasnije čitajući knjige, a i kroz sopstveno iskustvo, shvatala koliko sam zahvaljujući dedi imala duboko usađena pozitivna uverenja, koja sam samo morala da osvestim. Instinktivno sam osećala da je pravac koji mi je deda zadao pravi i da treba da ga se držim."

Ipak, pre bolesti se često dešavalo da ne veruje svom instinktu i da podlegne glasovima sumnje koji sputavaju i koče. Tek nakon što se suočila sa bolešću, čvrsto rešena da pobedi i preživi, počela je da malo-pomalo odbacuje brige i strahove i da se sve više oslanja na onaj tanušan ali postojan glas koji govori da će sve biti u redu, da je sve dobro. Svoje detinjstvo do dedine smrti i razvoda roditelja pamti kao veselo, bogato - ne u materijalnom, već u svakom drugom smislu. Bila je razdragana, otvorena devojčica u čijoj se kući stalno pevalo, družilo, a svima je bilo dozvoljeno da budu to što jesu, nesputani i slobodni.

Njena sreća naglo je prekinuta kada joj je poginuo deda - osoba kojoj je najviše verovala i na koju se potpuno oslanjala. "Tada se u mene uvukao neki strah, a i svi u porodici kao da su klonuli duhom. Taman kad sam se nekako pomirila sa dedinom smrću, umro nam je prvi komšija, mladić od 27 godina, koji nam je bio kao član porodice. Činjenica da neko mlad može tako iznenada da ode duboko me je potresla i izmestila iz središta bića. Kasnije sam kroz rad na sebi shvatila da je upravo taj događaj obeležio moj život i da sam počev od tog dana u sebi nosila strah od života i njegovog iznenadnog prekida, kao i strah od karcinoma."

Kada svoj život ne kreiramo svesno, ulogu preuzima naše nesvesno i vodi nas do onoga o čemu najviše razmišljamo i čega se plašimo. Tako je Milu put stalno vodio do ljudi koji boluju od karcinoma. Koliko god da je bežala od svog straha, on ju je sve više sustizao. "Strah me je vodio te sam susretala ljude sa sličnom vibracijom, koji su već bolovali od karcinoma. Dok god sam rak smatrala opasnom bolešću, nailazila sam na osobe koje su od njega umirale. Tako je od raka umrla moja prva svekrva koju sam dugo negovala, a kasnije mi je otac mog sadašnjeg supruga preminuo na rukama. "

Mila je pre četiri godine otkrila promene na dojci, tokom samostalne kontrole. Posetila je doktore i ustanovljeno je postojanje malignih ćelija.

Strah je u meni napravio eksploziju, toliko sam bila paralisana, a istovremeno i nervozna, da je u jednom trenutku od tolike tenzije u meni nešto puklo i sve se preokrenulo. Izašla sam iz bolnice s nekim olakšanjem i najednom počela da primećujem stvari koje mi ranije nisu zapadale za oko. Pažnju mi je privukla neka zastava crveno-teget boje i u tom trenutku mi se kao flešbek javio trenutak kada mi je profesor likovnog za jedan crtež koji sam obojila u crveno i teget rekao da te dve boje nikako ne idu zajedno. S obzirom na to da sam bila izuzetno ponosna na crtež, a profesor ga je iskritikovao, osetila sam se povređenom i netalentovanom, pa sam prestala da crtam i slikam. Odustala sam od jednog važnog dela svog bića, nesvesna da će me to dosta koštati."

Nakon te samospoznaje Mila je polako počela da se vraća sebi. Iako su je čekala dodatna ispitivanja i terapije, naša sagovornica se prepustila potrebi da slika, da svoj život oboji nekim lepšim bojama i da tako u njega unese radost stvaranja koja je sama po sebi isceljujuća. Upustila se u stvaralaštvo i ujedno povezala sa kreativnim delom svog bića od kog je decenijama bila odvojena. Uprkos tom unutrašnjem ispunjenju, njeno zdravstveno stanje se pogoršalo. Na narednom pregledu ustanovljeno je da je rak još više zahvatio dojku.

"Iako je nekoliko meni bliskih ljudi preminulo od raka, ja o toj bolesti zapravo nisam znala ništa. I to je bila srećna okolnost. Nisam ni želela da se dodatno informišem jer bi me to samo uplašilo, već sam rešila da se prepustim veri da ću se izlečiti."
Poučne priče koje joj je deda pričao dok je bila mala počele su da naviru iz njenog sećanja, i tek tada je bila u stanju da ih sasvim razume. Jedna od lekcija koje je naučila od dede jeste i to da za svaki problem postoji rešenje i da je rešenje uvek u nama. Uz to je od poznanice koja se izlečila od raka dobila savet da zamišlja sebe zdravu i srećnu i da isplanira budućnost uz potpuno ignorisanje doktorske prognoze.
Do tog trenutka Mila nije znala ništa o takozvanim self-help tehikama, pa ni o vizuelizaciji, ali je instinkitvno shvatila da upravo zamišljanje onoga što želi može da je dovede do ozdravljenja.

Kako sama kaže, bila je potpuno neinformisana, ali joj je bio dovoljan jedan savet na čijem ostvarenju je počela da radi pa da okolnosti njenog života počnu da se menjaju nabolje. Takođe, nije znala šta je rekonekcija, ali je imala sreću da joj se rekonekcija desila sama od sebe, da se jednostavno, vođena ogromnom željom da živi, "prikačila" na dobre vibracije.

PageBreak

Put satkan od svetlosti

Počela je da zamišlja kako naredno leto provodi na Siciliji sa dragim prijateljima. Danima je ležala i maštala o moru. U početku se osećala kao da laže sebe, ali je njena želja za životom bila toliko jaka da joj je s vremenom vera u ostvarenje snova postala jača od problema sa kojim se suočavala - realnost je zapravo zamenila maštom.

Uz slikanje i vizuelizaciju promenila se i njena svest, pogledi na život, uspela je da u jako kratkom vremenu otpusti sva negativna uverenja, da strah zameni hrabrošću i verom. Istovremeno se podvrgla hemoterapiji koju su joj sugerisali lekari. Nakon svega dve hemoterapije otišla je na kontrolu - karcinoma više nije bilo!
Lekari nisu mogli da poveruju da se karcinom te veličine sasvim povukao za tako kratko vreme, te su ipak uradili zakazanu operaciju, ali je samo potvrđeno da su se maligne ćelije povukle.

"Napisala sam knjigu Put satkan od svetlosti koja govori o mojoj pobedi, u nadi da će pomoći svima koji se suočavaju sa takozvanim neizlečivim bolestima. Podelila sam svoje iskustvo i nadam se da će čitaoci moći da ga razumeju i primene. Ključ je u tome da postanemo svesni, da se očistimo od negativnih misaonih obrazaca i da se podesimo na pozitivne vibracije. Kada to učinimo, čuda su moguća!"

Danas Pipi Mila drži predavanja na kojima prenosi svoje iskustvno i znanje koje je stekla lečeći se. Bavi se rekonekcijom, a uz to neprekidno piše i slika. Srećna je što je u mogućnosti da drugima bude inspiracija i što ih svojim primerom motiviše na put promene i isceljenja. Bolest joj je zapravo pomogla i da otkrije smisao svog života i sada se oseća kao neko ko ima misiju da pomaže ljudima da se osveste, budu zdravi i srećni.

Na kraju Mila savetuje da svaki događaj kreiramo iz sadašnjeg trenutka, neopterećeni pređašnjim iskustvima, uz uverenje da je sve moguće. Potrebna je izuzetno jaka vera, snažna volja za isceljenjem da bismo u tome uspeli. Mnogi od nas rade na tome, ali uprkos tome što želimo da nam bude bolje, u krajičku svog uma držimo prošlost i sve rane koja ona ponekad čuva. One nas koče i onemogućuju da se podesimo na dobre vibracije. Nečiji put je da ono negativno u sebi godinama čisti, a neko jednostavno uspe da svoju svest izmeni u trenutku i da dalje nastavi bez balasta prošlosti, fokusiran samo na ono najpozitivnije i najlepše u sebi. Mila je pravi dokaz da je to moguće. Mila je pobednica!