Poštovani gospodine Simiću, recite nam nešto o svom humanitarnom radu kroz Inicijativu Note iz srca?

Inicijativa je osmišljena i pokrenuta pre skoro 15 godina. Ponuđeno mi je da napravim dva „besplatna koncerta u Skupštini grada“, ovde u Beogradu. Rekao sam „Ok...naravno...napraviću koncerte...samo mi objasnite o čemu se radi i šta treba da kažem svojim kolegama. Koja vrsta humanitarnog projekta je u pitanju?“. Dobio sam odgovor da će u publici biti „važni ljudi“ i da otprilike treba da nam bude čast što ćemo pomoći Gradu da ugosti neke VIP-ovce u okviru novogodišnjih praznika. Kad sam shvatio o čemu se radi, naravno nisam bio lud od sreće, ali nisam bio ni potpuno zaprepašćen, pa sam odlučio da iskoristim „nepristojnu ponudu“ i „izreketiram“ ih za nešto što sam znao da treba jednoj sjajnoj grupi mladih ljudi koji se okupljaju upravo oko dnevnih centara za ljude sa intelektualnim poteškoćama. Rekao sam kako će Grad dobiti tražene koncerte, ali da bi ih zamolili da na svaki od dogadjaja dovedu po jednu od ugroženih grupa naših sugrađana i pred prisutnima obezbede i uruče nešto što je potrebno za njihovo funkcionisanje. U slučaju ove grupe, bio je u pitanju jedan kauč za sedenje i jedan lap-top za edukativno-interaktivne programe. Na taj način će administracija ispasti kul, uraditi nešto čime sa razlogom može da se napravi važna, a naši prijatelji će dobiti ono što im je neophodno; takozvani win-win. Međutim, na moje iznenađenje, dobio sam odgovor „da to baš nije zgodno...jer žele ljudima da priušte zabavan događaj, a da bi ih prisutstvo naših drugara verovatno rastužilo i izdeprimiralo“. Elem - da ne dužim, ja sam pošizeo...krenuo da vičem preko telefona...pretim da ću medijima da prenesem šta mi je rečeno...i na kraju, bezobrazno tražio da mi daju ta dva odvojena termina samo za takozvanu „publiku koja bi inače rastužila prisutne“...gde ćemo da se okupimo, družimo uz muziku, pričamo o onome što nas tišti i raduje, a u isto vreme pokušamo i da dođemo do tog „kauča“. Sve u svemu, taj „bezobzirni grad“ je u tom trenutku divno odreagovao na moje „pretnje“ i zaista obezbedio dva termina – jedan u Kulturnom Centru Beograda, odnosno ARTGET galeriji, i drugi u svečanoj sali Skupštine. Na prvom smo ugostili mlade sa smetnjama u razvoju, a na drugom slepe i ljude koji živote provode vezani za invalidska kolica. Na oba koncerta smo pored muzičara doveli i veliki hor i poznate glumce, baletske plesače, mađioničara i naše drage prijatelje, klovnove lekare. Pored izvođača i super zanimljivog programa, obezbedili smo i divne poklone za našu publiku – od kompleta sjajne literature u po nekoliko stotina primeraka, do „doživotnih besplatnih ulaznica“ za igraonice Cirkus. Sve u svemu, bilo je sjajno i bilo je edukativno u svakom smislu, jer smo shvatili da je taj i takav recept savršen, između ostalog zato što ne traži nikakav novac i apsolutno nikakav budžet osim dobre volje onih koji treba da daruju programe i onih koji treba da obezbede prostore za takve dogadjaje. Tako su se ta dva slučajna koncerta, nastala iz neke vrste inata, pretvorila u čitavu inicijativu i ogroman broj susreta koji je na različitim stranama naše i nekih dugih zemalja uspeo da obraduje veliki broj takozvanih „marginalizovanih publika“.

Šta nam pripremate za ovaj novembar?

U ponedeljak, 13. novembra će u okviru još jednog od koncerata iz ciklusa Note iz Srca, domaćini biti naši prijatelji iz čuvenog Muzeja Iluzija u Nušićevoj 11. Okupićemo ponovo, kao onda davne 2009. godine, mlade iz dnevnih centara za ljude sa intelektualnim poteškoćama. Pored prostora koji obezbeđuju za sam koncert, divni ljudi iz Muzeja su za sve prisutne obezbedili i poklon pakete kompanije Bambi iz Požarevca, i što je još zanimljivije, besplatan obilazak tog izuzetno uzbudljivog mesta.

Zašto bas u Muzeju iluzija i kako je došlo do ideje o saradnji ?

Zajednički imenitelji svih ovih programa su dobra volja i razni divni ljudi koji su prepoznali priliku da urade nešto lepo za nekoga koga nikada nisu upoznali. Muzej je osnovan 2018. godine, a moja jako draga prijateljica, koja se gotovo ne pojavljuje u javnosti, bila je jedna od suosnivača. Ovaj zanimljivi koncept, koji svoje franšize ima u svim većim gradovima diljem planete, prepoznat kao jedna od najupečatljivijih atrakcija za mlade i ovde kod nas – u Beogradu. Ona je, znajući za Note iz Srca, ponudila da napravimo jedan zanimljivi „joint venture“ u pokušaju da duplo obradujemo neku od mogućih publika. Izabrali smo ovaj put naše drugare iz ranije pomenutih dnevnih centara, jer zaista retko ko zna da se raduje na način na koji se oni raduju životu, pa očekujemo da će Muzej odzvanjati kikotanjem i uzvicima zadovoljstva. Interaktivnost eksponata u muzeju će čak, usuđujem se da kažem, biti i neka vrsta mini terapije i izazova, u odnosu na njihov senzibilitet i poteškoće koje će se ovde možda pretvoriti i u neki super-power, jer nije nemoguće da mi sa „uredno poređanim hromozomima“ neke stvari i lošije vidimo od recimo naših prijatelja sa Daunovim sindromom; a u Muzeju Iluzija, glavna fora je upravo u načinu na koji gledamo.

Ko još učestvuje u događaju i da li svi angažovani imaju pro-bono pristup?

Glavni učesnik je naravno sama publika, i u tom smislu očekujemo oko stotinak ljudi iz pet različitih centara. Pored njih, tu ćemo biti nas šestoro „muzikanata“ – devojke iz mog autorskog ansambla Serafimi – Jelena Adamović - violinistkinja, Jovana Stojanović – klarinetistkinja, Nevena Pegaz – violončelistkinja, Anastasija Redžić – perkusionistkinja i Anđela Despotović – vokalna solistkinja. VJ-ing zanimljivih video projekcija koje prate nastup radiće Anđelija Simić, a pridružiće nam se i naši prijatelji Klovnovi Lekari – Klovnica Tijana i Dr. Guza, koji već decenijama obavljaju užasno važan posao, radeći sa decom, osobljem i roditeljima po dečijim odeljenjima u različitim bolnicama. Naravno, tu je i divni tim mladih ljudi iz samog Muzeja, koji je celoj ovoj stvari pristupio sa ogromnim entuzijazmom. I, da - naravno, svi rade pro-bono.

Šta je vaša krajnja namera , osim da razveselite učesnike?

Jedna od ideja vodilja kroz ceo ovaj proces nam je bila i duboko uznemiravajuća činjenica da jedan, izvinjavam se što ću tako da kažem, glupi koncert, često dobija veću medijsku pažnju od problema i izazova sa kojima se i svakodnevno i na duge staze suočavaju pripadnici naše publike. E – upravo ta pažnja može se i mora iskoristiti da se baci svetlo na njihove potrebe i ono što može da se učini kako bi im se životi olakšali i unapredili. Kada se nešto dobro artikuliše i uđe u fokus javnog mnjenja, dalji posao je videti koje su instutucije društva i države, koje imaju mandat i ingerencije da donesu potrebne odluke i obezbede promene na koje se često nepotrebno dugo čeka. Takozvana „politička volja“ traži guranje, postavljanje konretnih ciljeva i rokova, povezivanje različitih delova slagalice, i često neko ko je van instutucija sistema, da ne kažem „pao s Marsa“, moze u tom smislu mnogo više da uradi, baš zato što nema nikakav „lični interes“, a i zato što nije u situaciji da vodi računa da li će ili neće biti „u milosti“ kod istih onih od kojih zahteva da se bave svojim poslom.

Šta biste poručili osobama koje odlučuju o donacijama?

Kao što za ovakve programe nije potrebno alocirati nikakva dodatna sredstva, veoma često ni za projekte iz oblasti socijalne politike ili zdravstva nije potrebno obezbeđivati posebne donacije. Novac koji je neophodan za vraćanje digniteta ugroženima se na razne načine već nalazi u sistemu, da ne kazem u budžetu. Potrebno je samo pravilno ga kanalisati, tako da sredstva stignu do krajnjih korisnika.

Gde i kada ćemo Vas moći videti u vašim profesionalnim nastupima?

Ako pod profesionalnim podrazumevate sve ostalo što ima veze sa muzikom, a nema sa Notama iz Srca, mogu čak i tu da Vam kažem da sam, gde god je to bilo moguće, insistirao da moja gostovanja po svetu budu praćena i dodatnim, besplatnim koncertima za ugrožene, i ti koncerti su po pravilu bili lepši, autentičniji i uzbudljiviji od onih zbog kojih sam inicijalno doveden u neki grad. Slede mi, već u narednim danima neke premijere u Kanadi, Tajvanu, Australiji i Argentini, ali se, bez najmanje trunke foliranja, najviše radujem svirci u Muzeju o kojoj smo danas pričali.

Sensa