Lekcije Dragane Ćosić: kako da uz osmeh i vedar duh sačuvamo zdravlje i blagostanje

Njena kancelarija, kao i ona sama, odiše energijom pomirenja sa sobom, svetom i životom. Voditeljka i autorka sa Studija B, koju danas gledamo u emisiji "Ram" a čije lice najbolje pamtimo iz vremena programa "Beograd noću", predstavlja živ primer borbe i neustrašivosti...

Čovek, prema meni, treba da bude svestan problema, da zna ko mu je neprijatelj, da skupi sve što ima u sebi za borbu. Najvažnije je shvatiti koliko je neprijatelj ozbiljan, pa tek onda videti šta može da se uradi. I naravno, dobro raspoloženje, bez obzira na sve. Nisam pobornik onih žena i onih ljudi koji pate.

Kritikuju me kada kažem da ne priznajem depresiju. Ali, ako se čoveku i desi da zapadne u tu depresiju, treba na sve načine da se čupa iz nje i tek onda će moći da se bori sa neprijateljem. Tu su i prijatelji i porodica, i smeh. Nisam se plašila, i trudila sam se da od svega napravim vic. Morate se smejati da biste bili jaki, i to je moj glavni savet za sve ljude koji imaju neki problem.

Čemu Vas je bolest naučila?

Kažu da je bolest jedan od čovekovih najboljih prijatelja. Naučila sam da ne treba brzati. Bolest sam doživela kao nekoga ko mi je kucnuo prstom po ramenu i rekao "Hej, polako bre!". Pre nego što sam se drugi put razbolela prebrzo sam živela, malo jela, a mnogo se trošila.

Hrabro pogledajte u budućnost...

Spolja je sve izgledalo fantastično, međutim, vreme je pokazalo šta se dešavalo iznutra. Bolest vam bez okolišanja daje do znanja kada treba da usporite, i u tom smislu se može o njoj govoriti kao o "prijatelju".

Volite li da budete u centru pažnje?

Mislim da bi pravi odgovor bio da mi ne smeta kada sam u centru pažnje. Nemam problem u komunikaciji sa ljudima. Kada uđem u neku prostoriju lako izdržavam poglede na sebi - ukoliko ih ima. I dok sam išla na hemoterapiju odlazila sam u grad potpuno ćelava, sa kapom ili maramom na glavi.

PageBreak

Inspiracija: lepi ljudi, lepa hrana, jednostavno lep način života

Nije mi smetalo to što je neko obraćao pažnju - to sam shvatala kao njihov problem, a ne moj. Mislim da tu vrstu samopouzdanja čovek stiče vremenom i iskustvom. Barem mi se čini da je tako bilo u mom slučaju.

Šta je najlepše, a šta najteže u poslu kojim se bavite?

Još uvek najviše volim da odem na teren, mislim da je to veoma bitno i da neke kolege, kako napreduju, to vremenom zaborave. Lep deo mog posla su i putovanja.

Najteže i najsloženije je spremanje emisije, koliko god ona bila kratka ili dugačka.

Zastrašujuće ili potpuno prirodno: prelepa brineta hrabro pozirala u bikiniju uprkos kolostomskim kesama (FOTO)...

Nekad dođem kući umorna, ali znam da ne mogu da se odmorim jer me čeka niz obaveza, privatnih i poslovnih koje ne mogu da izbegnem.

Gde pronalazite inspiraciju?

Za mene su velika inspiracija ljudi i ono što rade. To će me uvek inspirisati u poslu, ali i u garderobi i u izlascima. Prihvatam sugestije poznanika i prijatelja, ili šetam gradom pa sama uđem u neki atelje ili neko "ćoše" i tu pronađem one koji me inspirišu. Moj posao se sastoji u potrazi za lepim. Za mene su to lepi ljudi, lepa hrana, jednostavno lep način života.

Šta vas motiviše?

Osećam da sam se sada konačno izmirila sa samom sobom. Rekla bih da me je ranije motivisala neka brzina, različita dešavanja... U poslednje vreme sam "izgladila odnose sa Draganom Ćosić" i mislim da mi je to glavna motivacija.

Postoji li neka rečenica koju sebi svakodnevno ponavljate?

Kada negde idem peške, u glavi mi stalno odzvanja "Kičma pravo, kičma pravo!" Na taj način popravljam svoje držanje, a podsvesno i svoje samopouzdanje.

Kako Vas je borba sa bolešću promenila?

U suštini, ja sam i dalje ista. Svesna sam toga da loše govorim, ali mi je drago što mogu i dalje da radim, jer smatram da je socijalizacija veoma važna. Više nemam ni blama ni straha od toga kako će me ljudi komentarisati.

Redovno se suočavam sa lekarskim kontrolama, koje su postale sastavni deo mog života, i zahvaljujući njima kod sebe sam otkrila jedan novi "Pa šta?" stav. Radujem se dobrim stvarima, ali ne mogu da očajavam zbog loših.