Poverenje u život

Ona je harizmatična, otvorena, smirena i nasmejana, a takav je i njen način rada. Vodi psihološko savetovalište Jazz na Banovom brdu, a u radu sa klijentima praktikuje tri terapije - kognitivnu psihoterapiju, tehniku emocionalne slobode (EFT) i Bachove cvetne esencije. Milena Kostić je jedan od osnivača Udruženja za promociju Bachove terapije, kao i sertifikovani edukator od strane Bachovog centra u Engleskoj. Iako se stalno usavršava i napreduje u svojoj profesiji, još uvek joj je na prvom mestu porodica – muž, dva sina i ćerka.

U toj službi ostala sam 13 godina, a onda sam u narednom periodu otvorila privatnu praksu. Vodilo me je poverenje u život i sopstvenu sudbinu i mislim da je za sve ljude bitno da neguju i gaje to unutrašnje poverenje, jer će ono biti rešenje za mnoge sporove u životu. Imati poverenje u sudbinu ne znači biti neodgovoran i ne tražiti rešenje, već verovati da će sve doći na svoje. Prosto znaš da ćeš isplivati nekako. Dala sam otkaz u Domu zdravlja u aprilu 1998. i već u septembru iste godine otvorila ordinaciju. Tek tako, kao da je to bilo najnormalnije, sve se desilo zato što sam imala stav da će to moći. Ono što nosi ordinaciju je poverenje u život koje imam i zbog toga sam dosta dobila.“

Negovanje pozitivnog stava

U radu koristi veoma mnogo humora, kako kaže - kad god je to pristojno. Ističe i da nikad nije dočekala klijenta potpuno zvanično i ozbiljno, jer na klijente gleda kao na dobrodošle goste. „Ne propuštam priliku da nešto prokomentarišem kako bi se klijent nasmejao, jer se tako mnogo lakše opusti i sagleda situaciju. Nikad mi nije mučno sa klijentom, a ni njemu sa mnom, možemo da pričamo o mnogo teškim i strašnim stvarima, jer ako to pričaš na način da s vremena na vreme ubaciš neku dosetku ili crni humor, onda se komunikacija održava na nivou koji nije pretežak. Nikad klijent ne izađe odavde slomljen posle razgovora, što je veoma bitno. Odnos u psihoterapiji je isto lični odnos, to je isto bliskost.”

Na pitanje kako se odmara posle napornog dana, Milena kroz osmeh odgovara da za nju nema napornog dana, „zato što sam u privatnoj praksi i zato što mogu da organizujem svoje vreme onako kako mi najviše odgovara. Da bih bila dobar terapeut ne smem da budem van ravnoteže. Ako mi je to što radim naporno, kako ću onda pomoći klijentu? Bitno je biti tu za pacijenta onda kada je u krizi. Zato pravim takav raspored da uvek imam dovoljno vremena i za klijente i za život van ordinacije
Istražujući metode koje su srodne sa psihoterapijom, neko vreme je proučavala hipnoterapiju i snove, a onda se srela sa tehnikom emocionalne slobode (EFT). „Bilo mi je zanimljivo da sa EFT tehnikom čovek može da ode isto toliko duboko kao u hipnoterapiji. Osim toga, klijent može da nauči kako da tu tehniku samostalno radi. EFT može uspešno da bude primenjen u radu sa svima, i u radu sa decom. EFT sam naučila Distance Learning metodom kod Gary Craig-a, tvorca ove metode. Direktor njegovog odeljenja edukacije je Patricia Carrington, psiholog i EFT majstor, takođe veoma poznata i priznata u svetu energetske psihoterapije. Ovo učenje podrazumevalo je pregledanje desetine video i audio CD-ova koje sam od njih naručila i koji su bili sastavni deo obuke. Ispiti su bili on-line. Vrlo sam zadovoljna stečenim znanjem i iskustvom u primeni ove metode emotivnog rasterećenja.”

PageBreak

„Psihoterapija podrazumeva stalno i trajno interesovanje, da istražujete i pratite šta se novo dešava, da razmenjujete iskustva, itd. Tako da sam, baveći se psihoterapijom, upoznala razne ljude i razne terapije, pa sam se tako susrela i sa homeopatskim pogledom na stvar. To me je zainteresovalo, pa sam počela da proučavam homeopatsku literaturu. Posebno mi se dopala knjiga Emocionalno lečenje homeopatijom, koju je napisao Peter Chappell i koju sam u jednom dahu pročitala i sve zapamtila posle samo jednog čitanja. To je bilo potpuno srodno sa mojim dotadašnjim radom i interesovanjima, ali ubrzo sam shvatila koliko je homeopatija moćna i da znam koliko ne znam, to jest da je to mnogo širok sistem, a bilo mi je mnogo da posle fakulteta psihologije i višegodišnjeg učenja i prakse psihoterapije ponovo upisujem neki fakultet...

Onda sam se dogovorila sa nekim homeopatama da sve klijente, za koje procenim da bi bilo dobro da budu tretirani homeopatski, pošaljem kod nekog od njih i tako je počela ta saradnja koja traje i danas. A kako u životu ništa nije slučajno, vrlo brzo posle toga sam od homeopata saznala za Bachovu terapiju i dobila knjigu o njegovim cvetnim remedijama. Kad sam je pročitala odmah sam se prepoznala! Shvatila sam da mi takav pristup leži, jer je sve tako jednostavno - 38 cvetnih lekova pokrivaju sva negativna emotivna i mentalna stanja, opisani su ljudi i njihova iskustva, nema latinskih naziva, nema mistike, sve je kristalno jasno. Tada još nije kod nas bilo Bachovih kapi pa sam koristila radioničke remedije koje se prave u homeopatskoj apoteci Jevremovac. To sam koristila naredne tri godine, dok nisam došla u priliku da sama nabavljam originalne remedije, spravljene po receptu dr Bacha i od tada koristim samo njih.”

Lekovi za dušu

Mehanizam delovanja Bachove cvetne terapije objašnjava metaforično: „Bachov preparat deluje na nas onako kako bi delovala podrška ili savetodavna utešna reč drage osobe. Pošto je u pitanju vodeni rastvor koji sadrži informaciju, onda je voda nosilac te informacije, kao što je u slučaju utehe ili podrške to bila ljudska reč. A činjenica je da naša duša odlično razume tu informaciju i da joj ona prija, jer koristeći Bachove kapi mi rastemo i razvijamo se kao ličnosti, sa ciljem da budemo autentični, spontani i vešti u komunikaciji sa sobom i sa drugima. Postignuti efekat je da se dobro osećamo u svojoj koži.”

Govoreći o praktičnoj primeni Milena ističe da su Bachove kapi prirodne i nenasilne što znači da nema kontraindikacija i neželjenih efekata. Čak i najosetljivija populacija klijenata, kao što su bebe, trudnice, stari ili oni koji su iscrpljeni bolešću, mogu da ih koriste. „Praktično može da ih koristi svako ljudsko biće, ali pošto emocija nije karakteristika samo ljudskog bića nego i biljke i životinje, osim u humanoj medicini mogu se koristiti i u veterini, pčelarstvu i botanici.”

Međutim, iako širom sveta postoje brojni eminentni centri za edukaciju i istraživanje terapije Bachovim kapima, situacija u Srbiji je tek na početku. Prvi korak je svakako bio podzakonski akt donet pre dve godine, kojim je ova metoda postala jedna od zvanično odobrenih metoda tradicionalne medicine. Usledilo je osnivanje Udruženja praktičara i njihova registracija, a edukacija je uzdignuta na viši nivo jer je Milena od Bachovog centra u Engleskoj dobila ovlašćenje da samostalno edukuje zainteresovane, a Bahov Centar im posle obuke dodeljuje sertifikate...

Ipak, ona procenjuje da je potrebno bar još deset godina rada na promociji metode, ne samo za potencijalne korisnike već i za saradnju sa terapeutima drugih metoda kao što su farmakoterapija, homeopatija, psihijatrija, psihoterapija itd. Cvetne esecije spadaju u holističke metode, i u komplementarnu medicinu, što znači da mogu da deluju i samostalno ali i zajedno sa bilo kojom drugom terapijom. Kada je edukacija u pitanju, Milena Kostić jednom godišnje održava osnovni i napredni kurs koji traju 5, odnosno 15 meseci. Do sada je obučila dvadesetak ljudi i želja joj je da se informacija o Bachovim kapima kod nas još više raširi, kao i da Udruženje bude izvor informacija i mesto za profesionalizaciju, kontinuiranu edukaciju i superviziju. (Više o Udruženju i edukaciji možete saznati na sajtu www.bahovekapi.com)

Bachovim cvetnim esencijama mogu se tretirati sva mentalna i emotivna stanja. Koja negativna stanja su najčešća kod nas po tvom iskustvu?

„Anksioznost, bes i apatija. Primetila sam da je apatije sve više, što iz iskustva definišem kao najteže mentalno stanje. Osoba koja je apatična je najnedostupnija, ona se prepustila dešavanjima i potpuno je demotivisana da nešto promeni. Sve joj je svejedno, bez obzira kakve su posledice. Recimo, pesimistična osoba će probati nešto novo, zato što se da nagovoriti. Činiće to sa nevericom, ali ipak će doći u priliku da proba i tako napraviti neki iskorak iz loše pozicije... a apatična osoba nema nikakav motiv ni za šta, neće napraviti nijedan pokušaj jer joj je sve svejedno, pa je takvo stanje mnogo teže, beznadežnije.“

Za teraputa je najbitnija dobra komunikacija sa klijentima. Koja populacija je kod nas najotvorenija za terapiju Bachovim kapima?

„Ubedljivo tinejdžeri. Njima je potpuno jasno da nije nenormalno pričati o problemima, da nije strašno imati problem i da ništa nije nerešivo. Zato je sa njima najlakše raditi, jer su otvoreni i motivisani. Međutim, po zastupljenosti, među klijentima ima najviše žena između 45 i 50 godina. Mene to ne čudi, jer je to pravo, zrelo vreme za konstruktivnu promenu u životu – imaju mnogo životnog iskustva, još uvek su intelektualno dovoljno jake, još uvek biološki moćne, naoružane životnim iskustvom i spremne za radikalni pomak, iskorak iz nezadovoljstva. One su svesne da moraju da ulože napor da bi nešto prihvatile, sa nečim se suočile i promenile, ali se ne boje toga jer su spremne da rade na sebi. Najčešće imaju krize u komunikaciji, kao i u odnosima sa partnerom ili decom. Prave rezime svog životnog puta, jasno definišući ciljeve narednog perioda potpuno svesne realnosti koja ih okružuje.”

PageBreak

Kada završi rad sa klijentima potrebno joj je malo tišine i vremena za sebe. A kada je u pitanju balans između poslovnog i privatnog objašnjava da biti dobar psihoterapeut zapravo znači oslanjati se na bogato životno iskustvo, biti poznavalac života, međuljudskih odnosa i samog ljudskog bića, tako da je teško napraviti razliku u smislu „ovo nosim kući, a ovo ne“.

„Meni je potpuno logično da znanja i iskustva koja imam u komunikaciji sa drugim ljudima koristim i u odnosima sa svojom porodicom. I obrnuto. Mada, deca su me naučila da im budem „samo mama”, nikakav drugi pristup nisu mi dozvolili, tako su me dobro „izdriblali”,, posebno sinovi”, kaže kroz smeh i dodaje da je u komunikaciji sa decom veoma praktična i direktna. Posebno uživa kada je cela porodica na okupu i kada na primer, u dnevnom boravku, zajedno pogledaju neki film ili kada se u retkim prilikama okupe svi za stolom. Uvek joj prija i dobra knjiga, a najviše voli tzv. ženske teme - kako je ženi koja ima porodicu, koja ima posao, koja živi život punim plućima, „koja ne traljavi, nego se nosi sa životom“.

„Interesantno mi je na koji način razne žene uspevaju da se nose sa svojim problemim.To veoma cenim kod ljudi - kad traže i nađu načina i da se nasmeju stvarima koje ih muče, jer uvek je najlakše kukati i žaliti se, ali to samo po sebi ne rešava problem.”

Omiljene boje su joj žuta, narandžasta, zlatna, boja peska i plamena narandžasta i sve što se preliva između toga, a kad bi bila životinja, volela bi da bude delfin jer je asocira na slobodu i slobodu pokreta. Omiljeni cvet joj je divlja orhideja jer nosi u sebi raskoš prirode i zrači snagom. Kaže da je kakteristika stila kojim korača kroz život poniznost, smernost, ali ne u smislu snishodljivosti ili poniženja već u smislu da je shvatila da ne mora sve sada i da ne mora sve da se ima da bi čovek bio zadovoljan ili smatrao život smislenim.

„Bitno je da postoji cilj. Nije važno kako ćeš doći do njega i kojom brzinom. Ne mora svaki put da bude određen i kontrolisan, bitno je da znaš šta hoćeš i da to ne tražiš na način koji je bahat ili agresivan. Imam poverenja u život, da se sve sklapa, sklapa, sklapa... i dovede do cilja. Ta vrsta poverenja koju imam prema sudbini predstavlja izvor svih mojih rešenja i zato s lakoćom podnosim napor. Posvećena sam svom poslu, ali sam istovremeno i supruga i majka troje dece, što podrazumeva i da redovno spremam ručak, idem u nabavku, prošetam psa kad je moj red...”

Kontakt sa telom joj je vrlo bitan, ali naglašava da i to podrazumeva holistički pristup jer yoga, zdrava ishrana i osluškivanje poruka tela idu zajedno. „Mnogo sam naučila vežbajući yogu. Počela sam sa 19 godina, i dan danas vežbam i mislim da su te vežbe same po sebi motiv, jer ti na nenasilan i prijatan način daju iskustvo o sebi i podsticaj da učiš dalje. U kontaktu sam sa svojim telom, pratim signale koje mi šalje i zahvaljući tome, kada mi se desi da osećam napetost, u stanju sam da posmatram sebe iznutra i da sagledam o čemu se radi. Potom mentalno skeniram deo tela gde osećam blokadu i pratim kakve mi misli i emocije pobuđuje... Slušam unutrašnji glas, a onda se čistim tehnikom emocionalne slobode ili Bachovim kapima, a po potrebi se savetujem i sa svojim homeopatom ili kolegama psihoterapeutima.”

Smatra da je iskustvo najbolji životni učitelj, ali ističe i da je izuzetno mnogo naučila od svoje mame, iako ne na lak način. „Moj težak učitelj i vrlo neprijatan učitelj bila je moja mama. Nas dve smo veoma različite, više ličim na oca  jer sam spora, strpljiva i diplomata kao i on. Nasuprot tome, mama je živela veoma brzo i aktivno,„živa vatra“, vrlo sposobna i uspešna. Nije bilo lako pratiti je. Međutim, baš zahvaljući takvom učitelju, naučila sam kako da ostanem verna sebi i da se držim svog puta. Biti smiren i spor uopšte ne znači biti inferioran ili neuspešan. Samo znači da je način na koji nešto radiš spor; ideš polako, ali se stalno krećeš i napreduješ i svejedno stigneš na cilj i to je način koji meni odgovara.“

Milena je u martu 2010. godine proslavila svoj 54. rođendan i kaže da se oseća sjajno. Zahvalna je na podršci svojoj porodici, ali svesna je da je to posledica uzajamne ljubavi. „Udala sam se iz ljubavi, posle dve i po godine zabavljanja sa Aleksandrom, u junu 1982. Ono što mi je i danas nejasno „kako sam mogla” je činjenica da sam ja njega startovala, što nikad pre u životu nisam ni pomislila, a kamoli uradila!!! Naših 27 godina braka i danas dokazuje da to nije bila greška… štaviše, ispao je životno dobar i smislen korak. Veoma volim da provodim vreme sa njim, a takvog vremena je malo jer obaveza ima mnogo… Najviše uživam kad smo u autu, po gradu ili na nekom putu. Zato što u takvoj situaciji svaku temu koju načnemo uspemo i da dovršimo… nema nikoga ko bi nas prekinuo u razgovoru… Deca, baba, deda, telefoni… Zato je za nas takav ambijent uživanje. U startu smo želeli da imamo troje dece. Tako se i desilo: Nikola je rođen 1986, Velibor 1989, a Dunja koju smo „čekali” još od te 86-te, pametno je sačekala svoj red… Rodila se 1994-te, kao šlag na tortu. Ne, ne.. kao višnja na šlagu na torti. Sestra koja ima dva starija brata. Odlična pozicija. Mamina uzdanica! Ona je lepo doprinela ravnoteži energija u našoj kući.”