Meditacija umesto dijete

Živimo u vremenu kada je vitkost imperativ, a istovremeno sve manje ljudi uspeva da dosegne ili održi taj cilj. Mnogi imaju već ustaljenu naviku da broje kalorije, ustežu se, s druge strane, obećavaju da "od sutra počinjem da jedem zdravo". Sva ta nastojanja uglavnom padaju u vodu ako su motivisana isključivo promenom fizičkog izgleda. Niz istraživanja pokazuje da dijete nisu delotvorne u gubljenju suvišnih kilograma.

Zato je prema terapeutima novog talasa zdravo mršavljenje zapravo rad na sebi i skrivenim uglovima našeg uma kao i zaboravljenim bolnim iskustvima koja su se utisnula u nas kao večna istina. Ta stara uverenja je potrebno revidirati. Taj put je ponekada vrlo mukotrpan - pun je stranputica i traje dugo - što je za one koji žele da izgube na težini do sledeće sezone kupaćih kostima neprihvatljivo.

Upravo je zato američka psihoterapeutkinja i autorka Džin Fejn izazvala veliku pažnju kada je napisala knjigu The Self-Compassion Diet (Dijeta saosećanja prema sebi). Podnaslov glasi: Korak po korak do gubljenja težine uz pomoć dobrote i ljubavi. Fejnova je, naime, na osnovu brojnih istraživanja i već razvijenih terapijskih metoda, shvatila da kilograme nije moguće trajno izgubiti čeličnom samodisciplinom, nego uz pomoć blagosti i razumevanja koje valja usmeriti prema sebi, i to u trenucima kada pokušavamo da shvatimo zašto se hranimo na određeni način, ali posebno u trenucima kada pogrešimo, preteramo sa hranom i na korak smo od toga da se zatrpamo nezdravom hranom kako bismo izbegli neprijatna osećanja.

Fejnova je shvatila da ljude koji su navikli na dijete organizovane oko tabela kada, u kojoj količini i zašto nešto smeju, odnosno ne smeju da jedu, plaši program u kome nema jasnih restrikcija. Iako u njenoj knjizi nema dopuštenih i zabranjenih grupa namirnica, kalorija i rasporeda obroka, ona ipak nudi razrađeni program ispunjen svakodnevnim praktičnim vežbama koje valja sprovoditi i zato njena "dijeta" nudi jasan put kojim treba kročiti kao bismo ovladali svojom težinom. Umesto brojenja kalorija - ona traži praćenje misli; umesto vaganja namirnica - usmeravanje pažnje na ukuse, mirise i senzacije u telu; umesto rasporeda obroka - istraživanje osećaja gladi i vođenje dnevnika; umesto jutarnjeg merenja - vežbanje vizualizacija; umesto skretanja misli sa gladi - hipnozu...

Čini se kao obiman i čudan posao, ali Fejnova smatra kako ne postoji dijeta koja odgovara svima, pa tako ni istovetan pristup unutrašnjim zbivanjima neće proizvesti rezultate za sve. Zato u knjizi nudi nekoliko različitih pristupa, pa oni koji žele da ovladaju svojom težinom mogu da biraju prema svom unutrašnjem osećaju i da pristupe kombinovanju. Put prema zdravoj ishrani koja neguje telo i dušu, kaže ona, potpuno je individualan.Prvi pristup, po kome je nazvala i knjigu, je put saosećanja, tj. blagosti i dobrote prema sebi.

PageBreak

Briga prema sebi

"Čim moji klijenti otkriju moć saosećanja prema sebi, bitka prestaje. Kad počnu svoje telo da gledaju na nežniji i blaži način i kada zauzmu mekši stav prema svojim nesavršenim izborima i dnevnim fluktuacijama težine, sve su manje u unutrašnjem konfliktu i počinju zdravije da jedu skoro odmah", svedoči Fejnova u svojoj knjizi.

Ovaj pristup ima veze sa samoprihvatanjem i brigom za sebe, a autorka je shvatila da može biti efikasno kada je sama upoznala meditaciju ljubavne dobrote poznatu kao metta meditacija (pogledajte okvir). Saosećanje prema sebi nas transformiše, otkrila je. Ono je sastojak koji nedostaje u svakoj dijeti. Ono je nužna za svaku ličnu promenu. Citirajući psihologa Kristin Nef sa Univerziteta u Teksasu, Fejnova objašnjava kako saosećanje prema sebi sadrži tri komponente: usmeravanje pažnje, dobrotu prema sebi i ljudskost, tj. prepoznavanje činjenice da svi ponekada grešimo.

Usmeravanje pažnje jednostavno znači da smo sebi poklonili punu pažnju u sadašnjem trenutku, šta god da se u njemu događa, bez osuđivanja i sa što više prihvatanja koje možemo ostvariti. "Pažnja znači sedeti sa svojom patnjom i samo je primećivati, umesto da se na emocionalan način upletemo u nju a zatim da je posledično ili ignorišemo ili zaobilazimo. Drugim rečima, to znači prolaženje kroz bolna osećanja umesto da se u njima utapamo ili da od njih pokušavamo da otplivamo. Ako jedete sa saosećanjem prema sebi, to znači da ćete ostati sa bilo kojim neprijatnim osećanjama koji se pojave nakon preobilnog obroka umesto da sebi obećate da ćete od sutra jesti drugačije." Saosećanje prema sebi obuhvata učenje iz sopstvenih grešaka, a ne možemo učiti ako se osuđujemo.

Učenje znači otvorenost, a osuda nas zatvara. Istraživanja su pokazala da ako ljudi kad previše pojedu ili pojedu "zabranjenu" hranu pokažu saosećanje prema sebi, ublažiće i samokritiku i negativna osećanja koja mogu podstaći dalje prejedanje i odustajanje od nastojanja da se zdravije hrane. Fejnova je otkrila da za delotvornu promenu načina ishrane nije presudno koliko ćete puta prekršiti pravila i pojesti nedopušteno, nego šta ćete učiniti nakon toga. Samokritika će većinu podstaći da nastave da jedu zbog samokažnjavanja - jer smatraju da su sasvim upropastili svoja nastojanja.

Ako se iz čina saosećanja zaustave na prvom prestupu i shvate da se to svima ponekada događa, mogu razviti zdravije navike u ishrani. Što je najvažnije od svega, istraživanja su pokazala da negovanje blagosti i saosećanja prema sebi ne vodi u prepuštanje porivima prejedanja ni u samosažaljenje. Umesto toga, naučnici potvrđuju, saosećanje prema sebi vodi u odgovornost, razvijanje šire perspektive i samopoštovanje.

PageBreak

Drugi pristup koji Fejnova obrađuje u svojoj knjizi je hipnoza. Svesna da će mnogi podići obrve na ovaj predlog, Fejnova objašnjava kako se delotvornost hiponoze krije u moći sugestije. Hipnoza nije ništa drugo nego stara tehnika fokusiranja, unutrašnje posvećenosti i koncentracije, i ona povećava snagu našeg uma. Hipnoza je terapijski alat koji pojačava unutrašnje veštine i jake strane koje su nam pomogle u postizanju ciljeva u prošlosti. Budući da na taj način omogućava ljudima da iskoriste više svojih potencijala, samohipnoza može da pojača samokontrolu što onima koji pokušavaju dda dovedu svoju način ishrane u red upravo treba.Moć sugestije

Vežbe samohipnoze

Fejnova objašnjava kako efekat hipnoze, a to je stanje transa, često iskusimo i tokom najobičnijeg dana, na primer, dok vozimo automobil "na autopilotu" ili se udubimo u neku knjigu ili film. Tada se fokusiramo na svoja čula ili osećaje i stanje uma nam je promenjeno.

Studije pokazuju da ljudi koji imaju motivaciju da smršaju, uz pomoć hipnoze smanjuju sklonost prejedanju te smanjuju osećaj nezadovoljstva sopstvenim telom. U svojoj knjizi autorka donosi šest vežbi samohipnoze. Ako želite da probate jednu, posetite njenu stranicu www.jeanFejn.com i potražite videolink Mindful Eating Trance. Petominutna vođena hiponoza (na engleskom) približiće vam ovu praksu i, ako vam se svidi, usmeriti vašu želju na zdravije namirnice.

Veliko poglavlje u knjizi Fejnova posvećuje svesnom usmeravanju pažnje, što je osnova svake meditacije i navodno odličan alat za postizanje idealne težine. Istraživanje sprovedeno među pojedincima sklonima prejedanju pokazalo je da je uz tradicionalnu meditaciju usmerenu na disanje i tehnike svesnog jedenja moguće kontrolisati unos hrane i smanjiti kompulsivno jedenje. Ako je pažnja usmerena na hranu, na njen ukus, teksturu, miris, boju, na senzacije u telu dok jedemo, bićemo zadovoljni sa mnogo manje hrane, pokazuju istraživanja. Usmeravanje pažnje zapravo je obnavljanje fokusa koji izgubimo pa ga potom nežno vratimo na ono što želimo da posmatramo. U ovom slučaju to je svakodnevna aktivnost hranjenja.

Uz pomoć potpunog posvećivanja fiziološkom, emocionalnom i čulnom iskustvu hranjenja ljudi mogu da razaznaju šta, koliko i kada treba da jedu da bi negovali zdravlje i liniju. Na taj način u potpunosti mogu da uživaju u hrani, ali i da znaju kada je dosta. Kada osvestimo način na koji jedemo povećavamo moć primećivanja znakova gladi i sitosti, bolje tolerišemo neprijatna osećaje, misli i okolnosti koje nas navode na prejedanje i pomaže nam da odložimo poriv za bespotrebnim uzimanjem hrane dok ne nađemo neki bolji i zdraviji način na koji možemo da se nosimo sa problemima.

Istovremeno na taj način počinjemo da jedemo sporije, a brzo uzimanje hrane (dok pritom obično radimo nešto drugo, npr. čitamo ili gledamo TV) podstiče prejedanje. Zanimljivo je da, kad jedemo na ovaj način, možemo da se koncentrišemo na sitost na koju upozorava ukus. Naime, naše čulo ukusa gubi osetljivost što više jedemo. Mnogi nastavljaju da jedu kako bi povratili punoću ukusa iz prvih nekoliko zalogaja, ali to se ne događa. Kad osvestimo da ta senzacija traje kratko i da se ne vraća u jednom obroku, to nam pomaže da pre prestanemo da jedemo.

Džin Fejn je jedna od onih psihoterapeuta koja je i sama prošla začarani krug dobijanja i gubljenja kilograma i njena dugogodišnja zdrava težina, ali i uspešna praksa, daju joj kredibilitet na ovom području. Vrednost njenog rada prevazilazi uspešnu formulu za gubitak kilograma. Zapravo, njeni uvidi pomažu da se okrenemo sebi, postavimo sebi prava pitanja i usmerimo pažnju i brigu na zanemarene aspekte svog života koji nemaju direktne veze sa prekomernom težinom. Fejnova nas uči kako da se ponašamo prema sebi baš kao što bismo se ponašali prema bliskom prijatelju ili voljenoj osobi - sa ljubavlju, brigom i strpljenjem.