Čini mi se da sam te morao voleti
na bezbroj načina, bezbroj puta,
u životu nakon života,
u dobu nakon doba, zauvek.

Moje opčinjeno srce je napravilo
i iznova stvorilo ogrlicu pesama.
Primi je kao dar i nosi oko vrata
na svoje različite načine,
u životu nakon života,
u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi,
to je vekovima star bol,
ta stara priča o razdvojenosti
ili zajedničkom životu,
kao što uvek gledam iznova u prošlost,
na kraju uvek ti iskrsneš
kao prekrivač sjaja polarne zvezde
koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu
koji dolazi iz izvora srca
i vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika,
deleći istu stidljivu dragost zbog sastanka,
iste potresne suze rastanka –
stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama,
pronašavši svoj kraj u tebi,
ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća,
univerzalna tuga,
univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi
spajaju se sa ovom našom ljubavlju –
i pesme svih pesnika,
prošlosti i večnosti.

Izvor: Poezija noći