Naša selektivna memorija razlog je što prebrzo donosimo oštre zaključke i sudove o ljudima. U istraživanjima obavljenim još šezdesetih godina dvadesetog veka otkriveno je da lakše formiramo loše mišljenje o osobi koja nam je nepoznata, nego da imamo pozitivno mišljenje o njoj, što objašnjava zašto su napadi u političkim kampanjama toliko efikasni.

Bilo fer ili ne, spremniji smo da otpišemo novog poznanika ako se odluči da usred razgovora s nama proverava svoj mobilni telefon nego što bismo mu upisali plus kad na tom telefonu utiša zvono.

Kada kažemo da ne osuđujemo ljude, to je samo još jedna dobra laž koju sebi izgovaramo.

Naravno da osuđujete druge ljude. Istraživači iz Poslovne škole na Harvardu su nedavno sproveli novo istraživanje o tome kako ljudi opažaju jedni druge i kako ih raspoređuju po "kategorijama". Zaključak je da u roku od jednog sekunda donosimo zaključak i spontano povezujemo osobine ljudi koje upoznajemo. Ispostavilo se da širom sveta ljudi donose zaključke jedni od drugima na osnovu dve glavne odrednice:  topline i kompetencije (znanja, veština, sposobnosti).

Ljudi koji su okarakterisani kao kompetentni, ali hladni, na primer, bogati biznismen, izazivaju u ljudima osećaj zavisti i neprijateljstva. Međutim, oni koji su opaženi kao topli, ali nekompetentni (često, stariji ljudi) izazivaju osećaj sažaljenja. Ta istraživanja pokazuju i da takvi zaključci - doneti u sekundi - obično budu pogrešni jer su doneti na osnovu stereotipa i ostalih mentalnih prečica.