Nežna biljka nadvijena nad vodom, danas najčešće simbol nesrećne ljubavi, stalan je motiv u tradicionalnoj likovnoj umetnosti Kine i Japana. U impresionizmu, opčinjenom igrom svetlosti, tajanstvena i snena, žalosna vrba ovekovečena je na slici Kloda Monea. U stihovima jedne korejske srednjevekovne konkubine treperi stih posvećen njenom ljubavniku: "I biću kao vrba nad tvojom posteljom". Vrba se javlja i u najtužnijoj od svih ljubavnih priča, mitu o Orfeju i Euridici. Naime, baš u jednom vrbaku, u trenutku kada je izlazio iz sveta mrtvih u svet živih, Orfej se okrenuo i zauvek izgubio Euridiku.

Kada pogledamo tu elegantnu, krhku i savitljivu biljku nije ni čudo što joj je namenjena ovakva uloga. Mesto gde se mrtve ljubavi sreću i zauvek rastaju. Sa korenom u zemlji, a vrhovima grana u vodi, nadvijena u luku, ona je most između dva sveta: ovozemaljskog sveta živih i onostranog sveta, koji je istovremeno i visoko na vrhovima grana i duboko pod vodom. Vrba je kao sveta biljka poštovana u različitim religijama i kulturama.

U budizmu grančica vrbe je jedan od glavnih atributa Kvan Jina, bodisatve saosećanja. U Kini grančice vrbe se nose tokom paraznika Čišćenja grobnica. Stavljane su na ulaze da bi oterale zle duhove. U modernoj religiji Vika vrba je jedno od devet svetih drveta. U judaizmu vrba ima važnu ulogu tokom praznika Sukot kojim se slavi izlazak iz Egipta. U keltskoj mitologiji Zemlja i Sunce izlegli su se iz dva grimizna jajeta skrivena u vrbovom granju. U druidskoj praksi bila je važna kao biljka na kojoj je rasla imela. Zato je imala veliki magijski značaj. Prozerpinini vrtovi sađeni su crnom topolom i vrbom.

U našoj tradiciji vrba je biljka bez koje je nemoguće proslaviti najveseliji od svih hrišćanskih praznika, Uskrs. Uskrs se slavi posle Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Za određivanje prazničnog dana povezani su solarni i lunarni ciklus (prolećna ravnodnevnica i noć punog meseca), kao i hrišćanska i judejska tradicija. U ovom velikom prolećnom prazniku, oko ove nežne biljke u našem narodu neraskidivo su se isprepletala hrišćanska i staroslovenska verovanja. Praznovanje Uskrsa počinje sa Lazarevom subotom. Vrbica ili Lazareva subota slavi se u subotu uoči praznika Cveti, koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta. Ovog dana Isus je učinio svoje najveće čudo vratio je preminulog Lazara u život.

Velikom Uskrsu Isusovom prethodi njegovo čudo: Uskrsnuće Lazarevo u zemaljsko telo da nastavi da živi a onda opet umre prirodnom smrću. Na dan prolećnog paganskog praznik vrbe, beru se mlade tek olistale grančice. Negde se od njih pletu venci a negde se čuvaju grančice koje se na Cveti, dan kada je Isus ušao u Jerusalim, osvećuju u crkvi. Potom se odnose kući i čuvaju pored ikona, kao jedan od elemenata kućnog oltara. Poštovanje vrbe, šibanje vrbovim prućem da bi se brže raslo ili da bi bio zdrav poznato je kod svih Slovena. A Vrbice kao praznik pod gotovo istim nazivom slavi se kod Srba, Bugara, Belorusa i Rusa.

PageBreak

Vrba je biljka napretka

Česi vrbu sade nad grobnom humkom, Slovaci su vrbu mešali u uskršnje hlebove. Verovanja idu još dalje. Kod Ukrajinaca postoji zagonetka: "Stoji vrba nasred sela raširila grane po celome svetu". Odgonetka je Sunce. Vrba i jela su drveće na kojima se mogu naći vile. Gorske vile na jeli, vodene na vrbi. Vrba iz ukrajinske zagonetke je mitsko Drvo sveta. Drvo sveta je jedan od oblika kroz koji se ispoljava arhetipski simbol axis mundi/ose sveta. Ova energetska linija spaja različite nivoe kosmosa ili most između dimenzija. Vrbu je sa smenom matrijarhata i opadanjem dominacije vile/ženskog božanstva, kasnije na mestu Drveta sveta u našoj najstarijoj religiji zamenio hrast, biljka velikog solarnog boga.

Zbog svog položaja kao axis mundi, vrba se koristi i u narodnoj magiji kao biljka preko koje se svaka bolest a naročito groznica šalje na onaj svet da se nikada ne vrati. Bolesnik od groznice je pekao glavicu belog luka pre prvih petlova da bi u ranu zoru otišao do vrbe potresao je i tri puta izvinjavajući se ponovio: "Ne tresem sa tebe rosicu no sa mene groznicu." Zatim je beli luk ostavljao na vrbu i bežao glavom bez obzira da ne bi video ono što ljudskom oku nije dozvoljeno, onostrane sile koje uzimaju njegovu ponudu i odgovaraju na molbu.

Na Đurđevdan, pre sunca devojke su se češljale vrbovim grančicama da im kosa duga poraste. Opasivanje vrbom je bio širom slovenskih naroda poznat običaj. Ali vrbom su se za bolje zdravlje opasivale samo žene. Kod nas činile su to pre sunca u sklopu priprema za ritualna kupanja u reci na Mladence, Cveti i Đurđevdan. Možemo prepoznati ženske obrede vezane za vegetativni ciklus i praćenje biljnog sveta. Vrba je uopšte korišćena kao biljka napretka, te su se tako grančicama vrbe šibali i jaganjci i opasivale vedrice mleka da mleko naraste. Čajkanović beleži da je narod verovao da za vrbopuc kada vrbe cvetaju ženski seksualni nagon naročito postane snažan. Vrba ima i ugledno mesto u narodnoj medicini. Ona je lek za dizenteriju, kašalj, grčeve u stomaku, groznicu, za nadolaženje mleka i tu se spisak ne završava.

PageBreak

Vrba u religijskoj i narodnoj medicinskoj praksi

Davne 1829. francuki apotekar Henri Leru izdvaja iz kore vrbe jedinjenje koje naziva salicin. Iz salicina i salicilne kiseline 1897. nemački hemičar Feliks Hofman sintetiše acetilsalicalnu kiselinu. To je godina rođenja aspirina, jer Feliks Hofman je deo farmaceutskog preduzeća "Bajer". Rođenju aspirina i otkriću salicina prethodilo je homeopatsko otkriće sveštenika Edvarda Stouna o kome je on izvestio Britansku Akademiju.

Stoun je naime, tokom svoje borbe sa malarijom, primetio da je ova bolest povezana sa močvarnim oblastima. Inspirisan homeopatskim principom potražio je rešenje u biljci koja raste upravo na takvom terenu - vrbi. On počinje da leči koristeći koru vrbe jer je bila gorka kao kinin za koji se znalo da dobro leči groznicu.

Za razliku od aspirina moderna homeopatija ističe da su prirodni preparati od vrbe sporijeg ali znatno dužeg dejstva te su time pogodniji za lečenje težih hroničnih problema.

Vrba sadrži i auksin, jedan od biljnih hormona rasta posebno koristan u vrtlarstvu kada isečena grančica treba da pusti koren. Auksin je neophodan biljci da reaguje u kritičnim situacijama spoljnog sveta a bez pomoći nervnog sistema. Kada otkinuta grančica padne na tlo ili kada se severno sunce pojavi na proleće, auksin nalaže, tj. podstiče ubrzani rast i određuje koji deo biljke će se razviti: koren, list ili cvet.

Biljke iz porodice Salix/vrbe su rasprostranjene u severnim i umerenim oblastima, na tlu bogatom vodom. Ima ih preko 500 vrsta i sve biljke su dvodome, imaju razdvojene polove. Vrba je i jedna od najvažnijih medonosnih biljaka. Kod vrbe u fitoterapiji koristi se kora vrbe i mladice sa pupoljcima na vrhu. Kora se skuplja sa drveća starosti tri do šest godina. Takve grančice se lako lome, nisu savitljive i tako se prepoznaju. Skupljanje se vrši od marta do maja. Nakon što se očisti kora se suši dok ne postane krta. Sušenje se obavlja u senci, ne na direktnom suncu da bi se sačuvale aktivne materije. Grančice možemo sušiti na peći. Kora se potom samelje i čuva kao prah. Najčešće se koriste bela vrba (Salix alba), crvena vrba (Salix purpurea), iva (Salix caprea) i zelena vrba (Salix fragilis). Zbog salicina, adstrigensa, auksina, tanina, flavonozida i populozida vrbin prah je dobar kao analgetik - protiv bolova, antitermik - protiv povišene temperature, tonik - osvežavajuće sredstvo, antireumatik, antiseptik - protiv klica, steže površinu sluzokože i povređene kože, kao sedativ i kao blagi homeostatik - zaustavlja krvarenje. Lečenje vrbom ne treba primenjivati na deci mlađoj od dvanaest godina i ne duže od tri nedelje. Dnevne doze su četiri šolje čaja i dve kašičice praha. Posebno se preporučuje kod svih vrsta upala i u borbi protiv bakterija posebno kod katarnih upala želuca i creva.

I tako je vrba putovala sa ljudima kroz magiju i religiju, od biljke povezane sa svetom mrtvih do biljke uskrsnuća. Nakon svih modernih ispitivanja medicinskih potencijala vrbe najednom se zapitate koje su granice ljudskim moćima zapažanja i intuicije. Na pamet mi padaju one devojke koje se češljaju vrbovim granjem da bi im kosa bila duga i brzo rasla. Uz auksin, to više nije više samo naivan običaj. I dok razmišljate o nežnoj vrbi, dok se oko vas juracaju klinci sa zvončićima oko vrata, setite se Popinih stihova: "Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad preko praga prešle".