ZAŠTO JE DOBRO IMATI KUĆNOG LJUBIMCA: Evo kako njihova bezuslovna ljubav utiče na naše zdravlje i život

Koliko puta nam ideju da imamo kućnogljubimca odvrati pomisao o šetnji po lošem vremenu, ranijem ustajanju ili zbrinjavanju ljubimca dok smo mi na godišnjem odmoru. Iz tih i nekih drugih razloga retko ko se odluči da se upusti u tu avanturu, ali malokad onaj ko to i uradi bude razočaran

Koje osobine pas sigurno usvaja od vas: kućni ljubimci kopiraju naše ponašanje

OVO JE NAJINTELIGENTNIJI I NAJVERNIJI PAS NA SVETU: Divan kućni ljubimac koji donosi dobru energiju

Astro saveti: kako da otkrijete koji kućni ljubimac odgovara vašem horoskopskom znaku

Ljubimci iz naučnog ugla

Prethodnih nekoliko decenija naučnici su pokušavali da otkriju da li taj naš subjektivni osećaj sreće i zadovoljstva zbog provedenog vremena sa ljubimcem može da se potkrepi i naučnim činjenicama. Imajući u vidu to da su zarazni respiratorni simptomi jako česti tokom prve godine života, naučnici u Finskoj (Univerzitet u Kuopiju), predvođeni naučnikom Bergrotom (Eija Bergroth), su želeli da istraže uticaj kontakata sa psima i mačkama na učestalost ove pojave baš u tom periodu.

U ovoj studiji je učestvovalo 397 dece koja su praćena putem nedeljnih dnevnika od perioda kada su bila u stomaku, pa sve do kraja navršene prve godine. Beležena je učestalost zaraznih respiratornih simptoma zajedno sa informacijom o kontaktu sa mačkama i psima. U ovoj multivarijantnoj analizi se pokazalo ne samo da su deca koja imaju kućne ljubice bila zdravija, nego su čak imali ređe upalu uha i manje su uzimali antibiotike od dece bez ikakvog kontakta sa ljubimcima.

Ova studija nije bila usamljena poslednjih godina. Tokom 2015. godine medijska javnost je sa oduševljenjem dočekala rezultate studije sa Upsala univerziteta iz Švedske, koju je sprovela Tove Fal, profesorka epidemiologije. Nakon 12 godina istraživanja zdravlja ljudi i životnog stila onih koji imaju životinje, došla je do zaključka da rani kontakt sa psima umanjuje rizik od astme kod dece. Na osnovu ovog podviga dobila je sredstva da u naredne četiri godine istraži činjenicu kako posedovanje psa utiče na bakterijskufloru i razvoj dijabetesa tipa jedan.

Pretpostavlja se da se uz prisustvo kućnih ljubimaca imuni sistem dece razvija, jer su uz njih izloženi bacilima. Svi znamo da ni sterilnookruženje s jedne strane, a ni nehigijensko sa druge, nije najbolje rešenje, ali izgleda da psi i mačke sa sobom donose baš pravu količinu ovih (ne)prijatelja. Ipak treba imati u vidu da ovo ne važi baš za svako dete, uzimajući u obzir osobenosti svakog od njih.

PageBreak

Udomljavanje ljubimca iz azila

Međutim, i pored svih ovih prednosti, neretko se desi da vlasnici kućnog ljubimca napuste pri nailaženju na probleme sa njim. Neki od njih zauvek ostanu na ulici, a neki imaju sreće da dođu do azila, a kasnije i da budu udomljeni. Iako mnogi smatraju da je udomljavanje lak posao u kome je sve što treba da uradimo to da izaberemo našeg miljenika, proces je drugačiji. Kako nam je Milja iz azila „Riska” objasnila, postupak je malo komplikovaniji.

Pre svega, uvek se obavi detaljan intervju u kome se provere motivi budućeg vlasnika, kao i uslovi u kojima bi se držala životinja. Pored toga, novi vlasnik uvek bude upoznat i informisan o svim obavezama, jer, iako je pas dugogodišnja ljubav i prijatelj, to je isto tako i odgovornost koje se treba prihvatiti. Prema Miljinim rečima, njima nije bitno samo da životinja bude udomljena i da napusti azil, već im je takođe stalo da su u pitanju porodica ili pojedinac koji životinju posmatraju kao člana porodice. Kako bi osigurali da životinja ne završi ponovo na ulici, u „Riski” čak naglase vlasniku da pas može i da se vrati u azil, u slučaju da dođe do problema.

Nažalost, broj ponovno napuštenih životinja za skoro duplo premašuje broj onih koje bivaju udomljene. I, iako samo u Beogradu postoji više azila za pse, ljudi se neretko, ne znajući za njihovo postojanje, odluče da kupe kućnog ljubimca.

Azili često nastaju na inicijativu ljubitelja životinja koji žele na taj način da im pomognu. Većina njih u Srbiji se suočava sa problemom gotovo konstantno popunjenog kapaciteta, a nekad broj pasa, kao što je to slučaj sa azilom u Nišu, koji je osnovao Saša Pešić, dostigne broj i od 800. Imajući u vidu da nisu svi ljubitelji životinja u mogućnosti da ih i udome, neki azili pružaju opciju da i na drugačiji način pružimo pomoć. Od šetnje, posete, vožnje do veterinara, preko doniranja hrane, mogućnosti su mnogobrojne. A zauzvrat dobijate osećaj neprocenjivog zadovoljsta i ispunjenosti koji nikako ne mogu da štete.

Ljubitelji pasa često se suočavaju sa nerazumevanjem okoline zbog tretiranja ljubimca kao člana porodice. Ali, ljudi koji nemaju kućne ljubimce nisu svesni da će nakon nekog vremena provedenog sa svojim novim ljubimcem, ukoliko se za to odluče, verovatno i sami beskrajno zavoleti to krzneno biće. Možda nisu svi imali najprijatnije iskustvo ili sreću da provedu neke nezaboravne trenutke sa kućnim životinjama, i ta ideja im se ne čini privlačnom. Ali ukoliko im date šansu, možda vas i osvoje i unesu ljubav, razumevanje i čaroliju u vaš život.

Izvor: Sensa