Trešnja je u ljudskoj ishrani zastupljena još od praistorije, ali je pripitomljena tek u 8. veku pre nove ere, na području Grčke i Male Azije. Širom Evrope prenele su je rimske legije. Prema predanjima, rimski vojskovođa Lukulus dok je ratovao u Maloj Aziji, video je plod trešnje. Voće mu se toliko dopalo da je naredio vojnicima da sa sobom ponesu hiljadu sadnica ovog voća. Prema Plinijevim beleškama, Rimljani su uzgajali devet različitih vrsti trešnje, a danas se uzgaja oko 900 sorti trešnji.

Sakura - trešnja je nacionalni cvet Zemlje izlazećeg sunca - Japana. Za razliku od domaćih vrsta, japanska trešnja vrlo retko daje plodove i u njihovim vrtovima sadi se zbog svog prelepog cveta. Veliki praznik Hanami je ritualni praznik posvećen trešnjinom cvetu, a sama reč znači "ići i gledati trešnjin cvet".

U Japanu se svakog dana na vestima mogu dobiti precizna obaveštenja u kom kraju zemlje je započelo cvetanje trešnje. Parkovi su ukrašeni velikim ružičastim krošnjama koje u pogledu trepere kao oblaci koji prekrivaju nebo. Tih nekoliko dana koliko traje trešnjin cvet, parkovi su ispunjeni posetiocima koji uživaju u prekrasnom prizoru ispijajući sake i uživajući u kolačima. Svako će odvojiti vreme da pod trešnjinim cvetom sluša muziku i uživa u poeziji. To je vreme posvećeno kontemplaciji i obnavljanu duha. Ovaj običaj se prvi put pojavio u 8. veku i bio je rezervisan za aristokratiju i carski dvor. U čuvenoj klasičnoj noveli Tales Of Genji iz 11. veka, osmo poglavlje nosi naziv "Pod trešnjinim cvetom". Ova novela prikazuje ljubavni život prelepog carskog sina i njegovu zabranjenu ljubav sa suprugom svoga oca.

Praznik je prvobitno bio posvećen duhovima vegetacije otelotvorenim u drvetu, ali kasnije je trešnjin cvet postao kompleksan simbol. Nežan ružičasti cvet koji asocira na buđenje duha, lepotu i njenu prolaznost, postao je metafora za sam ljudski život: prelep, ali tako prolazan. Shvatanje i proslava života kao kratkog u vremenu, ali vrhunskog sjaja, prihvaćena je i u japanskoj ratničkoj kulturi. Jedan od osnovnih principa samurajskog kodeksa je i shvatanje da život treba da bude okončan kada je na vrhuncu, lep i snažan, a ne čekajući propadanje i starost. Zatalasane latice trešnjinog cveta tako postaju simbol ratničkog ideala: slavan i kratak život posvećen borbi. Cvet trešnje krasio je samurajske mačeve i avione kamikaza. Do prave spoznaje dolazi se unutrašnjim putem - pretočeno u ratnički ideal: tek kada se raseče crveno, meko meso, dolazi se do suštine, koštice koja je čvrsta, postojana i sposobna za preporod. Cvet koji asocira na ekstremnu lepotu i brzu smrt i u modernoj japanskoj kulturi ostaje jedan od najzastupljenijih simbola.

PageBreak

Afrodizijačka svojstva trešnje

Trešnja se kao simbol pojavljuje i u drugim tradicijama. U kineskoj, njen krhki cvet simbol je proleća, nade, mladosti i ženske lepote. U hrišćanskoj, trešnja je voćka blaženih, i u likovnim predstavama nalazi se pokraj prikaza Hrista kao deteta. Po engleskoj narodnoj priči, kada je trudna Marija zatražila od Josifa da joj ubere par trešanja, on joj je ljutito odgovorio neka joj ih nabere onaj ko ju je i oplodio. Tada Hrist u majčinoj utrobi naredi granama trešnje da se saviju do Marije i ona se osveži ukusnim plodom. Josif tada ostade ubeđen u bezgrešno Hristovo začeće.

U Švajcarskoj se veruje da će trešnja bogato roditi ako prvi sazreli plod pojede žena koja je upravo dobila prvo dete. U Češkoj trešnja je simbol plodnosti. U decembru, na dan sv. Barbore, stave se u vodu grančice trešnje-barborke i čeka se da li će olistati i procvetati. Ako se zazelene, najavljuju skoro venčanje u porodici. U orijentalnim kulturama čaj od trešnje se vezuje za plodnost i napredak porodice. U Grčkoj, mladi par na pragu mladoženjine kuće dočekuje svekrva sa slatkim od trešanja, kojim se prvo posluži nevesta. Veruje se da plod trešnje izaziva ljubavnu strast kod žena.

I u našoj narodnoj tradiciji trešnji se pripisuju afrodizijačka svojstva za lepši pol. Kod nas postoji slabo proučen Praznik trešanja. To je pokretan praznik vezan za pojavu prvih trešnjinih plodova. Svrha ovog praznika je prvenstveno provod omladine i gotovo da ne sadrži nikakve religijske elemente. Ispitanici su ovaj praznik vezivali za trešnju kao prvu voćku koja rađa i čiji prvi plodovi ukazuju na vrhunac ženskog seksualnog impulsa. Čajkanović ukazuje na zabrane da se loži trešnjino drvo. Ali su zato lile, ritualne baklje, koje su se palile na Ivanjdan i Petrovdan bile od trešnjevog drveta. Smatralo se da su snažan apotropejon ili odbrambeno sredstvo od zlih sila. Možemo naći i podatke o obožavanju panja trešnje koji je imao erotsku konotaciju i moguće je da su ga shvatali kao božanski falus. U devojačkim gatanjima, u noći uoči Đurđevdana, trebalo je odneti povezaču pod trešnju, zatresti je i izgovoriti: "Povezača nenošena, devojka neprošena, a livada nekošena; povezaču ponesoše, livadu pokosiše, a devojku isprosiše." Prema tome da li će trešnjina grančica stavljena u vodu olistati, gatalo se i o dužini života.

PageBreak

Trešnje protiv celulita

Svi delovi trešnje nalaze svoju primenu u fitoterapiji. Koriste se list, smola, peteljka, plod, jezgra koštice. Narodna medicina veliča trešnju kao lek protiv artritisa i gihta, a smatra se da je glavno oružje žena u borbi za lepu kožu i protiv celulita. Ovo izuzetno zdravo voće sadrži vitamine A, B i C, male količine vitamina B17, bioflavonoide (kvercatin, antocijanine), polisaharide (celulozu, pektin), elagensku kiselinu - sjajan saveznik u borbi protiv karcinoma, melatonin, kalijum, bor. Svaki od ovih sastojaka izuzetno je važan za ravnotežu organizma.

Bioflavonoidi, naročito oni koji se nalaze u trešnji, jesu prirodna protivupalna sredstva. Korisni su i za ublažavanje simptoma alergije i astme. Ova jedinjenja su zapravo voćni pigmenti. Zato su tamniji, zreliji plodovi i zdraviji. Bioflavonoidi pomažu oporavak oštećenih krvnih sudova, a mogu imati i antitrombotička svojstva.

Flavonoidi su i moćni antioksidansi. Oni sprečavaju ćelijska oštećenja koja izazivaju slobodni radikali i na taj način su važni u borbi protiv kancera. Flavonoidi sprečavaju krhkost kapilara i razaranje kolagena, te su sjajni za očuvanje zategnute kože. To ih čini izvrsnim za mladalači izgled. Kako pomažu tokom upalnih procesa, oni smanjuju i bol uzrokovan reumom i gihtom. Bioflavonoidi su neophodni za hemijske procese koji uključuju vitamin C. Značajni flavonoidi u trešnji su antocijanini i kvercatin.

Antocijanini su pigmenti koji su kod biljaka zaduženi za sve nijanse od svetlo ružičaste do tamnoljubičaste. Ovi pigmenti su snažni borci protiv kancera i bolesti srca. Antocijanin povećava sintezu insulina te na taj način pomaže obolelim od dijabetisa. Kvercetin još nazivaju i kraljem flavonoida. Pokazalo se da je kvercetin dobar protivupalni agens jer blokira nekoliko početnih stadijuma upalnog procesa. On blokira sintezu i oslobađanje histamina i drugih medijatora upale.

Celuloza je polisaharid koji u dodiru sa vodom bubri, upija vodu i na taj način pospešuje izbacivanje štetnih materija iz creva, ima laksativni efekat. Celuloza smanjuje "loš" holesterol, snižava šećer u krvi, pomaže u prevenciji gojaznosti. Pozitivan uticaj na holesterol ima i polisaharid pektin. Ova želatoidna supstanca nalazi se u zidu biljnih ćelija i ima ulogu u regulaciji prolaska vode između ćelija, održavajući pri tom ćelijski zid čvrstim. Pektin za sebe vezuje štetne sastojke, poput olova u krvi. Dobar je za probavu i sprečava mučninu. Kao učvršćujući agens koristan je protiv dijareje.

Melatonin je hormon koji podstiče proizvodnju melanina u koži, te nas priprema za vrelo letnje sunce i zdravu, preplanulu kožu. Ovaj hormon je važan i u borbi protiv starenja. Kalijum pomaže lakše izlučivanje vode iz organizma te je neophodan za pravilan rad bubrega i bolje izlučivanje štetnih materija, dok je bor mikroelement neophodan za zdrave kosti.

"Kada ne bi bilo trešnjinog cveta na ovom svetu,
Kako bi mirnija bila naša srca u proleće."

- ARIVARA NO NANIHIRA