Prvi put sam se našao u Nepalu dok sam još bio u Hongkongu. S nevericom na licu polako smo ulazili u mali avion kompanije Nepal Airlines. Na ulazu su nas srdačno pozdravljale tamnopute stjuardese obučene u tradicionalne šarene nepalske haljine. Govorile su: "Namaste! Namaste!" što bi u prevodu značilo: "Pozdravljam vašu uzvišenu dušu". Njihov iskren pogled i smiren izraz lica ulivali su sigurnost.

Kako smo se približavali aerodromu u Katmanduu, ispod nas su se nizale hiljade zgusnutih sitnih svetala koja se nisu uzdizala iznad četvrtog sprata. Izgledalo je kao da smo se nadvili nad gomilu svećica od maslaca jaka, pažljivo poređanih u nekom tibetanskom hramu.

Sleteli smo uveče, po najvećem pljusku. Bilo bi čudno da nije padala kiša jer je između juna i septembra u Nepalu doba monsuna. Ispred aerodromske zgrade nalazilo se nebrojeno taksista i njihovih pomoćnika kojima kiša nije ni najmanje smetala. Ubrzo su nas okružili, počeli da nam skidaju rančeve sa leđa, povlače za rukav i gurkaju prema svojim taksijima. Naravno, završili smo u onom u kojem su se našle naše stvari, a na našim stvarima odjednom se našao i dečačić koji je držao prtljažnik otvoren i čuvao torbe da ne pokisnu ili ispadnu. Ali zato smo mi pokisli. Ispali ipak nismo iako smo jurili po kišnim ulicama, prolazili kroz bare, blato, preko šljunka, kroz uske uličice, mimoilazili se u punoj brzini s drugim taksijima u prolazima gde jedva jedan automobil može da prođe...

Sledećeg jutra dočekala nas je pomalo drugačija slika Katmandua. Sunce je već osušilo sve ulice, uz ivičnjake su se nataložili nanosi zemlje i đubreta od sinoćnjih bujica, psi su se odmarali nasred ulice, deca u školskim uniformama krenula su u školu, a vozači su u kilometarskim kolonama već satima čekali da dođu na red za gorivo.

PageBreak

Sud ukida vekovne tradicije

Kupio sam The Kathmandu Post i ubrzo se upoznao sa situacijom. Naime, početkom ove godine indijska industrija nafte od koje je Nepal otkupljivao gorivo odlučila je da smanji isporuku zbog ogromnog duga koji nepalska industrija nafte nije mogla da plati. Katmandu se suočio sa ozbiljnom nestašicom goriva. Nepal nije imao drugog izbora nego da poveća cene goriva kako bi otplatio dug, što je izazvalo proteste u celoj zemlji. Skuplje gorivo dovelo je do poskupljenja prevoza, a krajnji rezultat bilo je poskupljenje životnih namirnica u već ionako siromašnoj zemlji u kojoj je 41 odsto stanovništva pothranjeno. Zato i ne čudi što su ulice prepune dece i ljudi koji prose ili hodaju naokolo pokušavajući da prodaju bilo šta, od crteža na papiru, preko torbica i katanaca, do malih žičanih instrumenata.

Ipak, u takvim trenucima najunosnije je biti taksista, a taksista može da bude svako ko ima vozačku dozvolu. Sve što treba da radite jeste da iznajmite taksi, natočite gorivo (ako uspete da dođete na red) i da budete dobri u cenkanju, jer ugrađeni taksimetar ne služi ničemu. S druge strane, i mi smo morali da budemo oprezni pri cenkanju, pogotovo zato što se u Nepalu u znak potvrdnog odgovora glava pomera levo-desno. Tako mi tražimo od vozača da nas odbaci do Durbar Squarea u Tamelu, on kaže da može za 300 rupija, a mi ćemo na to: "150!" On odmahne glavom levo-desno, a mi automatski ponudimo 200. Eh!

Odbacio nas je do glavnog trga u Katmanduu gde se nalazi kraljevski dvorac koji je pre četiri meseca morao da napusti poslednji nepalski kralj Gyanendra pošto su maoisti pobedili na izborima i proglasili Nepal republikom. Odmah pored dvorca nalazi se prebivalište žive boginje Kumari Devi. Reč je o devojčici koja predstavlja inkarnaciju boginje Taleju i simboliše nevinost, pa tako svoju titulu gubi sa pojavljivanjem prve menstruacije, kad prestaje da bude božanstvo i ponovo postaje smrtna.

Tada se bira nova Kumari, koja mora da zadovolji 32 zahteva, među kojima su i boja očiju, oblik zuba, boja glasa, horoskopski znak... Jednom izabrana, Kumari Devi odlazi da živi u izolaciji i pojavljuje se u javnosti samo nekoliko puta godišnje u sklopu gradskih svečanosti. I dok smo mi razgledali ornamente na stubovima u dvorištu njene kuće, na pozlaćenom balkonu pojavila se našminkana devojčica obučena u crvenu odoru, pogledala nas i otišla. Videli smo njihovu boginju. Nismo ni slutili da će za nekoliko dana ona videti svoga boga. Naime, nepalski vrhovni sud ukinuo je viševekovnu tradiciju obožavanja devičanskog božanstva pošto je taj čin osudio kao narušavanje osnovnih ljudskih prava.

PageBreak

13 koraka do savršenstva

Kumari Devi je na svojevrstan način objedinjavala različita verovanja u Katmanduu budući da su je obožavali i budisti i hinduisti. Bez obzira na pokušaje nove vlade da unese promene u društvu, religija i dalje predstavlja okosnicu života u Nepalu. Hinduizam i budizam spojeni su u složenu nerazdvojivu celinu, što se najbolje može videti upravo u Katmanduu, gde pripadnici ta dva učenja redovno posećuju iste hramove.

Jedno od takvih mesta je i budistički hram Swayambhunath, poznatiji kao "hram majmuna" zbog mnogobrojnih pripadnika te vrste koji oko njega žive i zabavljaju posetioce. Postoji legenda prema kojoj je dolina Katmandua jednom bila jezero iz kog se uzdigla (swayambhu) planina na kojoj se nalazi hram, baš kao što se lotosov list uzdiže iznad blatnjave vode jezera.

Na vrhu planine sagrađena je stupa, kružna građevina koja se sastoji od baze, kupole i kvadratnog vrha (tzv. harmika), koji je sa svih strana oslikan budnim Budinim očima. Iznad harmike se uzdiže 13 stepenastih spratova koji predstavljaju 13 koraka savršenstva prema nirvani. S vrha stupe prema ivicama, kao i među prozorima, drvećem i stubovima, protežu se molitvene zastavice koje se vijore na vetru i tako šire sreću, mir, dugovečnost, prosperitet...

Na istoku Katmandua nalazi se još jedna stupa, koja se ubraja među najveće svetske budističke građevine. Oko baze kupole je 108 malih prikaza Bude, a podnožje Boudhanath stupe okruženo je nišama u kojima su molitveni točkovi s mantrom: Om mani padme hum. Hodočasnici vrte molitvene točkove izgovarajući mantru dok hodaju oko stupe u smeru kazaljke na satu, ponekad i 108 krugova budući da je 108 sveti broj u budizmu, ali i u hinduizmu. Boudhanath su mahom naselile tibetanske izbeglice koje su proširile svoju kulturu, sagradile manastire i osnovale mirnu zajednicu u kojoj mogu da žive normalno. Naravno, moderna kultura ih je dodirnula, pa smo tako imali prilike da vidimo starog tibetanskog sveštenika kako hoda u adidas patikama i razgovara mobilnim telefonom.

PageBreak

Siromašni a bogati duhom

A mi, mi smo u Katmanduu živeli bez mobilnih telefona i bez pojma o vremenu jer niko od nas nije imao ni sat. Posle buđenja, za ubrzani rad srca nije nam bila potrebna kafa. Dovoljno je bilo provozati se taksijem do željenog odredišta. Tako smo jednog jutra otišli u Pashupatinath da bismo posetili najvažniji nepalski hinduistički hram. Pašupati je jedna od inkarnacija Šive i smatra se pastirom životinja i ljudi, pa bi bivši kralj tu dolazio da traži blagoslov pre važnih putovanja.

Naše putovanje ostalo je bez blagoslova jer je ulazak u hram dopušten samo hinduistima. I dok smo razgledali hram spolja, iznenada nas je obavio gust dim koji se širio dolinom. Naime, hram koji smo išli da posetimo nalazi se tik uz obalu reke Bagmati, na kojoj se spaljuju mrtvi. Odjednom smo se našli usred obreda na njihovoj svetoj reci. Niko nije rekao ni reč, seli smo na drugu obalu, skamenjeni gledali u prazno i u tišini potonuli svako u svoje misli. Moždanu bonacu povremeno bi nam uzburkalo skakanje majmuna po limenim krovovima ili poneki uzvik dece koja su se nekoliko metara od nas kupala u sivoj svetoj reci.

Ljudima u Katmanduu sva ta sveta mesta, hramovi, trgovi, reke služe kao mesta gde, osim da se mole, dolaze i da se prošetaju, druže i malo odmaraju. Tu crpu pozitivnu energiju koja im je i te kako potrebna s obzirom na stanje u državi. Utehu su našli u veri i ljudima kojima su okruženi. Kako je napisao društveni analitičar u Kathmandu Postu: "Tek kada na nepalskom državnom vrhu osvane zastava poštenja, stanovnici Nepala moći će da veruju u sebe i svoja dostignuća."

Došao je tako i poslednji dan našeg boravka u Katmanduu. Sedim u parkiranom taksiju, čekam prijatelja dok se slika za indijsku vizu, simpatični vozač nešto pevuši i malo-malo pa mi se nasmeši i klimne glavom. Spustio sam prozor, naslonio se na tapacirana vrata sa cvetnim uzorkom i počeo da čitam The Kathmandu Post. Odjednom mi neko kroz prozor pospe latice po glavi i pre nego što sam stigao da dignem pogled sa novina, već sam dobio crvenu tačku posred čela. "You're a lucky man!" rekao je prašnjavi bosonogi čovek obojenog lica i duge kose, i produžio dalje s korpicom i posudicom u ruci.

I to je Katmandu. Kako to obično biva, oni siromašni bogati su duhom. Iako siromašan i prljav, Katmandu ipak živi punim plućima.