Obrasla gustim šumama sa dobro skrivenim i ušuškanim potocima okićenim malim slapovima, oplemenjena pašnjacima, vinogradima i šarenim cvetnim proplancima, Fruška gora je skoro celom svojom dužinom od 75 km "opremljena" dobro markiranim šumskim stazama (crveno srce na stablima je njena jedinstvena markacija) i mnogobrojnim uređenim izletištima od kojih su najpoznatija Stražilovo (sa spomenikom Branku Radičeviću), Iriški venac i Popovica.

A ne zna se kad je ovde najlepše: u jesen, kad se okiti svim nijansama zlata i ćilibara, zimi kada šumske staze prekrivene snegom koji svetluca kao kristal šećer povremeno pretrčavaju plašljive srne ili s proleća kad zažubore potočići, nežno zelenilo miluje zenice a miris prostranih lipovih šuma opija dušu kao vino. A kad se još miris lipe udruži sa mirisima oko 700 vrsta lekovitih biljaka koje ovde rastu, od te aromaterapije duša bude sita danima.

Ova planina mnogo duguje svojim vinogradima jer plemenite vrste vinove loze daju vrlo kvalitetna sortna vina koja se mogu porediti sa francuskim, a u Sremskim Karlovcima je obnovljena i proizvodnja čuvenog aromatizovanog bermeta koje je nekada služeno na stolovima svih evropskih dvorova a bilo je i na vinskoj karti "Titanika".

Fruška gora je idealna rekreativno-turistička destinacija za sve koji žive na sat-dva vožnje i zato joj se mnogi posetioci neprestano vraćaju. Jedan dan nije dovoljan da se obiđe ni četvrtina zanimljivosti na relativno malom prostoru - od Petrovaradinske tvrđave do termalne banje Vrdnik, od ljupkog baroknog gradića Sremski Karlovci do raznih izletišta i muzeja i od mnogobrojnih manastira do gastronomsko-tamburaških hedonističkih uživancija.

PageBreak

Vremeplovom do Sremskih Karlovaca

Posetiocima koji se prvi put upute na ovu stranu, obično se savetuje da dan započnu obilaskom romantičnih Sremskih Karlovaca gde skoro svaka zgrada pleni pažnju kao živo istorijsko svedočanstvo, a svaki sokak oživljava mirise prohujalih vremena. Ova očuvana i čista varoš koju zovu "srpska Sent Andreja" nalazi se na 11 kilometara od Novog Sada, na obali Dunava i obroncima Fruške gore a tokom 18. i 19. veka u njoj se razvio najvažniji politički, kulturni i duhovni centar srpskog naroda na teritoriji Austrougarske.

Veliko je zadovoljstvo prošetati nogu pred nogu, sa merakom, kroz barokno jezgro Karlovaca, pored zgrade Magistrata izgrađene u neoklasicističkom stilu (iz 1810. godine), Saborne crkve Sv. Nikole (1758. godina), katoličke crkve Svetog Trojstva (1735. godina), čuvene Karlovačke gimnazije (najstarije gimnazije u Srbiji), pravoslavne Bogoslovije iz 1794. godine (druge po starini u pravoslavnom svetu), monumentalnog Patrijaršijskog dvora (1894. godina), fontane četiri lava u samom srcu grada (1799. godina), palate baronske porodice Rajačić, dvorske bašte, internata za đake Karlovačke bogoslovije (1903. godina) okrugle Kapele mira izgrađene na mestu gde je 1699. potpisan Karlovački mir između hrišćanske alijanse i Turske (i prvi put u zvaničnoj svetskoj diplomatiji korišćen okrugli sto za pregovaranje).

Treba malo posedeti uz kafu i sladoled i u hladovini prastarog velelepnog platana posetiti neki od vinskih podruma kojih ima skoro na svakom koraku, prošeteti do lepog hotela "Dunav" sa ogromnom terasom nad samom vodom a možda i ručati u ribarskoj čardi "Stari Dunav" nedaleko od hotela (sveža rečna riba, karirani stolnjaci i domaće vino u bokalima - idealno mestašce za one koji vole opuštenu atmosferu).

U Karlovcima se nalazi i jedinstveni Muzej meda. Smešten je u kući prnjavorskog tipa sa tremom i sobama u nizu, a susretljivi domaćin je i vlasnik i kustos muzeja. Ali ono što ovu varoš izdvaja (u poplavi raznih kobasicijada i slaninijada) je jedinstveni - "Festival kuglofa" koji se održava poslednjeg vikenda u junu. Za ovaj afrodizijski kolač se znalo još pre 350 godina, a do danas se u Karlovcima, zahvaljujući kulturnom centru podunavskih Švaba "Karlowitz" sačuvalo oko 400 različitih recepata.

Osim obaveznog kakaoa, slast kuglofu daju neki od raznih sastojaka kao što su bademi, orasi, džemovi, lešnici, rendana kora od limuna, pa su se tako izdvojili "starinski", "šareni", "mramorni" i "vinski" kuglof. Ako ne stignete na Festival, kupite modlu za kuglof i okušajte sreću sa receptima sa sajta "Karlowitz".

Jedino što ovoj varoši nedostaje kako ništa ne bi omelo utisak da ste vremeplovom prebačeni u prošlost, jesu čeze i fijakeri po ulicama jer nas povremeno samo retki automobili podsećaju da smo u 21. a ne u 19. veku. I naravno, nikako nemojte propustiti da se uz 320 stepenika popnete na vidikovac iznad grada i posetite mali pesnički amfiteatar i spomenik omiljenom pesniku cele nekadašnje Jugoslavije čiji su stihovi proslavili "Bijelo dugme". Duško Trifunović je pitao "Šta bi dao da si na mom mestu", kao da je unapred "video" sebe kako sedi na tom stepeništu na brdu iznad voljenih Karlovaca i zamišljeno posmatra Dunav i nepreglednu ravnicu u daljini.

PageBreak

Srpska Sveta gora

Neobično bi bilo posetiti Frušku goru a ne obići nijedan od mnogobrojnih manastira zbog kojih se ova planina i naziva "srpskim Atosom". Fruškogorski manastiri, zadužbine srpskih vladarskih porodica, čine jedinstvenu skupinu manastira nastalih u periodu od 15. do 18. veka, kada se narod pred turskom okupacijom povlačio na sever. U to vreme manastiri su bili duhovna i kulturna pribežišta; ne samo bogomolje već i škole, bolnice, štamparije i prihvatilišta. Do II svetskog rata postojalo je njih trideset, danas samo šesnaest i svi se nalaze pod zaštitom Uneska kao spomenici kulture. Najpoznatiji su Velika Remeta, Grgeteg, Jazak, Krušedol, Mala Remeta, Novo Hopovo i Fenek.

Na prolasku kroz selo Maradik, svratite u gostoljubivu etno-kuću staru više od 150 godina, opremljenu originalnim predmetima iz sremačkih domaćinstava. Domaćini će vas sačekati rakijom za dobrodošlicu i natenane vam pokazati kuću i ispričati zanimljive priče o sremačkom načinu života i tradicijama.

Pećinci su još jedno selo u koje obavezno treba svratiti zbog divljenja vrednog samostalnog poduhvata slikara Slobodana Jeremića - "Srpskog muzeja hleba Jeremija". Na prostoru od 1200 kvadratnih metara, ovaj entuzijasta kroz jedinstvenu zbirku od 2000 predmeta prikazuje priču o istorijatu pravljenja hleba, njegovom značaju i obrednoj simbolici ali i o načinu života u prošlosti.

"Hleb je čovekova telesna i duhovna hrana, simbol života. On je ljudskost i božanstvenost u jedinstvu. Hleb je simbol sjedinjenosti jer u sebi sadrži mnogo zrna žita i kada se razlomi i podeli predstavlja zajednički i jedinstveni život," piše na ulasku u muzej. Ovu zbirku čini 96 različitih vrsta hlebova koji su se kod Srba mesili za praznike i za porodične obrede i svetkovine, kao i zbirka slova ili pečata, korišćenih za ukrašavanje obrednih hlebova. Svi događaji koji su se smatrali posebno važnim u životu svakog čoveka - rođenje, sklapanje braka i smrt - praćeni su određenim običajima u kojima su hlebovi imali važnu ulogu. Gotovo da nema praznika ili svetkovine u kojima se nisu mesile različite vrste hleba: česnice, božićni, slavski i svadbeni kolači kao i raznovrsni, maštoviti figuralni hlebovi kao što su, da nabrojimo samo neke - "mladenčići", "povojnice", "jajčenici", "naćve", "orački hleb" ili "zakončići".

Šetnjom kroz tri tematske zbirke (etnografsku, arheološku i likovnu) upoznaćete se sa oruđima za obradu zemlje, žrvnjevima, alatima i posudama za pripremu hleba, furunama i ognjištima. U okviru muzeja Jeremija smeštena je i vredna biblioteka od 1550 knjiga, starih kuvara, kataloga i brošura a sagrađena je i crkvica posvećena upravo - hlebu nasušnom, a u ovom prostoru se povremeno organizuju i školske i umetničke radionice, promocije i koncerti.

Fruška gora je raj za šetače. U našoj zemlji nema još jedne planine sa ovoliko odlično markiranih staza različitih dužina i to za svačiju kondiciju i ukus. Neke od najčešće preporučivanih su staza od Karlovaca do Stražilova (a može se nastaviti i dalje do manastira Velika Remeta i Grgeteg pa kružno nazad do Stražilova).

Vrlo je posećena i staza Popovica - Sremska Kamenica kao i kružna staza od Iriškog venca do manastira Staro i Novo Hopovo. Iz banje Vrdnik ucrtane su tri staze različitih dužina do Hopova i Iriškog venca i nazad. Ako ste sada, s dolaskom proleća, osetili potrebu da provedete više vremena u prirodi a nemate ideju kako da to ostvarite u sopstvenoj režiji, možete se obratiti PD "Naftaš" Novi Sad koje skoro svakog vikenda organizuje celodnevne šetnje po Fruškoj gori.

I za kraj, kada dobro ogladnite od ovoliko doživljaja, red je da se negde odmorite uz trpezu a možda i malo muzike. U Novom Sadu i Petrovaradinu radi mnogo izuzetno dobrih restorana. Uz već pomenutu čardu u Sremskim Karlovcima, predlažemo i restoran "Lugarnica" u samom nacionalnom parku u blizini Iriškog venca sa izvanrednim specijalitetima od divljači i "baštom" koja je u stvari prelep šumski proplanak. Još jedna od opcija je i neki od restorana sa tamburašima u banji Vrdnik.

Ova banja (koju su još stari Rimljani koristili za oporavak vojnika), sa svojim otvorenim i zatvorenim bazenima hotela "Termal" i lekovitom vodom od 40 stepeni je veoma omiljeno i posećeno izletište, naročito zimi kada se brčkate u vrućoj vodi, a kroz staklene zidove posmatrate sneg koji veje po okolnim četinarskim šumama. U Vrdniku se može naći i veoma pristojan smeštaj u komfornim privatnim kućama i brvnarama.