- Sardinija je jedna od najpoznatijih plavih zona, a u planinskom delu ostrva živi neuobičajeno mnogo stogodišnjaka.
- Istraživači dugovečnost povezuju sa kretanjem, jednostavnom ishranom, manje stresa i snažnim porodičnim i zajedničkim vezama.
Italijansko ostrvo Sardinija ima jednu od najpoznatijih "plavih zona“ na svetu – područja u kojima je zabeležen izuzetno veliki broj ljudi koji doživljavaju duboku starost. Ta zona nalazi se u centralnom i istočnom, uglavnom planinskom delu ostrva. Upravo ovde istraživači su uočili neuobičajeno veliki broj stogodišnjaka, ali i nešto još zanimljivije – mnogi od njih i u dubokoj starosti ostaju pokretni, vitalni i aktivni.
Zato pitanje nije samo koliko dugo ovi ljudi žive, već i kako žive. Mnogo vremena provode u pokretu, hrane se jednostavno, oslanjaju se na lokalne namirnice i ostaju snažno povezani sa porodicom i zajednicom. Septembar je idealna prilika da posetite ovaj italijanski biser, cene su sada niže, a jefftine avio-karte i dalje dostopne.
Sela zaštićena od modernog ubrzanog života
Sardinija je kao jedna od prvih "plavih zona“ identifikovana 1999, nakon istraživanja koja su pokazala neuobičajeno veliki broj stogodišnjaka u pojedinim delovima ostrva.
Ipak, ne postoji jedna tajna dugovečnosti. Prema rečima Đuzepea Fornija, menadžera jednog lokalnog hotela, postoji više faktora, među kojima su opušteniji način života i manje stresa.
Plava zona ne obuhvata celu Sardiniju. Reč je uglavnom o planinskim i ruralnim delovima centralne i istočne Sardinije, gde su ljudi generacijama živeli u manjim i relativno izolovanim zajednicama.
Istraživanja su prvobitno izdvojila 14 sela, dok se posebno navode Arzana, Baunei, Seulo, Talana, Urzulei i Villagrande Strisaili.
Način života koji doprinosi dugovečnosti
Za razliku od obalnih delova ostrva, danas poznatih po turizmu, planinska područja u unutrašnjosti Sardinije dugo nisu bila lako dostupna. Strmi predeli, udaljena sela i ograničene saobraćajne veze otežavali su putovanje, a stanovništvo je bilo snažno oslonjeno na poljoprivredu i stočarstvo.
Ta geografska izolovanost značila je i manje kontakta sa velikim gradovima i promenama koje su zahvatale ostatak Evrope. Ljudi su generacijama živeli u istim zajednicama, negovali porodične veze i zadržavali tradicionalne navike u ishrani i svakodnevnom životu.
Upravo se kombinacija fizičke aktivnosti, tradicionalnog načina života i snažne društvene povezanosti često navodi kao jedan od mogućih razloga zbog kojih je ovaj deo Sardinije postao poznat po izuzetnoj dugovečnosti.
Pogledajte u našoj galeriji Sradiniju u nekoliko slika:
Jednostavna ishrana i mnogo kretanja
Ishrana stanovnika ovog dela Sardinije tradicionalno se zasniva na povrću, mahunarkama, integralnim žitaricama i drugim lokalnim namirnicama, dok se meso i prerađena hrana konzumiraju u manjim količinama.
Međutim, dugovečnost se ne može pripisati jednoj namirnici ili jednoj "tajni“. Mnogo je verovatnije da je rezultat kombinacije različitih faktora – genetike, načina života, okruženja, fizičke aktivnosti, ishrane i društvenih odnosa.
Stanovnici ovih područja nisu morali da odlaze u teretanu kako bi ostali aktivni. Njihova svakodnevica podrazumevala je mnogo hodanja, rada u prirodi, brige o domaćinstvu i kretanja po brdovitom terenu.
Možda je upravo u tome jedna od najzanimljivijih lekcija Sardinije. Dugovečnost se ne mora tražiti u jednoj posebnoj namirnici ili komplikovanoj rutini. Ponekad se krije u jednostavnijem životu – više kretanja, manje stresa, kvalitetnoj hrani, vremenu provedenom sa porodicom i osećaju da pripadamo zajednici.
Pogledajte u našoj galeriji kako izgleda Keltsko selo u Srbiji:
Na Sardiniji se, čini se, dugovečnost ne traži u jednoj tajni. Ona je deo svakodnevnog života.
BONUS VIDEO:
stil.kurir.rs/Sensa
