Mnoge se legende ispredaju o perunici a po jednoj od njih, prelepi cvet nastao je od suza grčke boginje Iris, glasnice Zevsa, koja je napustila Olimp da ljudima izdaje božanske naredbe i štiti ih od nevolje.

Jednoga dana posmatrala je borbu sunca i kišnih oblaka na nebu. Sa prvim kapima tople kiše, pojavila se duga što je u boginji pokrenulo snažne emocije pa je zaplakala. Čim su njene radosnice pale na tlo, iznikla je stabljika sa dva cveta - belim i ljubičastim.

Fascinirana dugom, Iris odluči da ljudima podari energetski štit, auru (raznobojnu poput duge) koja će ih čuvati od nesreće i bolesti, ali im dati i određene moći, a ukoliko se kojim slučajem ošteti, iceliće je ovaj cvet.

Antički pisci, poput Teofrasta, Nikandara i Plinija, zabeležili su da je perunika bila vrlo cenjena u tadašnjoj medicini, naročito pasta spravljena od ovog cveta, čiji je intenzivni miris podsticao vančulne sposobnosti.

Sa tim ciljem ezoteristi i danas izvode ovaj ritual: u noći punog Meseca pažljivo se iskopaju tri stabljike ljubičaste perunike s cvetom i korenom, uzdignu se prema mesecu, a nakon toga tri puta se izgovori: "Iris ima moći koje će meni dobro doći da ostvarim želju svoju i primim energiju tvoju".

Simbol vernosti, čistoće i prosvetljenosti: lotosov cvet...

Stabljike se potom unose u kuću i pod svetlošću devet srebrnih sveća od korena se odvajaju drškice sa cvetom. Lukovica se lagano prstima truni na parče ljubičastog platna i ostavi da se suši, a cvetovi se poređaju u praznu čašu i ostave pored prozora.

Posle 15 dana, zapali se devet srebrnih cveća i na tkaninu gde se sušila lukovica istruni još tri cveta perunike, uz izgovaranje bajalice. Zatim se tkanina sa sadržajem preklopi u trougao i sa svih strana opšije ljubičastim koncem.

Amajlija se uvek nosi uza se, u nekom medaljonu ili zakačena na neki deo odeće. Za one koji meditiraju, savetuje se da naprave tri ovakva talismana i drže ih ispred ili oko sebe, dok se relaksiraju.

Izvor: Magična zona