"Zalazak sunca uvek je lepši kada je nebo prošarano oblacima nepravilnih oblika, jer samo tako ono može da održi različite boje koje čine snove i stihove pesnika", napisao je Paolo Koeljo u svojoj knjizi "Rukopis iz Akre" iz koje ...
Ljudi uvek kažu: „Važna je unutrašnja, a ne spoljašnja lepota." Ništa nije toliko daleko od istine. Da je tako, zašto bi se cveće toliko trudilo da privuče pažnju pčela? Zašto bi se kapljice vode pretvorile u dugu kada se susretnu sa suncem? Zato što priroda žudi za lepotom i zadovoljna je tek onda kada je može slaviti. Spoljašnja lepota je vidljiv deo unutrašnje lepote. Pojavljuje se kroz svetlost koja svakome isijava iz očiju. Nije važno je li ta osoba loše odevena ili nije u skladu s opšteprihvaćenom idejom elegancije, ili se uopšte ne brine kako će zadiviti one oko sebe.
Tuđi sud
Lepota je prisutna u svemu stvorenom, ali opasnost leži u tome što smo mi kao ljudi, često udaljeni od božanske energije i zbog toga dopuštamo da nas zavede tuđi sud. Poričemo vlastitu lepotu jer je drugi ne mogu ili ne žele prepoznati. Umesto da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, pokušavamo imitirati ono što vidimo oko sebe. Težimo da budemo poput onih za koje svi kažu da su "lepi". Ubrzo, naša duša slabi, naša volja se smanjuje, i sav naš potencijal da ulepšamo sviet nestaje.
Paolo Koeljo: Mojih 25 smernica za sreću
Prestajemo biti mesečina i postajemo lokva u kojoj se ona ogleda
Zaboravljamo da je svet onakav kakvim ga zamišljamo. Prestajemo da budemo mesečina i postajemo lokva u kojoj se ona ogleda. Sutradan će sunce da isuši tu vodu i neće ostati ni traga. A sve to samo zato što nam je neko nekada rekao: „Ti si ružan" ili „Ona je lepa." Sa samo tri reči uspeli su nam oduzeti samopouzdanje koje smo posedovali. I postajemo ružni i ogorčeni.
