Fjodor Mihajlovič Dostojevski, veliki ruski pisac koji je svojim delima svetskoj književnosti do ogroman doprinos, bio je i sjajan psihoanalitičar, čovek koji se razumeo u ljudske duše, što je dokazano i u tumačenju likova iz njegovih romana. "Tajna čovečijeg života nije u tome da samo živi, već u tome zašto živi." - jedan je od značajnih citata Dostojevskog.
Dostojevski je identifikovao kod čoveka 3 vrste glavnih strahova - ovoga se većina boji: da veruje nekome, govori istinu i da bude svoj.
1. Plašimo se da verujemo drugim ljudima.
Ovo nastaje iz raočaranja i negativnih odnosa koje smo imali u prošlosti. Mnogi ljudi se u jednom delu svog života, često u detinjstvu, osećaju prevareno, iznevereno, napušteno. Kada osetite nepravdu na svojoj koži i neko vas povredi, uglavnom dolazi do straha da nekome pnovo verujete.
2. Bojimo se reda kažemo istinu.
Pošto smo iskusili bol zbog gubitka poverenja, plašimo se da kažemo istinu. Takođe, plašimo se da iskrneo nekome nešto kažemo iz straha d ane izgubimo njegovo prijateljstvo i naklonost. Ili se možda plašimo da nas neće razumeti i neće prihvatiti takve kakvi smo. Kada ne govorimo istinu, postajemo još udaljeniji od drugih ljudi. Tako samo pogoršavamo odnose i odlazimo u drugu krajnost - postajemo licemerni.
3. Plašimo se da budemo sami.
Još od detinjstva, kada smo posebno vezani za roditelje, javlja se strah od samoće. Iako je za mnoge ovaj strah prirodan, on je opet negativan, jer je strah. Ne dopušta vam da živite slobodno i samostalno, već vam je stalno potreban neko. Zbog ovog straha ljudi su skloni da često ulaze i loše odnose samo kako ne bi ostali sami.
"Morate govoriti oči u oči ... tako da se duša može čitati na licu, tako da se srce izražava u zvucima reči. Jedna reč izgovorena sa ubeđenjem, sa potpunom iskrenošću i bez oklevanja, licem u lice, znači mnogo više od desetina listova papira prekrivenih slovima." - Dostojevski.
Izvor: Sensa