Ako često razmišljate o svom životu i ponekad mislite da je sve krenulo nizbrdo, važno je da se setite da sve zavisi od ugla iz kojeg posmatrate svoju realnost. Jedna priča vam može pomoći da izvučete važnu pouku ako ste često nesigurni, plašite se neizvesne budućnosti i ne možete da se otrgnete iz pesimizma.
Padala je kiša. Bila je noć, a vreme tiho i spokojno. Dve kapi, padajući jedna pored druge, počele su da razgovaraju. Plašile su se da će jedna drugu u padu izgubiti, pa su se uhvatile za ruke. Jedna od njih radosno reče: "Kako je lepo leteti i uživati u letu".
"Mi ne letimo, već samo padamo." - odgovori druga kapljica tužnim glasom.
Druga je nastavila - "Uskoro emo se susresti sa zemljom i učiniti je plodnom, obradovaćemo travu, cveće i useve." Veselo i sa puno radosti i išćekivanja govorilaje kapljica.
Druga tužno odgovori - "Ne! Mi letimo u susret smrti. Pašćemo na zemlju i tamo će nas zgaziti - nestaćemo."
"Ne očajavaj tako!" - reče prva kap. "Postaćemo potočić i krenuti pravo ka moru! Živećemo večno!"
Prva kap je ostala odlučna - "Ne! Spojićemo se sa drugim kapljicama kiše i tako ćemo zauvek iščeznuti."
U tom trenutku dve kapi su završile razgovor, pustiše ruke, odvojiše se i svaka poleti na svoju stranu - baš ka onoj sudbini koju je sama sebi odredila.
Pouka ove priče jeste da imamo svu slobodu da biramo kakav će nam život biti - pozitivan, lagodan, lak i lep, ili negativan, mračan, pun strepnji i pesimizma.
Ne zaboravite reči Oca Tadeja - "Kakve su nam misli, takav nam je život!"
Izvor: Sensa