Sledeća priča o siromašmnom ribaru i načinu na koji mu se promenio život podstiče nas da razmislimo o promeni, da se ne plašimo da zakoračimo u novu fazu života, i podseća da često zaslužujemo i možemo više nego što smo mogli da zamislimo.
Živeo jednom davno jedan siromašan ribar. Zajedno sa svojom porodicom, provodio je dane u bednoj kolibi. Od najvrednijeg imao je samo stari čamac, koji je bio mnogo puta krpljen.
Jedne kišne noći, lutalica je pokucala na kolibu – sedokosi starac. Ribar i njegova žena su ga srdačno primili, uspavali na najboljem mestu. Ujutru su ga nahranili onim što je bilo u kući.
Starac je bio dirnut tako toplom dobrodošlicom. Video je da ga siromašni ljudi ne štede ni najboljeg što samo oni imaju. Kad je krenuo dalje, upitao je:
- Dobri ljudi, kako da vam se zahvalim na tako toploj dobrodošlici?
Ribar je odgovorio:
- Vidim, starče, da mnogo hodaš po svetu. Videli ste različite ljude, i siromašne i bogate. Zaista želim da čujem od vas savet – kako da se izvučem iz siromaštva. Šta treba da uradim za ovo.
Starac ga lukavo pogleda i reče:
- Potopi svoj čamac.
Starac se oprostio sa vlasnicima i krenuo svojim putem. Ribar i njegova žena su se dugo gledali u nedoumici.
- Šta on govori? Da li je starac potpuno poludeo? Kako da potopim svoj ćamac. Moj čamac i moj zanat je jedina stvar koja nam pomaže da uopšte ne umremo od gladi, rekao je ribar.
Prošlo je malo vremena. Ribar je nastavio da peca u svom selu. Njegova porodica jedva je imala dovoljno hrane. Kada je počeo jak uragan, ribar se jedva spasio, ali se čamac nije mogao spasiti. Nastala je jaka rupa, a čamac je potonuo za nekoliko minuta.
Ribar je bio veoma tužan zbog svog čamca i shvatio je da nema šta da kupi novi. Spremio se da krene i prošetao obalom reke. Išao je u razna sela u potrazi za poslom. Dugo vremena nije imao sreće, ribari nisu bili potrebni nigde, a nije imao druge veštine.
Ribar je otišao dalje i odlutao u veliki grad. Tamo je bilo mnogo brodova i čamaca. Bilo je i ribarskih i izletničkih čamaca, bilo je brodova i bogatijih i siromašnijih. Ni tu nije bilo ribara. Ali ribar nije hteo da ode odatle, seo je na mol i divio se različitim čamcima.
Odjednom je ugledao čoveka koji pokušava da popravi svoj čamac. Ribar se na svom starom čamcu tako vešto obučavao da ga popravi da mu nije bilo teško pomoći čoveku da reši problem ovde za tren. Velikodušno mu je platio pomoć i otplovio na svom čamcu.
I drugi ljudi koji žive i rade u blizini takođe su počeli da se obraćaju ribaru za pomoć.
I sada nije samo popravljao čamce. Čak je bio pozvan da pomogne u izgradnji broda. Tako je ribar tokom leta uštedeo dobar iznos. Nastanio se u ovom gradu, kupio kuću, kupio dobar čamac, nastavio sa popravkom. Preselio porodicu. Sada se definitivno ne bi mogli nazvati siromašnima. Ljudi iz celog kraja su mu se obraćali sa zahtevima da im popravi čamce.
Sada shvatam koliko je taj starac bio u pravu. Bilo je krajnje vreme da potopim svoj stari čamac - osmehnu se ribar.
Ne plašite se promena. Ako vam mnogo toga u životu ne odgovara, onda se ne treba držati toga. Nemojte se plašiti da probate nešto novo. Uobičajene tuge i nevolje su mnogo gori od nove faze, koja može doneti mnogo koristi i radosti.
Izvor: Sensa