Ekart Tol je nemački duhovni učitelj, govornik i autor koji je stekao svetsku slavu svojom knjigom "Moć sadašnjeg trenutka“ , objavljenom 1997. godine. Njegovo pravo ime je Ulrih Leonard Tol, a rođen je 1948. godine u Nemačkoj.
Sa 29 godina, Tol je doživeo ono što opisuje kao duboko duhovno prosvetljenje. Nakon godina depresije i unutrašnje patnje, jednog dana je doživeo snažnu unutrašnju tišinu i osećaj oslobođenja od ega, događaj koji je postao temelj njegove kasnije filozofije, prema Hack Spiritu.
Predstavljamo vam osnovne postulate Toleove filozofije, koji mogu poslužiti kao vodič za pravilan život.
1. Duboko shvatite da je sadašnji trenutak sve što ikada imate
Mnogi ljudi sadašnji trenutak vide kao prelaznu zonu, neku vrstu čekaonice gde strpljivo sede, listajući mentalne "dnevnike prošlosti“ i čekajući da se vrata konačno otvore nečemu boljem. Ali Tolova misao razbija tu iluziju: nema druge prostorije osim ove. Sve što je stvarno i vredi živeti dešava se upravo sada.
Kad god osetite da žurite ka nečemu, bilo da je u pitanju unapređenje, poruka na telefonu ili vaš sledeći cilj, vredi zastati i svesno udahnuti. Taj kratak trenutak svesnosti ima moć da prekine unutrašnji narativ ega koji šapuće: "Bićeš srećan kada…“
Pokazalo se da ova vrsta zaustavljanja, čak i na samo 10 sekundi, poboljšava raspoloženje i fokus. Naučna istraživanja o svesnosti potvrđuju ono što Tol uči: sadašnjost nije hodnik do sreće; ona je sreća sama po sebi, pod uslovom da je neko dovoljno budan da je primeti.
2. Gde god je bes, uvek se ispod njega krije bol
Bes je često prva stvar koja se vidi i čuje - oštar ton, stisnute pesnice, napetost u telu. Ali ispod te reaktivne površine gotovo uvek leži nešto tiše i dublje: bol koji nije viđen, priznat ili izražen.
Psihologija ovaj proces prepoznavanja naziva emocionalnom suptilnošću, veštinom imenovanja osećanja ispod osećanja. Kada se ispod besa prepoznaju povređenost, razočaranje ili osećanja nedovoljnog cenjenja, otvara se prostor za istinsku komunikaciju i razumevanje.
U trenucima besa, korisno je zastati i postaviti pitanje: "Koji bol se krije ispod ovoga?“ Ego ne voli ovo pitanje, jer gubi svoju dominantnu ulogu, ali prisutnost nije usmerena na to da bobedi, već da svedoči, razume i razlabavi ono što je potisnuto.
3. Prepoznavanje dobra koje već imate u svom životu temelj je svakog izobilja
Vežbanje zahvalnosti se često smatra klišeom ili površnom tehnikom ličnog razvoja. Ali kada se upari sa jednostavnom, svakodnevnom aktivnošću poput šetnje, njen uticaj postaje duboko opipljiv.
Na primer, tokom mirne jutarnje šetnje, dovoljno je da u sebi nabrojimo tri sasvim obične stvari za koje čovek može biti zahvalan, kao što su težina sopstvenih koraka, nečiji pas koji njuška oko drveća ili miris sveže pokošene trave. Posle samo nekoliko minuta, pažnja se prebacuje sa onoga što nedostaje na ono što je već prisutno.
To nije duhovna iluzija, već potvrđena naučna činjenica. Istraživanje sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu pokazuje da redovna praksa zahvalnosti poboljšava san, snižava krvni pritisak i pozitivno utiče na zdravlje srca.
4. Smrt je skidanje svega što nisi ti. Tajna života je "umreti pre nego što umreš" - i otkriti da smrt ne postoji
U početku, ova rečenica može delovati teško ili zastrašujuće. Međutim, ona zapravo otkriva duboko oslobađajuću istinu: gubitak ne mora biti kraj, već povratak svom autentičnom ja.
U savremenom društvu, identitet se često konstruiše na osnovu uloga, statusa i dostignuća. Kada se bilo koji od ovih spoljašnjih slojeva izgubi, bilo kroz poslovni neuspeh, promenu odnosa ili gubitak titule, to se doživljava kao lični pad. Pa ipak, u Toleovoj interpretaciji, takvi trenuci predstavljaju "smrt“ iluzija koje nikada nisu bile prava ličnost.
Ova ideja ima duboke paralele u budističkoj praksi maranasati, ili svakodnevnog razmišljanja o prolaznosti i smrti. Posmatrajući ono što može izgubiti, čovek dolazi do svesti o onome šta ostaje: prisustvo bez etiketa, slobodno od ega.
5. Možete izgubiti samo ono što imate, ali ne i ono što jeste
U kulturi usmerenoj ka uspehu i dostignućima, brojevi često postaju mera lične vrednosti, izgleda, rezultata, prihoda, uspeha. Kada ovi spoljni indikatori padnu, osećaj samopoštovanja često pada sa njima.
Tolova rečenica vraća fokus na ono što je nepromenljivo: dostignuća i uspeh su promenljivi i prolazni, ali svest, ono što jesmo u svojoj suštini, ostaje netaknuta.
Povezivanje samopouzdanja sa uspehom stvara stalni osećaj konkurencije za sopstvenu vrednost. Umesto da se identifikujete sa ulogama (ja sam uspešan preduzetnik), fokus pomerite na fundamentalnu istinu: "To je ono što radim, ali to nije ono što jesam.“
BONUS VIDEO: