- Nenajavljene posete su 80-ih i 90-ih bile normalne, a danas ih mnogi doživljavaju kao zadiranje u privatnost i granice.
- Autor poručuje da bliskost ne znači neograničen pristup tuđem vremenu i prostoru, pa je kratka najava pre dolaska često dovoljna.
Ako ste odrastali tokom osamdesetih i devedesetih godina, verovatno se sećate vremena kada su prijatelji ednostavno dolazili na vrata, bez prethodne najave i dogovora. Ako vam je bilo dosadno, uzeli biste jaknu i otišli do druga ili drugarice, nadajući se da su kod kuće. Nije bilo neobično ni da neko pozvoni baš u trenutku kada porodica ruča ili odmara.
Danas je takvo ponašanje mnogo ređe, a mnogi bi nenajavljeni dolazak smatrali nepristojnim. Ipak, razlika nije samo u vremenu u kojem živimo već i u tome kako razumemo privatnost i lične granice.
Zašto su se pravila promenila?
Nekada su ljudi češće spontano provodili vreme jedni sa drugima. Kuće i stanovi bili su mesta okupljanja, a nenajavljena poseta često se doživljavala kao znak bliskosti. Ako bi vam prijatelj došao na vrata, to je značilo da želi da vas vidi, bez mnogo planiranja i komplikovanja.
Danas su nam telefoni omogućili da se lako dogovorimo unapred, ali su istovremeno promenili naša očekivanja. Mnogi ljudi imaju užurban raspored, rade od kuće, brinu o deci ili jednostavno žele da slobodno vreme provedu sami. Zato im iznenadna poseta može predstavljati opterećenje, čak i kada dolazi od bliskih prijatelja ili rođaka.
U galeriji ispod pročitajte mudre citate Vedrane Rudan!
Da li je nenajavljena poseta danas znak nevaspitanja?
Ne nužno. Nekome je spontani dolazak i dalje prirodan način održavanja bliskosti, dok drugima predstavlja zadiranje u privatnost. Nijedan od ova dva pristupa sam po sebi ne znači da je neko bolji, hladniji ili manje druželjubiv.
Suština je u poštovanju različitih potreba. Ono što jednoj osobi deluje kao lep gest, drugoj može da izazove stres. Zato je kratka poruka pre dolaska često sasvim dovoljna da se izbegnu neprijatnosti i pokaže obzir prema domaćinu.
Važno je i da ne pretpostavljamo da bliskost podrazumeva neograničen pristup nečijem vremenu i prostoru. Čak i kada smo sa nekim godinama prijatelji, ta osoba ima pravo da bude umorna, zauzeta ili jednostavno neraspoložena za društvo.
Granice ne znače da smo se udaljili jedni od drugih
Možda su se nekada vrata otvarala bez najave, ali to ne znači da je takav običaj bio idealan za svakoga. Isto tako, današnje dogovaranje unapred ne mora da znači da su ljudi postali hladniji i manje bliski.
Prava bliskost podrazumeva da možemo da kažemo šta nam prija, ali i da prihvatimo da drugi imaju drugačije navike. Ako volite spontane posete, možete to otvoreno da kažete prijateljima. Ako vam je važna najava, imate pravo da to tražite bez osećaja krivice.
Na kraju, nije najvažnije da li se dolazi bez poziva ili uz prethodnu poruku, već da li se obe strane osećaju prijatno i poštovano.
A šta vi mislite? Da li biste danas otvorili vrata prijatelju koji je nenajavljeno došao na kafu ili biste ipak voleli da vam se prvo javi?
BONUS VIDEO: