Kad se rodimo, sami sebi smo centar sveta. Sve se vrti oko nas i svi skaču ne bi li zadovoljili našu najmanju potrebu. Ne vidimo granicu gde počinjemo mi, a gde završava svet. I čije su potrebe važne.
Sa svetom smo jedno! Kad smo gladni, žedni ili mokri – plačemo, i spas dođe u isti čas. Kad nam bilo šta nije po volji, vrištimo i naše potrebe su odmah zadovoljene. Jedini je uslov da smo se rodili u porodici kojoj je stalo do nas, a veština njihovog zadovoljavanja naših potreba postaje i merilo kojim ocenjujemo koliko smo voljeni.
Strah od odbijanja
Ali vreme teče. Rastemo i sazrevamo. Odrastajući počinjemo da shvatamo da osim nas postoje i drugi ljudi, a njihove potrebe su podjednako, a ponekad i važnije od naših. Počinjemo da osećamo da smo mi i svet oko nas odvojeni i sve nam je jasnija granica između nas i drugih ljudi. I to nas plaši. Strahujemo da nismo voljeni.
Ponekad želimo ljubav do te mere da nas je strah da odbijemo bilo čiji zahtev. Bojimo se i nismo u stanju da postavimo zdrave granice. Plašimo se odbacivanja, imamo strah da ćemo nekoga povrediti ili pak sami biti povređeni, strah da će nas drugi smatrati sebičnima i uskogrudnima. Rešenje je poštovanje tuđih granica i postavljanje sopstvenih. Time zapravo preuzimamo odgovornost da se dobro osećamo u njihovoj blizini, ali i u svojoj koži.
Ključ postavljanja zdravih granica je samopouzdanje, ali i svest o tome da imate pravo da reagujete na zahteve onih koji vas okružuju. Tipičan primer je odnos između zahtevnog deteta i majke koja ispunjava svaku njegovu želju. Kad se ponavljanjem tipičnih detetovih reakcija (pogotovo kad dete i nije više tako malo) stvari dovedu do usijanja ili majčinog nezadovoljstva, dolazi do sukoba. No sukobljavanje nije pravi način rešavanja problema.
Da li znate da postavite granice koje su toliko jasne i čvrste da drugi i ne pokušavaju da ih pređu? Ili pak drugi nasrću na vas non-stop? Ako spadate u one koji ne znaju da kažu „ne”, vreme je da svoj problem osvestite i učinite korake koji će vam pomoći da bez naknadnih reakcija, ljutnje i prepreka živite u saživotu sa svima koji vas okružuju. I najbolje komšije deli čvrsta ograda.
Ljubav prema sebi
Zahteve drugih ljudi često automatski ispunjavamo, a kad osetimo iscrpljenost zbog stalnog ispunjavanja tuđih želja (uprkos svojima) ili osetimo nezadovoljstvo zbog načina na koji drugi postupaju sa nama, ne znamo tome da stanemo na kraj. Ponekad se čak i brzopleto guramo, ničim izazvani, i ponudimo nešto zbog čega posle zažalimo.
Predlažem da promenu počnete iznova učeći korake koji će vam omogućiti da stazom svog života koračate radosno, sa osećajem da ste okruženi ljubavlju, ne samo onih koji vas okružuju već i sopstvenom.
Proverite svoja uverenja koja su temelj straha od postavljanja jasnih granica, pravila, uslova. Često je prepreka promeni i učenju postavljanja granica tvrdokorno uverenje koje čuči u našoj podsvesti i ne da nam napred. Prihvatite unapred da je reći „ne” kada to želite ili kad je potrebno, potpuno ispravno. Zapravo je još bolje da shvatite kako reč „da”, kada nekoga zapravo želite da odbijete, vodi u nezadovoljstvo i da će neko zbog tog vašeg „da” zažaliti.
Budite svesni svojih osećanja i potreba pa ćete lakše s razumevanjem ispuniti i sopstvena i tuđa emocionalna očekivanja. Često zbog straha ne možemo da postavimo zdrave granice. Strah nas je da ćemo biti odbačeni ili povređeni ili da će nas smatrati osobom koja ne mari za druge.
Ponekad je nemogućnost postavljanja granica posledica lošeg iskustva u sličnim situacijama. No, ako ste svesni svojih osećanja i potreba, lakše ćete s razumevanjem ispuniti emocionalna očekivanja, svoja i tuđa.
Jačajte samopouzdanje – svest o tome da imate pravo da reagujete na zahteve onih koji vas okružuju. U nekim situacijama se toliko poistovetimo sa određenom ulogom da nam neispunjavanje obaveza koje iz nje proističu ugrožava pozitivnu sliku o sebi. Takođe, iako vam se može činiti da neko od vas očekuje razumevanje, on zapravo očekuje samo konzistentnost i samopoštovanje. Ispitujući vaše granice, ispituje samo stepen vaše verodostojnosti. Kad steknete više samopouzdanja, praktikujte novostečenu veštinu i na onima koji su malo zahtevniji. Za one kod kojih unapred očekujete otpor, osigurajte privatnost komunikacije i unapred odredite uslov bez kog ne možete ili ne želite dalje.
Ovladajte asertivnom komunikacijom i postavite jasne i čvrste granice neutralnim
tonom, sa što manje reči. Nikad nemojte udovoljiti zahtevu koji vas vređa ili vam smeta. Odmah pređite na stvar – recite „ne” kada to želite. Donesite odluku da ćete svoje granice braniti bez obzira na reakcije drugih i unapred budite spremni da odnosi zbog toga mogu da budu i prekinuti.
Postavljanje granica, poput svih veština, zahteva vežbu. Upornim ponavljanjem novog pravila otvorićete nove mogućnosti. Vežbajte novo ponašanje – bićete svakim danom sve bolji. Isprobajte novo umeće na onima za koje ste sigurni da će prihvatiti i poštovati vaše nove granice. Osigurajte privatnost u komunikaciji sa onima za koje mislite da će vam se suprotstaviti. Ako brinete zbog toga kakvu će reakciju izazvati vaše promenjeno ponašanje (postavljanje granica), opustite se – konzistentno ponašanje uz pristojnost koju ćete pritom pokazati, ali i odlučnost da ne pređete svoje granice, rezultiraće prihvaćanjem vaših novih granica. Zato počnite da vežbate.
Budite strpljivi. Put do ispunjenosti mirom i ljubavi može biti dug i pun izazova. Samo oni koji prihvate realne okolnosti i ne obeshrabre se, bez obzira na dužinu ili težinu puta, imaju priliku da iskuse ispunjenje. Biti strpljiv ovde je uslov bez kog se ne može. Ne odustajte, setite se da je važan put, a ne odredište. Tada ćete ispunjenje osetiti čak i ako se ljubav kojoj težite ne pojavi otelotvirena u nekom drugom, već osetite ljubav prema samima sebi.