Promena u dojci: kada čvorići ne treba da nas brinu

U dojci nastaju i dobroćudne promene, one koje čak ne zahtevaju ni hirurško ni lečenje medikamentima. Kakva je priroda promena u dojci može da se utvrdi kliničkim pregledom. Dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom kod mlađih i mamografijom kod starijih žena, kao i patohistološkom analizom.

"Fibroadenomi narastu uglavnom od jednog do tri centimetra, a ovu veličinu, najverovatnije, dostignu u prvih 12 meseci od nastanka" objašnjava u intervjuu Novostima primarijus dr Neven Jokić, hirurg Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. "Posle toga godinama miruju ili rastu veoma sporo. Stav većine hirurga koji se bave lečenjem tumora dojke jeste da se promene koje se otkriju u uzrastu do 25 godina, a za koje se svim metodama dokaže da su dobroćudne, prate na svakih šest meseci.

Kada se otkriju u uzrastu od 25 do 35 godina lekar mora da bude veoma obazriv prilikom odlučivanja. Ženama koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno neku blisku srodnicu po ženskoj liniji koja je imala karcinom dojke, treba predložiti hirurško uklanjanje promene. Kod starijih od 35 godina, ako ne postoji podatak da je ranije postojala promena, savetuje se hirurško uklanjanje."

Može li dobroćudni fibroadenom vremenom da postane zloćudan?

"Dobroćudni tumori, u principu, nikada ne postaju maligni, sem ako u startu nije napravljena neka greška u dijagnozi. U fibroadenomu se izuzetno retko razvijajaju karcinomi, statistika kaže svega u 0,002 odsto slučajeva."

Kako nastaju i koliko mogu da narastu fibroadenomi?

"Umnožavanjem žlezdanog tkiva (proliferacijom) dolazi do stvaranja tumora, a šta taj mehanizam pokreće i zašto se to dešava, ne znamo. Uglavnom su veličine od jednog do tri centimetra. Svi veći od pet centimetara nazivaju se gigantski. U našoj praksi najveći fibroadenom koji je hirurški uklonjen iz dojke devojčice od 15 godina bio je velik 17 centimetara."

Koje veličine tumori moraju da se operišu?

"Svi tumori koji su veći od tri, a naročito od pet centimetara, zahtevaju hirurško lečenje. Kod tumora koji imaju brz rast, više od jednog centimetra za godinu dana, takođe treba savetovati hirurško lečenje. Pored fibroadenoma u benigne tumore ubraja se i filodni tumor dojke, koji može da bude i maligne prirode ili tzv. granični. Klinički, tumori do pet centimetara najčešće su dobroćudni, a za one veće, postoji sumnja u malignitet i uvek se savetuje hirurško lečenje."

Da li su svi fibroadenomi jasno ograničeni?

"Ne. Nekada fibroadenomi mogu da se razviju unutar izvodnih kanalića dojke. Tada nisu jasno ograničeni kao klikeri. Takvu promenu je bolje hirurški ukloniti i poslati na patohistološku analizu."

Kakva je verovatnoća da se jednom uklonjeni firbroadenom ponovo stvori?

"Žene koje su sklone stvaranju tumora imaju veći rizik da se ista dobroćudna promena formira u istoj ili drugoj dojci."

Koliko traje operacija?

"Benigni tumori se rade u kratkotrajnoj opštoj anesteziji u okviru dnevne bolnice Instituta...

PageBreak

Druge promene na dojkama i mamografija

...Traju do 30 minuta. Pacijenti dva sata posle operacije idu kući."

Kada se skidaju konci?

"Obično se intervencije rade tako da pacijenti nemaju spoljne šavove. Stavljaju se resorptivni konci ispod kože, i njih organizam sam razgradi, a na kožu dojke samo sterilni flasteri koji drže priljubljenu kožu i tako se stvara ožiljak nakon operacije.

12 saveta ponovo rođene: Anita Moorjani pobedila je karcinom i otkrila ključ srećnog života...

Kod svih žena, a naročito kod mladih, kojima je estetski izgled posebno bitan, trudimo se da ožiljak bude što manji. Rezove pravimo oko koluta bradavice i već nakon pet ili šest meseci on se gotovo ni ne vidi."

Šta se dešava kada u dojci postoji više promena?

"Žene koje imaju više fibroadenoma u dojci statistički imaju veći rizik da obole od karcinoma dojke. Jer, sve ono što se dešava u organizmu i uslovljava da dolazi do pojave tumora, pa makar oni bili i dobroćudni, dokazuju da tu postoji nešto što može da uzrokuje i stvaranje zloćudnih tumora. Ako, pored toga, imaju i pozitivnu porodičnu anamnezu, i druge faktore rizika za rak dojke, taj rizik je značajno veći."

Koji su to drugi faktori rizika za rak dojke?

"Najveći faktor rizika je ženski pol. Statistički, svaka 12. žena u Srbiji će oboleti od karcinoma dojke. Drugi faktor rizika je životna dob. Sa godinama raste rizik. Takođe, na pojavu karcinoma dojke mogu da utiču i rana prva menstruacija, kasna menopauza, nerađanje, dugotrajno uzimanje hormonske supstitucije. Kako ne postoji ništa što žena može da učini da izbegne rizik od nastanka raka dojke, jedina preventiva je rano otkivanje i lečenje."

Kakve još promene mogu da se napipaju u dojkama?

Žene se često uplaše i dođu na pregled kada napipaju tzv. displazne promene, koje za razliku od formiranih tumora dojke, imaju samo dve dimenzije: širinu i visinu. Nemaju treću dimenziju, a u tkivu dojke pipaju se kao trake ili zadebljanja u dojci. Obično su bolno osetljive, menjaju se tokom mestrualnog ciklusa, stvaraju nelagodu, ali su, na svu sreću, dobroćudne prirode i ne zahtevaju nikakvo lečenje.

Smanjite rizik od raka dojke jednom jedinom vežbom...

Kada dođe žena sa takvim tegobama, uradimo sve preglede i ako nema tumorskih promena, za smanjenje bolova i nelagode savetujemo primenu razblaženih alkoholnih ili hladnih obloga na dojku. Ako i pored toga imaju izražene tegobe, savetujemo blage analgetike, kao što je 'paracetamol'."

Na šta ukazuje pojava iscetka iz bradavice?

"Nije svaki iscedak iz dojke sumnjiv, većina je, zapravo, benigne prirode. Samo krvav iscedak, u obliku svetle krvi iz bradavice, može u manje od 10 odsto slučajeva da bude znak za neko maligno stanje u dojci. Iscedak iz dojke, van laktacije, koji izgleda kao zamućena ili bleda tečnost, najčešće se javlja zbog hormonskog disbalansa u organizmu, ne zahteva nikakvo lečenje, a posebno ne antibiotsku terapiju.

Ženama savetujemo da dođu na pregled da bi se uradio citološki bris iscetka, pogotovo ako je krvav. Kod krvavog iscetka, ako je negativan rezultat, bris se ponavlja tri puta, i ako su sva tri rezultata negativna, takvu promenu samo pratimo. Ukoliko krvavi iscedak traje duže, i ako postoji neko zadebljanje iza ili oko koluta bradavice obavezno je hirurško lečenje i patohistološka analiza."

Šta još ženama može da deluje sumnjivo na samopregledu?

"Cistične promene često se pod prstima osećaju kao jasno ograničene kuglice kao i fibroadenomi. Međutim, fibroadenomi su od 'čvrstog' materijala i mogu da se uklone samo hirurškom intrevencijom, a ciste su malo mekše pod prstima, a problem se rešava jednostavnim izvlačenjem tečnog sadržaja iz ciste jednim ubodom igle. Sadržaj se šalje na citološki pregled, iako su u gotovo uvek dobroćudne prirode."

Kada treba da se radi mamografija?

"Prema vodičima za dijagnostiku i lečenje karcinoma dojke, u našoj zemlji donja granica za redovnu prvu ili skrining mamografiju, kod žena bez simptoma je 49 godina, a savetuje se da se radi na svake dve godine do 69. godine. To pak ne znači da ne može da se radi i mlađim ženama, ako je potrebno.

Mamografija najčešće ne pruža dovoljno informacija kod žena mlađih od 30 godina koje nisu rađale, jer gusto žlezdano tkivo ne daje dobar uvid u dojku. Kod žena kod kojih se napipa promena u dojci, a koje su rađale i dojile, i kod kojih je tip dojke takav da može da se uradi mamografija, radi se u bilo kojoj životnoj dobi."

Izvor: Novosti.rs