Osmeh se kaže isto na svim jezicima sveta

Besprekorno organizovani životi i turistički paket aranžmani, retko iznedre čudne, zanosne priče koje nam zatalasaju srce i maštu. Ali ako odlučimo da zategnemo pertle na patikama i napravimo prvi, makar i trapavi korak, sve postaje moguće, jer, kako reče Mika Antić „već i pogled u nebo je krilatost". Samo oni koji ne prate utabane staze znaju da su daljina, dubina i visina - od istog tkanja i mirisa.

PageBreak

Putospektiva je mesto za uzbudljive doživljaje

- „Putospektiva" je nedavno proslavila prvu godišnjicu i time se vrlo ponosim. Kada sam razrađivala ideju, imala sam veliki tremu, ali već prvog puta je došlo stotinak posetilaca, a sada će nam možda trebati i veća sala. Želela sam da zagrlim i upoznam svakoga ko je došao. Cela priča počela je da se razvija iz Vladine i moje strasti prema putovanjima, a inspiracija su mi bili i blogovi i priče nekih nama srodnih duša o neobičnim avanturama po Srbiji i svetu, bez obzira na to da li na svoje skitnje kreću nogama, čamcem, biciklom, vozom, stopom... Sada smo počeli da pravimo i izložbe putničkih fotografija, tribine i reportaže na sajtu.

Na svakom okupljanju imamo po tri gosta koji nam uz fotografije pričaju o svojim avanturama, a posetioci-slušaoci nakon toga postavljaju pitanja. Jedini je uslov da se ne govori o klasičnim turističkim putovanjima jer mi nismo turisti već putnici koji istražuju i proširuju svoje granice i u tome nalaze mnogo radosti koju žele da podele. Sa svojom porodicom mnogo putujem i tumaram ali ja putovanja ne merim samo brojem kilometara. Za mene je uzbudljiv doživljaj sve što se rodi iz trenutne inspiracije - na primer, kad šetam sa decom pored Dunava, proćaskam sa nekim čamdžijom i odjednom poželim da se nađem na drugoj strani reke pa se svi potrpamo u čamac i plovimo dok ja posmatram ushićenje u dečjim očima. Uzbudljiva mi je skitnja po Africi ali isto toliko i noćni planinarski usponi na valjevske planine kao i razne džipijade po Srbiji gde upoznajemo neverovatno zanimljive ljude i doživljavamo svakakve ludorije.

Na „Putospektivi" smo uživali u duhovitim pričama najstarijeg auto-stopera na Balkanu (74 godine), smejali se do suza dogodovštinama dvojice momaka koji su se na putu do mora biciklima izgubili tri puta ali doživeli dovoljno uzbuđenja i susreta za jedan akcioni film, slušali smo o životu na dalekom, čudnom Grenlandu. Teško je izdvojiti bilo koju priču jer je svaka jedinstvena: mladić koji je prepešačio Španiju, devojka koja je skuterom prokrstarila Indoneziju, čovek koji je po džunglama Malezije proučavao život izolovanih plemenskih zajednica, Novosađanka koja je sa detetom provela 174 dana po Južnoj Americi o kojoj je oduvek sanjala, svaka priča jedan roman, kao Šeherezadina 1001 noć. Neko je nekada lepo napisao da će uvek biti dovoljno putovanja za ljude žedne Puta.

- U ranoj mladosti su kompjuteri bili moja najveća strast. Sa 15 godina sam dobila svoj prvi kompjuter i to je bila ljubav na prvi pogled i dodir, ljubav kojoj sam bila potpuno posvećena. Odrasla sam i školovala se u Boru, Zaječaru i Londonu, a u Beogradu sam tokom studiranja na Višoj školi elektrotehnike i računarstva paralelno radila u jednoj firmi gde sam ažurirala sajtove dnevnih novina... I ubrzo upoznala sadašnjeg supruga. On je takođe programer, ali izuzetno talentovan, a uz svu ogromnu predanost poslu, nosi u sebi i neutoljivu žudnju za pustolovinama.

Privlače ga off-road skitnje džipom, ronjenje, penjanje uz stenu. Imala sam manje od 19 godina kad smo počeli da živimo zajedno a odmah i da putujemo. Oboje smo radili kao programeri ali pauze između projekata smo koristili da pobegnemo što dalje na dve-tri nedelje. Prvo smo se odlučili za Egipat koji smo u svojoj režiji proputovali vozom uzduž i popreko. To je za mene bilo sasvim novo iskustvo jer ja do tada nisam nigde putovala ali sam tada ostala trajno pelcovana avanturističkim putovanjima.

Sledeći izazov je bila Šri Lanka koja je i danas naša najveća ljubav jer smo je četiri puta obilazili. Uvek se nađe neki let po povoljnoj ceni a život tamo je mnogo jeftiniji nego ovde. Zaljubila sam se u tu zemlju i kada smo po drugi put otišli, osetila sam strašnu potrebu da produžim boravak. Naša veza nije bila u krizi ali ja sam prosto znala da moram da neko vreme budem sama i otkrijem mogu li se ja snaći bez muške podrške.

PageBreak

Ljubav je pomoć u sazrevanju

Srećom, Vlada je to razumeo. Ostala sam tamo tri čudesna meseca u bungalovu u džungli koji je držala jedna Nemica, a zatim u jednoj kućici na plaži. Savladala sam potpuno svoju uzdržanost i stidljivost. Učestvovala sam u životu lokalne zajednice, otkrivala lepotu tumaranja bez plana, sticala prijatelje iz celog sveta, razbijala svoje predrasude a svaki dan mi je bio potpuno ispunjen. Naučila sam da je osmeh jedina reč koja se na svim jezicima isto izgovara. I shvatila sam da sam se promenila i da želim da tu novu sebe delim sa čovekom koji mi je u tom mom sazrevanju s ljubavlju pomogao.

Od tada je prošlo šest godina tokom kojih su se njihovi pasoši punili pečatima a porodica se uvećavala.

- Obožavamo improvizaciju. Odemo negde avionom a onda putujemo raznim prevoznim sredstvima, ćaskajući sa ljudima svašta saznamo, tražimo hostele ili sa grupom prijatelja koje upoznajemo preko interneta iznajmimo kuću po vrlo povoljnoj ceni. Nikada nismo doživeli neku veću nepriliku. Nigde ne jurimo, menjamo planove u hodu, smejemo se svakojakim putničkim neprilikama: izgube nam prtljag, ostanemo zaglavljeni džipom celu noć u afričkoj džungli, u Indiji nas angažuju da statiramo u nekom ludom filmu u Bollywood-u.

Vlada voli Afriku zbog čarobnih pejzaža, a ja volim jugoistočnu Aziju zbog ljudi. Volim njihov mentalitet, hranu, prostodušnost, opuštenost, naročito Šri Lanku. Hoće i oni da pokušaju da te kraducnu, ali uz osmeh se sve reši i niko neće da te opljačka kao što se događa u turistički razvijenim afričkim zemljama gde je zaista potreban veliki oprez. Protumarali smo vozom i po Indiji ali se nisam u nju zaljubila. Ona je ogromna i pomalo zastrašujuća sa tim neverovatnim brojem nacija i jezika. Volela bih da je obiđem ponovo ali da se zadržimo u nekom predelu i da ga bolje upoznamo pa će se moj utisak tada verovatno i promeniti. Na Bali smo išli sa decom od 3 i 20 meseci. Za naš ukus, suviše je turistički urbanizovano a nas to zamara. Na putovanjima mi fotoaparat predstavlja produžetak ruke. Putnička fotografija je postala moja nova velika ljubav.

Tamara i Vlada danas imaju dva sina koja učestvuju u svim njihovim avanturama. Na putovanju po Africi, stariji Liam je tek pet meseci boravio u maminom stomaku i sasvim lepo je podneo spavanje pod šatorima, truckanje džipom po nacionalnim parkovima ali i kupanje na veličanstvenim plažama Zanzibara. Na Bali su otputovali kad je mladji Evan još uvek primao obroke iz maminih grudi a stariji tek izgovarao po koju reč.

- Želeli smo da ne pravimo veliku razliku u godinama između dece jer smo verovali da će se lepše družiti ako su sličnih godina. Ja imam 11 godina mlađu sestru i uvek sam maštala o par godina starijem bratu ili sestri. Dok su nam deca bile bebe, odlučili smo da se u potpunosti posvetim njima dok ne krenu u vrtić. U tom periodu sam se osećala dosta izolovanom sa dvoje male dece dok su sve moje drugarice bile slobodne, pa sam postepeno po internetu počela da tragam za nekim novim vidicima.

PageBreak

Nezaboravna moć porođaja

Želela sam da nađem aktivne mame slične sebi sa kojima mogu da se družim i da delim iskustva. Između ostalih, upoznala sam Mirjanu Gnjatić kod koje sam išla na „Jogu za mame i bebe", a zatim i na obuku za „dule" o kojima se kod nas skoro ništa ne zna. Dula nije babica već žena koja pruža fizičku, psihičku i emotivnu podršku porodilji naročito pri porođaju kod kuće. Dula poznaje tok porođaja i ima jako mnogo ljubavi i strpljenja za porodilju, s obzirom na to da u nekim situacijama samo žena ženi može da pruži razumevanje i bezrezervnu podršku.

Mnogo bih želela da budem dula, odnosno podrška meni bliskoj osobi i nadam se da ću uskoro dobiti tu priliku. Smatram da žena treba da ima pravo da izabere način na koji će da donese novi život na svet - da li je to carski rez, epidural, porođaj kod kuće, uz prisustvo muža i/ili dule... niko nema pravo da u takvom trenutku odlučuje umesto žene. Trend porođaja kod kuće je u porastu. Neposredno pre obuke na internetu sam otkrila fotografije i filmove porođaja. Teško je opisati osećaj koji su u meni izazivale te emocije, ta ženska snaga i moć, oči oca pune zbunjenosti i divljenja, prvi pogledi kad beba dođe na svet... Maštala sam da sve to i sama doživim i zabeležim. A onda sam dobila priliku kad me je jedna buduća mama na obuci pitala da budem sa njima na porođaju.

(Više o dulama, pročitajte ovde.)

Provela sam sa njima ceo dan, fotografisala, radovala se i plakala od sreće. Uzbuđenje je bilo ogromno. Uz fotografije sam pravila i kratke snimke. Tako je nastao film „Rađanje porodice" koji je tokom samo dve nedelje pregledan više od 300.000 puta. Video je postavljen kao podrška majkama koje se odluče za ovakav vid porođaja ali i kao primer da porođaj ne mora da bude nešto strašno bolno, ružno i traumatično. Iako je izazvao razne reakcije u Srbiji a i šire, puno mama se javlja sa porukama da su osnažene i ohrabrene da prate svoje snove, instikte i želje.

A ja sam otkrila u sebi novu strast - fotografisanje mama i beba u svim fazama njihovog zajedništva. Od nadobudnog devojčurka koja je mislila da joj ne treba ništa osim kompjutera, postala sam žena koja ne može da se nasiti druženja sa divnim, inspirativnim ljudima koje nalazim svuda oko sebe. Odustala sam od programiranja (koje mi i danas mnogo pomaže u poslu) i potpuno pronašla sebe u vizuelnim umetnostima. Ponosna sam što moje fotografije postaju sve poznatije. Sve češće dobijam pozive da slikam razne događaje.

Nedavno sam izabrana da prisustvujem radionici snimanja dokumentarnih filmova u okviru festivala dokumentarnih filmova „Sedam veličanstvenih" i da učim od pravih profesionalaca. Očekujem i svoju prvu samostalnu izložbu fotografija u „Uličnoj galeriji" i mnogo se radujem. Zaista volim putničku fotografiju ali danas je za mene najveće zadovoljstvo kad me pozovu da kao član nečije porodice provedem dan sa njima i stvorim slike i filmove koji bez poziranja svedoče o najlepšim, najintimnijim trenucima jedne porodice.