Muzika nije samo umetnost stvaranja uređenog odnosa između tonova, već i izraz psihološkog stanja, ali i spona između našeg uma i duše. Naida Čatić i sastav Divanhana svojim kreativnim žarom i iskrenom emocijom unose deo sebe i svog slobodnog duha u muziku koju stvaraju.

Umetnik je po pravilu svoj, inače je umetnik u pokušaju, kaže za Sensu Divna Ljubojević

Bend Divanhana je 2009. godine osnovala grupa mladih studenata i od tada je prešao dugačak, i kako bi oni rekli "krivudav" put na kom su stvorili samo njima svojstven muzički izraz, obrađujući tradicionalnu muziku u potpuno drugačijim i novim aranžmanima pod uticajem jazz, pop i klasične muzike 20. veka. Sevdalinka je poseban sastojak i srce Divanhane.

Kojim ih je sve putevima "dert" odnosno sevdah vodio, bićemo u prilici da vidimo u utorak, 16. maja u 20:30 u Art biokopu Zadužbine Ilije M. Kolarca, kada će premijerno biti prikazan dokumentarni film „Zukva" o ovom jedinstvenom sevdah sastavu, u u produkciji Aljazeera Balkans.

Ipak, sevdalinka je bila deo Naidinog života i pre nego što je postala član grupe Divanhana. Govoreći o svom odnosu prema tradiciji ističe da tradicija njoj zapravo perdstavlja viziju o tome kako da danas stvorimo nešto dobro, što će da ostane onima koji dolaze posle nas.

"Mi smo ovo mesto pozajmili od naših potomaka, stoga smo dužni da im stvorimo nešto više, posebno ako govorimo o kulturno-istorijskom nasleđu. Kada sam odlučila da postanem deo benda i da nosim svoje pesme svud po svetu, shvatila sam da je moja uloga u mom životu drugačija od svih koje sam do tada birala ili ću birati. Svom detetu, jednog dana, možda neću ostaviti ogromna materijalna bogatsva, merljiva ciframa, ali želim da ostavim deo sebe, svog stvaralaštva i svoje ljubavi generacijama koje će da se pojave posle mene. To se ne broji, to se oseća."

Kako album Divanhane nosi simboličan naziv "Zukva" po autohtonoj vrsti kisele jabuke koja raste isključivo u Bosni i Hercegovini i svojim imenom oslikava neraskidivu vezu s korenima, Naida objašnjava koliko je tradicija bitna za muziku:

"Zukva je vrsta autohtone kisele jabuke koja raste isključivo na tlu Bosne i Hercegovine i služi kao kalem za ostale biljne vrste. Tu smo pronašli nit koja nas je spojila sa zukvom. Mi na muziku naših prostora koja je vrlo duboka i široka, baš kao koren i stablo zukve, kalemimo ostale muzičke pravce poput klasike, popa ili jazz-a i to se primi i daje neobjašnjivo lepe plodove.

PageBreak

Muzika i tradicija kao žive materije

Izvoditi tradicionalnu muziku ne znači samo muzicirati, već zahteva apsolutnu pripadnost materiji. Najepše je kada se čovek saživi sa pesmom ili melodijom i nosi je pored sebe kao talisman protiv svih uroka. To vam je tradicija u muzici, talisman koji vas štiti i ulepšava u isti mah."

Kakav osećaj u Vama stvara trenutak kada se sudare zvuci starinske melodije sa novim muzičkim strujanjima?

"Baš kao što predhodno rekoh, tu je spona između zukve i nas. Vrlo je teško rečima opisati sve što čovek oseća u trenutku svog stvaranja. Tu prestaju slova, pravila i počinju pogledi koji govore sve. Svaka od pesama koju izvodimo na našim koncertima, dok vežbamo ili stvaramo zajedno postaju deo svakog od nas pojedinačno. Volimo osećaj prisnosti između muzike i nas, to je sloboda našeg duha u suštini."

Savremno i drugačije može da se spoji sa izvornim nasleđem ne narušavajući ga, pa nam tako sevdah umetnica dalje priča kako je muzika živa materija koja se, baš kao i tradicija, isto tako razvija. Kako kaže, svaka promena u sevdahu je danas samo otisak novog života, hrabrosti i umetničke smelosti. "Mi imamo sreću da naša muzička baština ne poznaje granice niti ograničenja, te nas u svojoj jednostavnosti i umilatnosti ostavlja bez daha bilo da slušamo arhivske ili snimke modernog doba."

U istočnoj filosofiji bitna je korenska čakra i naš kontakt sa zemljom(tlom). Kako nas muzika uzemljuje i vraća našoj pravoj prirodi?

"Muzika nas utemeljuje, rekla bih. Sevdah posebno. Uči nas kako duhovnim tako i intelektualnim vrednostima. Valja sevdah i odćutati, ponekad i otplakati. Ponekad ni sami ne znamo gde i kome pripadamo, susrećemo se u svom životu sami sa sobom i ne znamo gde ostavljamo tragove. Tu nam je potrebna konekcija između razuma i duha, kako bi naše tlo bilo stabilno. Da bismo imali dobru sponu između svog uma i duše, potrebno je da vam je srce zdravo, a srca koja sevdahom gore uvek su ona prava."

Da li Vam je izvođenje tradicionalne muzike pomoglo da upoznate nove ili do sada nepoznate kutke svoje ličnosti?

"Naravno, svakim danom iznova učim i edukujem se na tom polju. Znamo da su sevdalinke pesme koje najčešće govore o ljubavi između muškarca i žene, ali ne nužno.

PageBreak

Mreža koja prepliće srca

Postoje i one u kojima su opevane lepote gradova, reka ili su ispričane priče u stihovima. Svaka od tih tema zaseban je univerzum. Baš kao i dubina ljudskog bića, tako da sa svakom od tih pesama čovek upozna neki novi kutak sebe."


Uz akcenat na sevdalinku, Divanhana izvodi tradicionalnu muziku Balkana. Na pitanje o tome kako da zavirimo u dušu jednog naroda Naida nas podseća na jednu izreku koja glasi: "Ukoliko ne poznaješ jedan narod, poslušaj njegovu muziku." Objašnjava nam da je muzika jednog naroda nastala kada i sam narod i da su ljudi u samom povoju civilizacije imali potrebu za stvaranjem ritma i melodije, dok su događaje iz svakodnevnog života kasnije zapisivali na glinenim pločama i pretočili u pesme. Razvitkom ljudskog roda, razvijala se i muzika što je slučaj do danas. Stoga, kako kaže, iz muzike, pesama i melosa jednog naroda možemo da naučimo dosta toga.

Postoji li neka nit koja spaja i objedinjuje balkanski zvuk?

"Osećaj, rekla bih. On nas povezuje i prepliće mreže od srca do srca. Svi mi u sebi nosimo zapravo isti dert, isti sevdah. Naše tuge i radosti su vrlo slične, skoro pa iste."

Naidina iskustva "na točkovima" koja su joj donele turneje sa Divnahanom, dodatno su uticala na njen stvaralački put:

"Moj život se znatno promenio otkako sam deo benda. Pored ličnog napretka, samostalnosti i napora, mislim da sam počela da odrastam i u muzičkom smislu. Moj svaki dan je ispunjen jednim vidom stvaralaštva, čak i onda kada ne muziciramo, stvaram svoj svet o onome što pesmom nosim u svojim koferima."

Srž sevdalinki čine emocije, pre svega ljubav. Koliko udela ona ima u Vašem stvaralačkom procesu i šta zapravo objedinjuje muziku koju stvarate - od njenog nastanka do krajnje izvedbe?

"Kako ja to često kažem - ljubav pre i posle svega. Da nema ljubavi, verovatno ne bi bilo ni umetnosti, sve je ljubav. Melanholija, sreća, bol i zanos čine čoveka uspravnim bićem. Meni moja umetnička strana pomaže da svoja duhovna stanja pretočim u pesme ili melodije. Sve ono što obuhvata naš stvaralački prostor jeste ljubav. Od prve do poslednje note."

Izvor: Lovesensa